Priče o životu najznamenitijih srpskih žena XIX i prve polovine XX veka, od knjeginje Ljubice Obrenović pa sve do Milunke Savić i Marije Mage Magazinović su svedočanstvo o jednom vremenu i često tragičnoj sudbini mnogih majki, supruga i kćeri. U vremenu nastajanja nove srpske države, cenu socijalnog i duhovnog raslojavanja društva, mukotrpnog i sporog nastajanja srpske inteligencije, najviše su plaćale žene. Zato je malobrojnim obrazovanim damama, poput Katarine Ivanović, Milice Stojadinović Srpkinje, Mine Karadžić ili Nadežde Petrović, bilo veoma teško da zauzmu i ostvare mesto koje im je po vrednosti pripadalo. Njihove sudbine predstavila je istoričarka Ljiljana Čubrić u knjizi “Spomenar – znamenite žene srpske”.
Osim kao prva žena lekar u Srbiji i kao dokazani patriota, Draga Ljočić ostaće upamćena i kao veliki dobrotvor srpskog naroda. Kako je rekao veliki pesnik, “imala se rašta i roditi”!
Godine 1855, u porodici šabačkog trgovca, rođena je kćer Draga, prva žena lekar u Srba. Odmalena znatiželjna i radoznala, rano je pokazala interesovanje za prirodne nauke. Kao odlična učenica završila je Višu žensku školu u Beogradu, da bi potom u Velikoj školi provela godinu dana na prirodnjačkom odseku.
Na svim frontovima
Pošto u Srbiji toga doba nije bilo mogućnosti da, kao devojka, nastavi školovanje, Draga Ljočić odlazi u Cirih, gde se upisuje na studije medicine.
Od želje za naukom veća je bila jedino ljubav prema otadžbini. Kada je 1876. godine izbio Prvi srpsko-turski rat, vratila se u Srbiju da bi radila kao dobrovoljna medicinska sestra. A kako su se ratne operacije u Drugom srpsko-turskom ratu (1877) samo nadovezale na one iz Prvog, Draga Ljočić, nošena jakom željom da pomogne postradalim sunarodnicima, ostaje u Srbiji do 1878, kada je ovaj rat i završen.
Željna znanja, tek tada se vraća u Švajcarsku, ovoga puta u Ženevu, gde sa odličnim uspehom završava studije medicine. Iako su joj se u Švajcarskoj pružale mnogo bolje i veće mogućnosti da nastavi sa usavršavanjem, kao veliki patriota Draga dolazi u Srbiju gde se bavi privatnom praksom. Bila je prva Srpkinja koja je postala lekar, istovremeno kada i prva žena u Velikoj Britaniji.
Duboko svesna humanosti poziva koji je odabrala i onoga što bavljenje tim poslom nosi sa sobom, kao dobrovoljna bolničarka učestvovala je u svim ratovima koje je Srbija vodila, od Prvog srpsko-turskog (1876) do Prvog svetskog rata, kada se, prešavši Albaniju, sa srpskom vojskom povukla na Krf. U vreme Srpsko-bugarskog rata, 1885. godine, iako žena, bila je jedini lekar u Državnoj bolnici u Beogradu. Za svoje zasluge Draga Ljočić je odlikovana visokim vojnim odlikovanjima.
Molba ministru
Biti uspešna žena u to vreme u Srbiji nije bilo nimalo lako. Pored svih zasluga koje je Draga stekla učestvujući u ratovima, uprkos tome što se dokazala kao izvanredan stručnjak na polju medicine, javnost tog doba nije prihvatala ženu lekara. Iako je imala svetski priznate diplome, Draga je bila primorana da od Ministarstva unutrašnjih dela traži odobrenje za obavljanje prakse u domovini koju je volela iznad svega i za koju je toliko toga žrtvovala.
U molbi je, između ostalog, napisala: “Ja sam svršila Medicinski fakultet na Univerzitetu ciriškom i položila doktorat kao doktor medicine, hirurgije, babičluka i očnih bolesti, što dokazujem priloženom diplomom. Na osnovu ovoga molim g. Ministra da mi izvoli dati dozvolu da u Beogradu praktikujem. I ako bi trebalo još kakav uslov da ispunim, molim g. Ministra samo neka narediti izvoli, i to ću ispuniti.”
Ljočićeva je polagala dodatne testove pred lekarskom elitom onog vremena i, razume se – zablistala! Ali i pored toga, samo zato što je žena, nije mogla da radi kao lekar u državnoj službi. Lekarsku praksu je obavljala privatno.
Povodom Draginog sedamdesetog rođendana, sa željom da oda priznanje svim njenim zaslugama za izvođenje srpske žene iz anonimnosti, kao svojoj slavnoj prethodnici, Društvo ženskih lekara je, u njenu čast, 1925. godine priredilo svečanu akademiju.
Borba za prava
Po prirodi veoma humana, Draga Ljočić bila je jedan od osnivača dobrotvornih društava Materinskog udruženja i Kola srpskih sestara. Nepravdu koju je i sama trpela samo zato što je žena pokušavala je da ispravi kao vatreni borac za žensku ravnopravnost, zahtevajući pravo glasa za žene. Svoja feministička uverenja je iskazivala kad god je bilo moguće. Tako se na sednicama Srpskog lekarskog društva neprestano zalagala za bolji odnos prema lekarkama. Zajedno sa nekoliko znamenitih Beograđanki, Draga Ljočić je 1906. osnovala Srpski narodni ženski savez, koji je objedinio sva ženska udruženja u Srbiji. Kako je u mnogo čemu bila prva, Draga Ljočić je bila i jedna od prvih srpskih sufražetkinja. Ona se javno zalagala za neophodnost sticanja političkih prava za žene.
Rodila pet ćerki
Draga Ljočić je bila udata za Rašu Miloševića, jednog od osnivača Narodne radikalne stranke. Život sa njim je bio pun neizvesnosti, ta je tako zbog aktivnosti u Timočkoj buni, bio uhapšen i osuđen na smrt u vreme njenog porođaja. Ta kazna je preinačena i on je usled političkih promena pušten iz zatvora tri godine nakon presude. Imali su pet ćerki. Draga Ljočić je svojom hrabrošću, borbom, profesionalnim zalaganjem dala primer i ćerki Radmili, koja je, iako potpuno svesna kakav je život lekarke u Srbiji, odlučila da sledi majku i da u Cirihu završi studije medicine.
