“Danas mi je 70. rođendan. Sedim sama u svojoj sobici, gde mi je toplo i tiho, i premišljam. Dugačak je to životni put 70 godina. Šta se tu sve zbivalo oko mene i u meni! Izmenilo se u mojoj zemlji oko pola tuceta samih vladara, prohujala četiri rata – a ja još trajem…” Ovim rečima počinje svoju autobiografiju “Moj život” Marija Maga Magazinović, svestrana ličnost: balerina, intelektualka, novinarka, prevodilac, socijalista, feministkinja i iznad svega veliki humanista.
Pisala za “Politiku”
Rista Magazinović, u čijoj porodici je 1882. godine rođena kćer Marija, od milošte nazvana Maga, bio je zanatlija i trgovac. Iako veoma siromašni, roditelji su nastojali da svojoj deci omoguće što bolje obrazovanje. Posle završena četiri razreda realke u Užicu, Maga se 1896, sa roditeljima seli u Beograd. Zaposlenje koje je dobio otac Rista, krojač u Narodnom pozorištu, prvi put uvodi Magu u svet umetnosti, kojom će ostati opčinjena do kraja života.
Svestrana i znatiželjna, Maga je i sopstvenim trudom nastojala da stekne najbolje obrazovanje. Posle uspešno položenog učiteljskog ispita upisuje se na Odsek fizike i hemije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pored prirodnih nauka, uporedo je slušala i strane jezike ali i srpski, teoriju književnosti i filozofiju.
Iako angažovana na mnogim poljima, Maga je naredne, 1904. godine uspešno diplomirala na Filozofskom fakultetu, na Katedri za filozofiju i pedagogiju, mada je još i pre sticanja diplome radila kao učiteljica.
Od 1905. godine svojim pisanim prilozima počinje da učestvuje u kreiranju novoosnovanog lista “Politika”. Uglavnom se bavila ženskim pitanjima. Naslov njenog prvog teksta bio je “Obrazovanje ženskinja u Srbiji”. Posle tog veoma uspešnog priloga sledili su brojni članci, kao i uređivanje ženske rubrike i feljtona.
Odlukom Ministarstva prosvete 1906. godine Maga Magazinović je postavljena za učiteljicu nemačkog jezika, filozofije i pedagogije u Višoj ženskoj školi. Otvaranjem Prve ženske realne gimnazije počinje da predaje psihologiju, logiku i srpski jezik.
Moderna balerina
Godine 1909, po savetu svog profesora Brane Petronijevića, Maga je otputovala u Minhen da nastavi usavršavanje nemačkog jezika, a potom u Berlinu upisuje Glumačku školu. Tu je upoznala i svog budućeg supruga Gerharda Gezemana, za kojeg se udala 1914. godine. Iz ljubavi prema Magi on je došao da živi u Beogradu, gde je postao profesor u Prvoj muškoj gimnaziji i lektor na Beogradskom univerzitetu.
Uporedo s časovima glume pohađala je i osnovni kurs klasičnog baleta kod upravnice baleta Berlinske opere, balerine Šarlote Šniter. Na tom kursu, uz klasični balet, podučavana je i ritmička gimnastika, što je Magi otvorilo nove perspektive: ona se konačno i definitivno opredeljuje za ovaj način igre i otkriva suštinski smisao plesa.
To je i navelo da, po povratku u Beograd, 1910. godine otvori školu za plastičnu igru. Osećajući da joj nedostaje iskustvo i znanje da bi ova škola što uspešnije radila, Maga je već 1911. ponovo otišla u Nemačku, ovoga puta u Braunšvajg, gde je na intenzivnom kursu kod Minete Vegman upoznala najnovija dostignuća muzike, ritmičke gimnastike i plastike.
Kao dobar poznavalac muzike, veoma obrazovana, inteligentna i umetnički nadarena, Maga je brzo shvatila put kojim je krenuo razvoj novog plesa – plastika i plastična gimnastika. Prva priredba koju je priredila sa svojim učenicama, gde nije bilo lažnog sjaja niti bilo čega kitnjastog, bila je nešto sasvim novo za Beograd.
Retkom upornošću i napornim radom Mage Magazinović njena Škola za ritmiku i plastiku je napredovala, a Beograđani su počeli da uvažavaju i podržavaju njene polaznike.
Posle rata, iako već penzioner, Maga je i dalje bila aktivna. Do 1948. godine na Kolarčevom univerzitetu vodila je folklornu sekciju, da bi potom do 1955. predavala u Baletskoj školi u Beogradu.
Porodična tragedija
Kada su počeli Balkanski ratovi Maga nije mogla da ostane ni slepa ni gluva za patnje svog naroda, prijavila se da radi kao dobrovoljna bolničarka. Posle kratkog predaha, godina 1914. donosi nove ratne sukobe, veće nego ikada. U ratnom vihoru, po srpski narod teške 1915. godine, u izbeglištvu u Kragujevcu Maga je rodila sina, Harolda Gezemana, koji je umro već naredne, 1916. godine. I pored velike porodične tragedije, iz Prvog svetskog rata, sa ćerkom u naručju, Rajnom Gezeman, rođenom 1917. u Lucernu, ona izlazi čvrsta i nepokolebljiva da nastavi sa svojim radom. Novi oružani sukob, Drugi svetski rat, doneo je Magi Magazinović i nova iskušenja. Igra joj je prvi put postala izuzetno teško breme. Međutim, i dalje je igrala kao da joj život od toga zavisi, nastojeći da tim aktivnostima studentima ulepša ratne dane.
Narodne igre
Budući da je još kao devojčica rado igrala narodna kola i u tome bila vešta, kao profesionalna igračica, ona se bavila stilskom obradom narodnih igara, sa modernom koreografijom. U osnovi, bile su to izvorne, tradicionalne igre Stare Srbije i Makedonije, a njen rad predstavljao je neposredno svedočenje o neiscrpnom narodnom blagu koje je samo trebalo istražiti i prilagoditi. Ova svoja dostignuća Maga Magazinović je 1929. godine sa velikim uspehom predstavila i u Nemačkoj, u predstavi pod nazivom “Vrzino kolo”.
