Kada razmišljamo o moždanim udarima, često mislimo o simptomima poput nerazgovetnog govora, utrnulosti ili gubitka pokreta na licu ili telu. Ali tihi moždani udari uopšte ne moraju pokazati simptome, a događaju se kada se iznenada prekine dotok krvi u deo mozga, lišavajući naš mozak kiseonika i oštećujući moždane ćelije.
S obzirom da tihi moždani udar ometa dotok krvi u deo mozga koji ne kontroliše funkcije poput govora ili kretanja, možda nikada nećete znati da je došlo do moždanog udara, piše Healthline i navodi da način na koji većina ljudi sazna da su ga imali je kada se podvrgnu MRI skeniranju ili CT za neko drugo stanje.
Prema Američkom udruženju za moždani udar, tihi moždani udari povećavaju rizik od simptomatskog moždanog udara u budućnosti, a Hrvatski zavod za javno zdravstvo navodi da savladavanju problema moždanog udara treba pristupiti iz više perspektiva na nivou javnih politika, ali i na ličnom nivou, pridržavajući se sledećih preporuka:
– prepoznajte i lečite svoje faktore rizika: visok krvni pritisak, šećernu bolest, visok nivo holesterola i atrijalnu fibrilaciju
– budite fizički aktivni i redovno vežbajte
– održavajte pravilnu ishranu bogatu voćem i povrćem, a smanjite unos soli, šećera i masnoća
– ograničite konzumaciju alkohola
– nemojte pušiti (ako pušite, potražite pomoć radi bržeg i lakšeg prestanka pušenja)
– naučite da prepoznate rane simptome moždanog udara i odmah zatražite pomoć.
Tihi moždani udari su prilično česti, a jedno istraživanje iz 2003. navodi da je trećina ljudi starijih od 70 godina imala bar jedan tihi moždani udar, piše Healtline. U novije vreme istraživači su potvrdili da višestruki tihi moždani udari povećavaju rizik od vaskularne demencije, poznate i kao multi-infarktna demencija.
Tihi moždani udar – simptomi
Evo kojih pet simptoma lekari spominju kao snažno povezane sa tihim moždanim udarom:
Kognitivni problemi
Kognitivni problemi mogu biti rezultat niza tihih moždanih udara.
– Znamo da ako tihi moždani udari krenu, mogu uticati na stvari poput pamćenja i razmišljanja – kaže neurolog dr Šazam Husain.
– Govoreći o tome kako moždani udar može uticati na druge stvari, znamo da postoji ceo podskup demencije koji se naziva vaskularna demencija, kojem pripada velik broj ljudi koji imaju demenciju, a zapravo je povezan s tihim moždanim udarima – dodaje.
Nespretnost
Neobjašnjiva nespretnost mogla bi biti povezana s tihim moždanim udarom, kažu lekari.
– Tihi moždani udar takođe može proizvesti simptome koje pogrešno pripisujete nečem drugom, poput slučajne nespretnosti ili propusta u pamćenju – kažu lekari Toni Golen i Houp Rikjoti.
– Rešavanje kardiovaskularnih faktora rizika, poput visokog holesterola i visokog krvnog pritiska, smanjuje šanse za moždani udar i rizik od tihog moždanog udara – dodaju.
Gubitak ravnoteže
Gubitak ravnoteže i zbunjenost mogu biti znaci tihog moždanog udara.
“Tihi moždani udar odnosi se na moždani udar koji ne uzrokuje nikakve primetne simptome”, piše “Harvard Health”.
“Većina moždanih udara uzrokovana je ugruškom koji blokira krvnu žilu u mozgu. Blokada sprečava da krv i kiseonik dođu do tog područja, uzrokujući umiranje obližnjih moždanih ćelija. U zavisnosti od mesta ugruška, to može uzrokovati simptome kao što su slabost u ruci ili nozi (što može uzrokovati pad) ili probleme sa govorom ili vidom.“
Gubitak pamćenja
Tihi moždani udar može uticati i na deo mozga koji je odgovoran za pamćenje, kažu stručnjaci i objašnjavaju da se ta šteta može pogoršati ponavljanjem udara.
– Što više oštećenja mozga imate zbog tihih moždanih udara, to je mozgu teže da normalno funkcioniše – ističe dr Furi, vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu Harvard i direktorka Službe za moždani udar Opšte bolnice Masačusets i dodaje da bi tihi moždani udari trebalo da osveste ljude da je neophodno da vode računa o faktorima rizika koji uključuju: visok krvni pritisak, visok holesterol, arterosklerozu, pušenje, visoki LDL holesterol, dijabetes, gojaznost, sedelački način života i atrijalnu fibrilaciju.
Govorni problemi
Iznenadne poteškoće sa govorom mogu da budu znak tihog moždanog udara.
– Važno je otići doktoru ako postoji zabrinutost zbog neuroloških simptoma poput slabosti ili poteškoća u govoru jer tihi moždani udari dovode ljude u opasnost ne samo zbog budućih simptomatskih moždanih udara, već i zbog kognitivnog pada i demencije. Radiolozi bi to trebalo da prijave, a kliničari da deluju na osnovu toga – kaže Erik E. Smit, vanredni profesor neurologije sa kanadskog Univerziteta Kalgari, a prenosi centarzdravlja.hr.
