Visok krvni pritisak je veliki zdravstveni problem za koji većina ljudi ne zna da ga ima. Ukoliko se se ne leči, stanje može da prouzrokuje ozbiljne komplikacije poput bolesti srca i moždanog udara.
Visoi krvni pritisak je uobičajeno stanje koje se još naziva i hipertenzija. Kako navodi klinika Mejo, ako imate visok krvni pritisak, sila pritiska krvi na zidove arterija je prevelika. Srce mora da radi više kako bi pumpalo krv, prenosi portal Eat This, Not That.
– Redovne posete lekaru se preporučuju jer prva stvar koju će učiniti jeste provera krvnog pritiska – kaže dr Jagdiš Kubkandani.
– Većina odraslih Amerikanaca ima visok krvni pritisak. Međutim, većina možda ne zna da ga ima ili ne može da ga kontroliše. Nažalost, visok krvni pritisak ima negativne efekte na naše organe i kratkoročno i dugoročno. Kao rezultat toga, za više od pola miliona smrtnih slučajeva u SAD hipertenzija je direktan uzrok. Prema najnovijim studijama, svest o visokom krvnom pritisku i lečenju su u opadanju i postoji hitna potreba da se probudi svest o ovom stanju – ističe doktor.
Iako znaci visokog krvnog pritiska mogu da ne budu prepoznati, dr Kubkandani objašnjava da “ako je visok krvni pritisak ozbiljan i težak, kod pojedinaca se mogu pojaviti neki simptomi”.
– Međutim, ne treba čekati da se simptomi pojave već bi trebalo redovno voditi računa o svom zdravlju i posećivati lekara – dodao je doktor.
Znaci koji ukazuju na hipertenziju su sledeći:
Bol u grudnom košu
Bol u grudnom košu je simptom koji će se verovatno pojaviti sa ili bez drugih simptoma tokom hipertenzivne krize. Međutim, kod većine ljudi sa hipertenzijom, to nije uobičajeno opažen simptom tokom rutinskih pregleda. Bol u grudnom košu je verovatniji sa ekstremno visokim krvnim pritiskom, posebno kada osoba možda ima srčani udar.
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti navode da “visok krvni pritisak može da ošteti arterije čineći ih manje elastičnim, što smanjuje dotok krvi i kiseonika u srce i dovodi do bolesti srca.
Osim toga, smanjen dotok krvi u srce može da prouzrokuje bol u grudnom košu, srčani udar, koji se događa kada je dotok krvi u srce blokiran i srčani mišić počinje da odumire bez dovoljno kisieonika. Što je duže protok krvi blokiran, to je veće oštećenje srca.
Zatim, može da đođe i do srčanog zastoja, stanja koje znači da srce ne može da pumpa dovoljno krvi i kiseonika ka drugim organima.
Problemi sa disanjem
– Postoji više objašnjenja za bol u grudima – naglašava dr Kubkandani.
Visok krvni pritisak može da utiče na krvne sudove čineći ih manje fleksibilnim, što dovodi do smanjenog protoka krvi u srce, što prouzrokuje bol u grudima.
Tokom hipertenzivne krize, ovaj stres može da se poveća što dovodi do nedostatka vazduha i kiseonika. Isto tako, ljudi mogu da dožive srčani udar što može da dovede do povećane potrebe za kiseonikom i poteškoćama sa disanjem.
Ako imate kratak dah, možda imate određenu vrstu visokog krvnog pritiska. Plućna hipertenzija je vrsta visokog krvnog pritiska koji utiče na plućnu arteriju i desnu stranu srca. U jednom obliku plućne hipertenzije, koja se naziva plućna arterijska hipertenzija (PAH), krvni sudovi u plućima su suženi, blokirani ili uništeni.
Oštećenje usporava protok krvi kroz pluća, a krvni pritisak u plućnim arterijama raste. Srce mora jače da radi kako bi pumpalo krv kroz pluća. Dodatni napor na kraju prouzrokuje slabljenje srčanog mišića i njegovo otkazivanje. Kod nekih ljudi plućna hipertenzija se polako pogoršava i može da bude opasna po život.
Glavobolja
Prema mišljenju dr Kubkandanija, “glavobolje mogu da se pojave zbog vrlo visokog krvnog pritiska koji je deo hipertenzivne krize i treba da se smatra hitnim medicinskim slučajem”.
On dalje objašnjava da kada se pojavi hipertenzivna kriza ili ekstremno visok krvni pritisak, to može da prouzrokuje prekomerni pritisak na mozak, što često dovodi do “curenja” krvi iz krvnih sudova u mozgu.
– Takve glavobolje su po prirodi pulsirajuće i mogu da se pogoršaju sa stresnim aktivnostima – navodi doktor.
Najbolji dokaz je to što pokazuje da visok krvni pritisak ne prouzrokuje glavobolju ili krvarenje iz nosa, osim u slučaju hipertenzivne krize, kada je krvni pritisak 180/120 mm Hg ili viši.
Ako je vaš krvni pritisak neuobičajeno visok i imate glavobolju ili krvarenje iz nosa i ne osećate se dobro, sačekajte pet minuta i ponovite merenje. Ako vaše očitavanje ostane na 180/120 mm Hg ili više, obavezno se javite lekaru.
Ukoliko imate jake glavobolje ili krvarite iz nosa i inače se ne osećate dobro, obratite se svom lekaru jer to mogu da budu simptomi drugih zdravstvenih stanja.
Vrtoglavica
– Konfuzija, vrtoglavica, napadi slični glavoboljama, pritisak na mozak i abnormalni dotok krvi u mozak mogu da dovedu do simptoma povezanih s mozgom tokom hipertenzivnih kriza ili kada je krvni pritisak loše kontrolisan – navodi doktor.
Neki ljudi mogu da dožive moždani udar ili krvarenje u mozgu zbog hipertenzije gde ovi simptomi mogu da postanu izraženiji i mogu da se pogoršaju.
Opservacijske studije pokazuju da visok krvni pritisak u srednjim godinama života, od 40-ih do ranih 60-ih, povećava rizik od kognitivnog pada kasnije u životu.
Problemi sa govorom
Iako mnogi od ovih simptoma nisu dobro shvaćeni i razloge koji stoje iza takvih simptoma potrebno je dodatno istražiti, neki ukazuju da mehanički stres na zidove krvnih sudova verovatno dovodi do pritiska ili oštećenja krvnih sudova i nerava.
Kao rezultat, pojedinci mogu da imaju poteškoća sa govorom ili mogu da imaju abnormalnosti kada je u pitanju vid tokom hipertenzije.
Ovi simptomi takođe postaju zbunjujući jer mnogi ljudi sa visokim krvnim pritiskom imaju i druge bolesti koje mogu da utiču na telesnu funkciju, na primer, osobe mogu da imaju dijabetes sa hipertenzijom, a on ima tendenciju da utiče na vid.
Visok krvni pritisak može da prouzrokuje promene vida, a Američko udruženje za srce kaže da “oči imaju mnogo sitnih krvnih sudova i da kada su podvrgnute dugoročnim efektima visokog krvnog pritiska, mogu da se razviju sedeća stanja: oštećenje krvnih sudova – retinopatija, nedostatak dotoka krvi u mrežnjači što dovodi do zamućenog vida ili potpunog gubitka vida”.
Osim što ugrožava anatomiju oka, visok krvni pritisak može da prouzrokuje i moždani udar, koji može da ošteti očni nerv ili područje mozga odgovorno za obradu slika.
