Simbolično, na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, poslanici Skupštine Srbije i Republike Srpske, 15. septembra, jednoglasno su usvojili Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma.
Nakon glasanja, u oba parlamenta usledio je gromoglasan aplauz. Na pitanje šta će ovaj zakon doneti odgovore za “Vesti” dali su najeminentniji stručnjaci iz ove oblasti na čelu s akademikom i proslavljenim srpskim pesnikom Matijom Bećkovićem.
– Ovaj zakon je značajan jer smo krenuli da se odvajamo od sebe. To je znak da je konačno vreme da se sami sebi vratimo. Ne gonimo nekog drugog da piše ćirilicom nego podsećamo svoj narod koje je njegovo pismo da bi mogao da čita srpske narodne pesme, Sveto pismo i Rečnik srpskoga jezika, jer su štampani ćirilicom – poručuje Matija Bećković.
Prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti, ističe da je novi zakon o ćirilici “odlična vest” za srpsku kulturu, ali i srpski narod.
– Dugo smo bili bez zakona o jeziku, dugo nismo imali regulisanu jezičku situaciju da se naš narod ubedio da srpski jezik nije bitan i da je dovoljno to što možemo da se sporazumevamo. Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU, kao najviše stručno telo koje sačinjavaju sve institucije zadužene za srpski jezik, sa celokupnog srpskog jezičkog i nacionalnog prostora, odavno je ukazivalo na taj problem. Danas imamo zakon koji nam svima kaže da je srpski jezik bitan i da je njegovo pismo ćirilica. To je država poručila – ističe Tanasić.
Iz Ministarstva kulture navode da je obaveza upotrebe ćiriličnog pisma već predviđena Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisama za državne, pokrajinske i lokalne organe vlasti, javna preduzeća i javne službe, a da je novim zakonom bliže urađena upotreba srpskog jezika.
Faktički su definisane dodatne mere čiji je cilj negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kao i kulturnih i tradicionalnih vrednosti i šira upotreba ćiriličnog pisma u javnom životu, s obzirom na njegov istorijski, kulturni i identitetski značaj. Zakon predviđa obavezujuće i stimulativne mere za zaštitu ćiriličnog pisma.
To će u praksi značiti da će svi koji posluju ili obavljaju delatnost s većinskim učešćem javnog kapitala biti u obavezi da koriste ćirilično pismo.
Ubuduće će na ćirilici morati da budu ispisani nazivi i delatnosti preduzeća, ali i fakture i potvrde. U suprotnom, predviđene su kazne i do pola miliona dinara (oko 4.000 evra).
Istovremeno, sve kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinansiraju iz javnih sredstava moraće da imaju logo ispisan na ćirilici.
Zakon propisuje i stimulativne mere koje su prvenstveno usmerene na privatni sektor, kao i na sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, s obzirom na njihov značaj u javnom životu i odnose se na mogućnost ustanovljavanja poreskih i drugih administrativnih olakšica za sve u privatnom sektoru koji se odluče da u svom radu i poslovanju koriste ćirilično pismo.
Ta praksa već postoji u Beogradu gde su gradske vlasti pre tri godine usvojile odluku da svi zakupci koji koriste gradski poslovni prostor imaju popust ako u natpisima koriste ćirilicu.
Savet na potezu
Ovim zakonom predviđeno je osnivanje posebnog Saveta Vlade za srpski jezik. Savet će sa stručnog stanovišta pratiti i analizirati stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličnog pisma kao matičnog i predlagati preporuke i mere za unapređenje stanja.
Nerazumljivi pojmovi
– Odbor za standardizaciju odavno govori da treba vratiti izučavanje srpskog jezika na univerzitete. Danas iz svih struka dolaze pojmovi u svakodnevni život, a vrlo često stručnjaci, ne svojom krivicom, ne znaju da to predstave kako bi čovek opšteg obrazovanja mogao da razume to što se govori. To najbolje vidimo u ovo vreme pandemije kovida – ističe prof. dr Sreto Tanasić.
