Jod je neophodan element koji se u tragovima nalazi u našem telu.
Endokrinolog dr Saša Kiković kaže za portal N1 da je bitno kroz ishranu unositi jod u dovoljnim količinama, jer telo nema sposobnost da ga stvara.
Od ukupne količine joda u ljudskom organizmu (20-50 miligrama), 70-80 odsto se nalazi u štitnoj žlezdi. Štitna žlezda preuzima jod iz krvi, a on je neophodan za sintezu hormona štittne žlezde, koji se po potrebi oslobađaju u cirkulaciju, dodaje endokrinolog.
– Hormoni štitne žlezde ispoljavaju svoje dejstvo u ciljnim organima i tkivima organizma: regulišu nivo bazalnog metabolizma i na taj način očuvanje konstantne telesne temperature, utiču na metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti; deluju na kardiovaskularni i respiratorni sistem; deluju na digestivni trakt; pomažu mentalni i fizički rast irazvoj u toku embrionalnog razvoja i u detinjstvu; utiču na polno sazrevanje i obavljanje polnih funkcija – navodi dr Kiković.
Nedostatak joda glavni uzrok mentalne retardacije
Prema njegovim rečima, jod ima i druge značajne funkcije – podstiče naš imuni sistem, stimuliše i povećava aktivnost antioksidanasa u celom telu kao odbrambenu meru protiv različitih bolesti, uključujući srčane bolesti i rak.
Procenjuje se da nedostatak joda ugrožava oko dve milijarde ljudi u svetu i da je glavni uzrok pojave mentalne retardacije, dodaje on.
– Manjak joda smanjuje inteligenciju za 10-15 procenata, a od gušavosti koju izaziva nedostatak joda pati 700 miliona ljudi na svetu. Pedesetih godina XX veka u Srbiji je bilo 650.000 stanovnika sa endemskom strumom. Tokom poslednjih decenija, broj zemalja sa deficitom joda je smanjen – kaže dr Kiković.
Za potpuni razvoj ljudskog tela i njegovo normalno funkcionisanje neophodne su sledeće doze joda:
– odojčad 12 meseci – 60 mikrograma / dan;
– deca 1-3 godine – 70 mikrograma / dan;
– deca 3-7 – 100 mikrograma / dan;
– adolescenti 11-18 i odrasli – 150 mikorograma / dan;
– trudnice i dojilje – 250 mikrograma.
Prirodni izvori joda
Telo ne može da proizvede jod, pa sve što je potrebno mora doći putem ishrane. Iako je dostupan u voću, povrću i orasima, jod se nalazi u najvećim količinama u plodovima mora, jajima i mlečnim proizvodima. Morske alge sadrže najviše joda (od 300 do 3000 mikrograma).
Dr Kiković navodi da su namirnice bogate jodom školjke, škampe i morska riba – tunjevina, losos, sardine, posebno bakalar. Plodovi mora i morska riba – pored neophodnog elementa u tragovima, ova hrana bogata je omega 3 i 6 masnim kiselinama.
Bobice i voće, odnosno jagode, borovnice, grožđe, brusnice sadrže dosta joda, kao i orašasto voće. Namirnice koje sadrže manje joda su ćuretina, heljda, pečurke, ovsena kaša, krompir, cvekla, rotkvice i kefir, dodaje on.
– Ipak, ne preporučuje se oslanjanje na to da će ove namirnice obezbediti dnevni unos joda koji se zahteva. Namirnice će ishranom najverovatnije obezbediti oko 5-30 odsto od količine joda koja je potrebna organizmu. Ljudi koji konzumiraju plodove mora nekoliko puta nedeljno imaju dobre šanse da ispunjavaju svoje dnevne potrebe jodom i do 50 odsto dnevnih potreba – ističe dr Kiković.
Simptomi i znaci nedostatka joda
Kada se ne leči, nedostak joda može dovesti do smanjenja funkcije štitne žlezde – hipotireoze, što ima uticaj na fukcionisanje mnogih organa, naglašava on.
– Kod tih osoba može se videti uvećanje štitne žlezde; nizak nivo hormona štitne žlezde (provera određivanjem u krvi); problemi sa kilažom, u smislu debljanja odnosno nemogućnosti gubitka viška kilograma; hroničan umor i opšta slabost organizma, suva koža koja se peruta, krhki i slabi nokti, opadanje kose, netolerancija na hladnu temperaturu, poteškoće s pamćenjem i koncentracijom, nagle promene raspoloženja, usporen srčani rad, opstipacija – navodi endokrinolog.
Svetski dan nedostatka joda
Obeležavanje 23. oktobra kao Svetskog dana nedostatka joda ima za cilj podizanje svesti o upotrebi joda, kao i naglašavanju posledica koje se javljaju usled nedostatka joda. Poremećaj nedostatka joda nastaje zbog nedostatka joda u ishrani i kod >50% svetske populacije ovaj nedostatak je prisutan. Konzumiranje hrane bogate jodom i dodavanje joda u so može sprečiti i kontrolisati nedostatak joda.
Kao jedan od načina da se spreči nedostatak joda, dr Kiković navodi svakodnevno konzumiranje ovog dragocenog minerala. Važna stvar je uključivanje raznovrsne hrane bogate jodom.
Imajući u vidu da ove namirnice ne mogu obezbediti dnevni unos joda koji se zahteva, korišćenje jodirane kuhinjske soli je najčešće korišćena strategija za kontrolu nedostatka joda.
– Zašto jodiranje soli? Upotreba soli stabilna tokom cele godine, so koriste svi, tehnologija jodiranja je jednostavna, dodatak joda ne menja boju, ukus ni miris soli. Prema zakonskim propisima u našoj zemlji (uredba iz 1953) se vrši jodiranje kuhinjske soli sa 5-10 mg KJ/kg soli, a danas 20 mg KJ/kg – objašnjava on.
So je najbolje dodavati u jela pri kraju ili nakon kuvanja jer se tokom kuvanja gubi oko 50 odsto prisutnog joda. Nešto manja količina se gubi pečenjem i prženjem, dodaje.
– Postizanje optimalnog unosa joda iz jodirane soli (u opsegu od 150 do 250 mikrograma/dnevno za odrasle) može smanjiti nastanak poremećaja funkcije štitne žlezde – ističe dr Saša Kiković.
