Borci za istinu o stradanju Srba na Kosovu dobili su saveznika sa neočekivane adrese.
Reč je o Holivudu koji će, zahvaljujući odluci reditelja Pola Kempfa da snimi film o trgovini organima Srba, otetih tokom i posle sukoba na Kosovu, potpuno preokrenuti dosadašnji ugao gledanja na ratove u bivšoj Jugoslaviji.
Za razliku od skoro svih ranijih ostvarenja iz holivudske produkcije, u kojima je uloga “ružnih, prljavih i zlih momaka” uvek bila rezervisana za Srbe, film “Žetva” zapadnoj publici ukazaće da su najveća zverstva u balkanskim sukobima činili američki miljenici – kosovski Albanci.
Ekranizaciju jezivih događaja, čiji je simbol zloglasna Žuta kuća u Albaniji, gde su kidnapovanim Srbima i drugim nealbancima vađeni organi i prodavani “klijentima” širom sveta, Kempf je zasnovao na romanu “Srpsko srce Johanovo” Veselina Dželetovića. Autor ovog dela, inspirisanog istinitom pričom o Nemcu kome je 2004. na Kosovu presađeno srpsko srce, veruje da će Kempfov film, u kome će glumiti i velike svetske zvezde poput slavnog Harvija Kajtela, uzdrmati zapadnu javnost i suočiti je sa gorkim saznanjem da su lideri najmoćnijih zemalja za državu priznali nešto što je nastalo na zlu neslućenih razmera.
– Mislim da će mnoge zemlje koje su priznale Kosovo, prihvatajući naloge Zapada i lakomisleno donoseći takvu odluku, opozvati priznanja i da će ta neprirodna tvorevina, nazvana država Kosovo, pući kao mehur od sapunice kad bude jasno na čemu ona počiva i šta se tamo dešavalo – veruje Dželetović, koji je u romanu, na osnovu svedočenja čoveka kome je presađeno srpsko srce, opisao odlazak Nemca Johana na Kosovo i njegovu potragu za odgovorima na pitanja o sudbini “davaoca” organa.
Dželetović je uveren da će njegova priča o patnjama srpskog naroda na Kosovu promeniti negativne stereotipe o Srbima, a nada se da će film odigrati veliku ulogu o dokazivanju istine i rasvetljavanju mračnih događaja u kući strave i užasa u mestu Burelj na severu Albanije.
– Mi smo mala zemlja, nemamo ništa osim istine, ali mislim da je dovoljno da imamo nešto što možemo da pokažemo svetu. Računam i na Božju pomoć jer su gresi onih koji su činili zlo toliko teški da oni moraju da progovore kako bi olakšali dušu, a tada ćemo saznati koliko srpskih srca kuca negde u svetu. Da ljudi u 21. veku budu zloupotrebljeni kao skladište rezervnih delova, odnosno organa, i da niko ne mari za to, više neće moći da prođe. Svako ko ovakve zločine prećutkuje – biće saučesnik! Želeo bih da film, baš kao i moj roman, budu poziv na kažnjavanje zločinaca – zaključuje Dželetović.
I filmski kritičar Božidar Zečević veruje da će film “Žetva” bti istinski šok za većinu ljudi u svetu koji ne znaju ništa o “utoj kući i ilegalnoj trgovini organima na Kosovu i u Albaniji, kao i o drugim zločinima na tom području.
– Mislim da će taj efekat biti sasvim dovoljan. Samo jedan film o zločinima Albanaca mogao bi da doprinese tome da se svetskoj zajednici skrene pažnja na ono što se dešavalo na Kosovu i u Albaniji. Brojni su primeri da filmovi mogu da imaju odlučujući uticaj na javno mnjenje i da promene predrasude – kaže Zečević.
Izvući istinu iz bunkera
Veselin Dželetović ističe da je Johan, glavni junak njegovog romana, otputovao na Kosovo i Metohiju jer je želeo da otkrije ime čoveka čije srce mu je spaslo život. On nije znao da je taj čovek bio otet i ubijen zbog tog srca. Zbog medijske blokade nije objavljeno ništa od onog što je saznao na Kosovu
– To je razlog zašto istina o Srbima i njihovom stradanju mora da bude ispričana – ukazuje Džeteović.
Trag svetla u tami
Reditelj Pol Kempf ističe da je njegova namera da priču predstavi što autentičnije.
– Imam i dodatni motiv jer se nijedan američki reditelj nije bavio ovom temom. Smatram da je promena dobrodošla, baš kao i drugačiji pogled na stvari.
Fokusiraću se na duhovno putovanje glavnog junaka Johana i na to da i u najvećoj tami postoji trag svetlosti. Takve stvari svima daju nadu, i to je ono što želim da pokažem u “Žetvi” – poručuje Kempf.
