Danas kad se čitava planeta suočava sa velikim izazovima i teškoćama moramo stalno podsećati da za, holokaust, rasizam, genocid, mržnju i prezir prema drugom čoveku, nema mesta među slobodnim narodima, poručila je na državnoj ceremoniji povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta ministarka kulture Maja Gojković, koja je svečanosti prisustvovala u svojstvu izaslanika predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Stradanje Srba, Roma i Jevreja
Gojkovićeva je na skupu kod Spomenika žrtava genocida u Drugom svetskom ratu, naglasila da je Holokaust jedna od najpotresnijih i najdubljih tragedija čovečanstva i da je u strahotama Drugog svetskog rata srpski narod stradao sa Jevrejima i Romima.
– Mi veoma dobro znamo šta znači biti žrtva genocida i šta znači kad se gasi čitav jedan svet i nestaje u paklu uništenja i mržnje – navela je i dodala da to za nas nisu samo istorijske lekcije, već naša živa sećanja.
Gojkovićeva je podsetila da je Srbija među prvim zemljama na svetu usvojila zakon o povraćaju imovine žrtvama Holokausta bez pravnih naslednika i obnavlja memorijal Centralne kule Starog sajmišta.
– Neumorno prenosimo znanje o stradanju Jevreja, Roma i Srba na bezbrojnim užasnim stratištima. Glasno i otvoreno govorimo
i posvećeno sarađujemo u okviru Uneska, Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust i sa drugim organizacijama koje rade na negovanju sećanja na stradanje – istakla je Gojkovićeva.
Ministarka je navela da je pre tri dana u sedištu Uneska potpisala Sporazum o finansiranju ponovnog uspostavljanja zajedničke stalne postavke u Bloku 17 u Državnom muzeju Aušvic-Birkenau.
– Tako nastavljamo da požrtvovano radimo i borimo se da se zlo genocida ne ponovi – poručila je ona.
Memorijalni zid
Maja Gojković i direktorka Memorijalnog centra Staro sajmište Krinka Vidaković Petrov su sa zvanicama i novinarima obišle prizemlje i prvi sprat Centralne kule sajmišta, na čijoj restauraciji se radi. Gojkovićeva je izrazila nadu da će na ovaj dan iduće godine biti otvorena stalna postavka Memorijalnog centra Staro sajmište i dodala i da će se, ispred Centralne kule, raditi memorijalni zid sa imenima i podacima o žrtvama koje su izgubile živote u logoru.
Vidaković Petrov je podsetila da je Sajam, koji je izgrađen u Beogradu, neposredno pred Drugi svetski rat, nemački nacistički okupator pretvorio u logor i postojao je od decembra 1941. do jula 1944. godine.
– Staro sajmište je bilo najveći nacistički logor na području današnje Srbije po broju logoraša, a od njih oko 40.000, život je izgubilo oko 17.000. Obuhvatalo je i logor Topovske šupe u Beogradu, gde je ubijeno oko 5.000 jevrejskih muškaraca – kazala je Vidaković Petrov.
Ukazala da će Centralna kula kao najvažniji deo Memorijalnog centra biti uskoro potpuno obnovljena i da će služiti kao izložbeni prostor posvećen Sajmištu i Tovskim šupama.
Poziv građanima
Maja Gojković je novinarima rekla da je sajmište 78 godina od Drugog svetskog rata bilo prepušteno propadanju i postalo “mesto sramote i zaborava”, pa je sada ponosna što, zahvaljujući rekonstrukciji, ovaj spomenik kulture sada izgleda veličanstveno.
– Mnogo posla nas čeka u budućnosti. Uskoro ćemo završiti sve radove koji se odnose na Centralnu kulu, a zatim prelazimo na veoma važan deo, stvaranje stalne postavke. Prikupljaju se podaci. Pozivamo sve građane Srbije i bivše Jugoslavije da šalju svoje priloge i podatke – kazala je ona.
Žižna tačka
Krinka Vidaković Petrov je iznela i podatak da je u Starom sajmištu ubijeno 6.500 jevrejskih žena i dece i objasnila da će Memorijalni centar biti “žižna tačka memorijalizacije njihovog stradanja”.
– U drugoj fazi postojanja logora Staro sajmište od sredine 1942. bilo je oko 32.000 Srba, Roma i drugih, od kojih je 11.000 ubijeno – kaže ona.
Rabinova molitva
Rabin Isak Asijel je na početku ceremonije pročitao molitvu, a održan je i umetnički program u znak sećanja na žrtve. Maja Gojković, predsednik parlamenta Vladimir Orlić, šef diplomatije Ivica Dačić, predsednik Skupštine Vojvodine Momo Čolaković i drugi zvaničnici položili su vence na Spomenik žrtvama genocida na novobeogradskoj obali reke Save. Na ceremoniji su bili i brojni predstavnici ministarstava, vojske, Saveza jevrejskih opština, romske zajednice i ambasadori Rusije, SAD i Francuske Aleksandar Bocan Harčenko, Kristofer Hil i Pjer Košar.
