Bračni par Stanislavka i Tomislav Pešić iz zaseoka Anđelinkovci na Bereliću retko kad imaju razloga za radost.
U njihov sirotinjski dom posetioci ne navraćaju, sirotinja ih pritisla, a i bolest ih nije zaobišla. Starina Tomislav vidi samo na jedno oko, s reumom se bori i danju i noću, a supruga Stanislavka davno je izgubila sluh, dok su njihove ćerke odavno napustile dom, ali nisu u prilici da im pomognu. Nepobitna činjenica je ipak ta da se Pešići silno obraduju svaki put kada im Snežana Grudić Petrović iz Berlina, koju je posebno dirnula njihova sudbina, pošalje donaciju, za njih zlata vrednu. Izuzetka nema ni ovog puta, jer im je dobra Snežana uputila pomoć od 150 evra, a Dušanka Krneta iz Vajblingena u Baden Virtenbergu još 100 evra, koje će Stanislavki i Tomislavu u ovim teškim vremenima mnogo značiti da obezbede najpotrebnije namirnice i namire dugove.
Pored ovih starina, nova mesečna stipendija od 50 evra naše humane koleginice M. E. iz Frankfurta, obradovaće narednih dana i Bojana Mijatovića (21) iz Novog Grada, studenta beogradskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, koji je rano ostao bez oca, da se bori sa ćudljivom sudbinom.
Istina, i Pešići i Bojan Mijatović, već godinama unazad štićenici su Humanitarnog mosta, zbog čega i ne čudi što imaju svoje anđele čuvare iz daleka, koji bdiju nad njima i često im šalju pomoć. Ipak, među onima kojima je upućena još jedna donacija, ovog puta se našla i samohrana majka i siromašna udovica Aleksanda Sinadinović (27) iz Zubinog Potoka na severu Kosova. Novih 50 franaka plemenitog Milenka Šipke sa porodicom iz Oberordorfa u Švajcarskoj, usrećiće upravo ovu nesrećnu majku. Razlog zbog koga je ovog puta humani Milenko Šipka odlučio da njegova novčana podrška ode u ruke Aleksandre Sinadinović, nije teško otkriti. Ona, naime, već dve godine teškom mukom preživljava na periferiji Zubinog Potoka, srpske opštine na severu Kosmeta, u podstanarskoj sobi za koju, kako zna i ume, mesečno mora da stvori 100 evra. Aleksandra, majka Lazara (10) i Katarine (8), učenika četvrtog i drugog razreda osnovne škole, u teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji našla se iznenada, igrom zle sudbine, nakon što joj je u decembru 2019. godine poginuo suprug Mirko Sinadinović koji je hranio porodicu. Nastradao je dok je, boreći se za bolji život, posebnom mašinom (cepačem) komšijama pripremao drva za zimu. Od tada je za Aleksandru i njenu decu svaki dan veliki izazov, neizvesnost i borba za goli opstanak.
– Ostali smo u podstanarskoj sobici i bez igde ičega pošto ne radim. Tek kasnije smo dobili socijalnu pomoć od 120 evra, a trebalo je prehraniti decu, obući ih i poslati u školu, kupiti im knjige i školski pribor. Da nije bilo pomoći najbližih rođaka, a posebno devera i svekra, verovatno bismo ostali na ulici, jer nije lako obezbediti 100 evra za kiriju, plus za struju, ogrev i hranu. Radila bih bilo šta, ali ovde ništa ne radi i gotovo je nemoguće naći posao, a sve je papreno skupo – jadala se Aleksandra “Vestima”.
Slede uručenja
Narednih dana, dobrotvori i naši dugogodišnji čitaoci, moći će da pročitaju u “Vestima” i priče o uručenju njihove pomoći onima kojima je i namenjena. Kao i uvek zabeležićemo i sve što im njihovi štićenici u znak zahvalnosti budu poručili, kao i to na šta će donacije najpre utrošiti.
Opravdao poverenje
Mladi Bojan Mijatović, kao i uvek, prezahvalan je svojoj dobročiniteljki iz Frankfurta, koja već pune četiri godine nije propustila ni jedan mesec, a da mu ne pošalje stipendiju za uspešan nastavak školovanja. Kako kaže, upisao je i studira ono što voli, zbog čega je sve ispite do sad uspešno položio. Sport i bavljenje sportom je njegova velika ljubav i daje sve od sebe da ocene u indeksu budu što bolje kako bih opravdao poverenje svoje dobrotvorke.
