Udeo zlata u deviznim rezervama centralnih banaka raste širom sveta, dostižući maksimum u poslednjih 31 godinu. U isto vreme, pada udeo dolara u deviznim rezervama zemalja.
Banke su povećale zlatne rezerve za 4.500 tona u poslednjoj deceniji, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato. U septembru 2021. godine, ukupne zlatne rezerve iznosile su 36.000 tona, što je najviše od 1990. godine i povećane su za 15 odsto u odnosu na 10 godina ranije.
Udeo dolara u deviznim rezervama u poslednjih 10 godina oštro je pao, pa je u 2020. dostigao najniži nivo u poslednjih četvrt veka, piše RT.
Analitičari navode da centralne banke, naročito u zemljama u razvoju, nastavljaju prelazak na zlato, što je posledica globalne zabrinutosti zbog monetarnog režima zasnovanog na dolaru. U prvih devet meseci 2021, Tajland je tako kupio 90 tona zlata, Indija 70, Brazil 60’.
Porast udela zlata naročito je počeo posle svetske ekonomske krize 2008. godine, što je izazvalo odliv sredstava iz državnih obveznica SAD, zbog čega je pala vrednost iovine denomirane u dolarima.
Poverenje u dolarsku aktivu tako je pokolebano, kazao je analitičar Icuo Tojošima za Nikei Azija.
Sa druge strane, cene zlata ostaju stabilne, a unca je koštala 1.806 dolara 30. decembra 2021.
