U brazilskoj javnosti i dalje vlada lepo mišljenje o našem fudbalu, što potvrđuje i činjenica da su domaćini ovogodišnjeg Svetskog prvenstva generalnu proveru pred otvaranje jubilarnog 20. Mondijala imali – baš protiv Srbije. Iako je selektor Luis Felipe Skolari rekao da mu je susret u Sao Paulu poslužio kao uvertira za mondijalsku premijeru sa Hrvatskom, pošto su u pitanju dve slične škole fudbala, u zemlji petostrukih svetskih prvaka ovo poslednje lepo izdanje "orlova" podsetilo je na neke uzbudljive utakmice sa plavima u prošlosti.
Novinarska greška
Posle Peleovog oproštaja, reprezentacija Jugoslavije je sa Brazilom imala još jedan veliki megdan na najvećoj sceni. Reč je o susretu sa otvaranja Svetskog prvenstva u SR Nemačkoj 1974. godine, na frankfurtskom Vald stadionu, onom istom na kojem smo u legendarnoj "majstorici" srušili Španiju pogotkom Katalinskog. Opšti je utisak da su Džajić, Aćimović, Oblak, Bogićević i ostali u tom mondijalskom sudaru za klasu bili bolji od aktuelnih svetskih prvaka. Golman Leao je nekoliko puta podigao pogled i zahvalio se nebesima što mu je mreža ostala netaknuta, a našim fudbalerima je na sjajnoj igri i značajnom bodu (0:0) tada telegramom čestitao i doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito.
Bila je to, ujedno, poslednja mondijalska utakmica našeg i brazilskog tima. Sve ostale utakmice bile su prijateljske, uključujući i ovu poslednju, a petostruki svetski prvak ostvario je daleko bolji skor: devet pobeda, sedam nerešenih susreta i dva poraza, uz gol-razliku 33:22.
Ali, vratimo se trenutku kad je Brazil tek bio na putu da postane svetska fudbalska velesila. Bilo je to na Svetskom prvenstvu u Švedskoj 1958. godine. U očekivanju ove završne smotre, u zemlji fudbala došlo je do korenitih promena u fudbalskoj organizaciji. Jedina selekcija koja je učestvovala na svim Mondijalima prvi put je počela da se priprema sistematski. Na čelo Sportske konfederacije došao je doktor Žoao Avelanž. – Kod nas se sve godinama improvizovalo. Vreme je da probamo da planiramo. Talenat nije dovoljan, tražimo i rezultat – objavio je Avelanž i reprezentaciji dodelio čitav tim stručnjaka, počev od onih za kondiciju, do lekara, psihologa i kuvara. Štampa je tada Avelanžove mere dočekala na nož. "Šta da očekujemo u Švedskoj? Gilmar prima golove kao amater. Belini je nepokretan, a Nilton Santos dribler opasan po naš gol. Vava je predebeo, a Pele… Pele još ima mlečne zube" – sportski novinari su danima umakali pera u žuč i ne sluteći da prave najveću grešku u životu.
Pele je imao nepunih osamnaest godina i bio je spreman. Nestrpljivo je čekao put preko okeana. Plan je bio da on u Švedskoj bude rezerva, da gleda, uči i misli na budućnost. U startnoj postavi počeo je Altafini, koji je bio dvostruki strelac u pobedi nad Austrijom (3:0). Pele nije igrao ni protiv Engleske (0:0), a onda je počela da se stvara nova istorija. Selektor Feola ga je ubacio u "vatru" u trećem susretu, protiv Sovjetskog Saveza. Kad je silovito uzdrmao stativu Jašinovog gola, "zbornaja" je ustuknula. Brazil je golovima Vave pobedio sa 2:0 i krenuo na prvu titulu.
Ipak, Brazilcima u četvrtfinalu nije bilo lako protiv Velšana koji su igrali kao nikad u životu. Hroničari su zapisali: "Počeo je 66. minut. Pele je u trku izveo tri brza driblinga, a posle žestokog starta Vilijamsa Pele jedva se zadržao na jednoj nozi. Onda je napravio žonglerski potez u vazduhu i drugom nogom postigao jedini, pobedonosni pogodak".
|
Doček za nezaborav Fudbalska reprezentacija Brazila je pet puta osvojila titulu prvaka sveta, ali nikad joj nije priređen takav doček u domovini kao posle trijumfa na Mondijalu u Švedskoj 1958. godine. Povratak Pelea, Belinija, Vave, Garinče i ostalih u Brazil bio je do tada neviđen događaj. Na ulicama Rio de Žaneira svetske prvake je dočekalo više od dva miliona ljudi, koji su neprestano igrali i veselili se čitave noći. Naredni dan proglašen je za državni praznik, pa je slavlje nastavljeno. Most koji vodi preko zaliva do Rija dobio je ime "Most prvaka sveta", a imena svih igrača iz Švedske upisana su na bronzanoj tabli Marakane. Naravno, nisu izostali ni bogati pokloni – pobednici su darivani skupim automobilima, vilama, velikim novčanim iznosima… |
Kasnije je mnogo puta isticao da mu je to najmiliji gol u čitavoj karijeri.
Zvuci karnevala su postajali sve jači, Brazil je igrao pravu sambu. U polufinalu protiv Francuza Pele postiže tri pogotka, Vava i Didi po jedan i Brazil sa 5:2 ulazi u finale.
Uoči utakmice sa domaćinom, Južnoamerikanci su predstavljeni kralju Gustavu Šestom. Suveren se najduže zadržao u razgovoru sa Peleom. Znao je da će taj mladić biti junak prvenstva, da će promeniti gledanje na fudbalsku igru. Nije se prevario. "Karioke" su slavile sa 5:2, uz dva Peleova, dva Vavina i jedan Zagalov pogodak. Ali, zvuci karnevala bili su sve jači. Brazil je igrao pravu sambu, pod dirigentskom palicom novog "kralja" – Pelea. Plan je bio da on u Švedskoj bude rezerva, da gleda, uči i misli na budućnost. "Desetka" je bila rezervisana za Didija. Ali, Didi nije zadovoljio u pobedi nad Austrijom (3:0), a Pele se lakše povredio na treningu i nije igrao protiv Engleske (0:0). Šansu je dobio u trećoj utakmici. Kad je silovito uzdrmao stativu Jašinovog gola, "zbonaja" je ustuknula. Brazil je golovima Vave pobedio sa 2:0 i krenuo na prvu titulu.
Brazilu protiv Velsa, koji su igrali kao nikad u životu, nije bio lako. Onda je Pele u trku savladao loptu, izveo tri brza driblinga i plasirao loptu iza Kelsijevih leđa. Bila je to munjevita, savršeno izvedena solo akcija. U polufinalu protiv Francuza Pele postiže tri pogotka, Vava i Didi po jedan i Brazil sa 5:2 ulazi u finale. Uoči utakmice sa domaćinom, Brazilci su predstavljeni kralju Gustavu Šestom. Suveren se najduže zadržao u razgovoru sa Peleom. Znao je da će taj mladić biti junak prvenstva, da će promeniti gledanje na fudbalsku igru. Nije se prevario. "Karioke" su slavile sa 5:2, uz dva Peleova, dva Vavina i jedan Zagalov pogodak. Brazil je na najubedljiviji način osvojio prvu titulu prvaka sveta. Na evropskom tlu, što nije uspelo nijednoj drugoj južnoameričkoj ekipi. Kao što ni Evropljani još nisu trijumfovali na "Zelenom kontinentu"!
Četiri godine kasnije, na Mondijal u Čileu, svetski prvaci su došli u gotovo nepromenjenom sastavu. Ekipa je sazrela i stekla iskustvo. Nedostajao je samo Altafini, koji je otišao u Italiju. Ipak, umalo da dođe do jedne značajne promene. Trener Visente Feola, zvani El Gordo (u prevodu "debeljko") koji je vodio Brazil do prve svetske titule, posvađao se sa saveznim selektorom Nascimentom i napustio reprezentaciju. Otišao je u argentinsku Boku Juniors, a vođenje ekipe je povereno Ajmoru Moreiri, iako su svi igrači i javnost bili za Feolu. "El Gordo" se u poslednji čas vratio i Brazil su na Mondijalu vodila dva trenera.
Početak nije bio lak. Brazilci su počeli pobedom nad Meksikom (2:0), zaslugom Pelea koji je bio strelac jednog gola, a drugi pripremio tako da Zagalu nije bilo teško da pošalje loptu u mrežu. Mnogo teže bilo im je protiv Čehoslovaka – izgubili su bod, ali i Pelea koji zbog povrede više nije igrao do kraja šampionata. Odlučujući susret za plasman u četvrtfinale igrali su sa Špancima, koje su na terenu predvodili naturalizovani mađarski as Puškaš i opasni Hento, a sa klupe lukavi trener Helenio Herera. Na pomolu je bila senzacija pošto je "crvena furija" sve do 71. minuta vodila sa 1:0. Tada na scenu stupa Garinča, koji Amarildu priprema dva pogotka i donosi plasman među osam najboljih.
Udarna igla
"Brazil bez Pelea je samo senka prvaka sveta", rekao je pre četvrtfinala engleski selektor Volter Vinterbotom, da bi se posle poraza (1:3) ispravio: "Nisam imao pravo. Ko god da igra, oni su najbolja ekipa na svetu". Udarna igla do kraja šampionata bio je Garinča. Ne samo da je kao vihor tutnjao desnom stranom terena i pripremao golove saigračima nego je i sam bio strelac. Mrežu gordog Albiona zatresao je jednom, u polufinalnoj pobedi nad Čileom od 4:2 dva puta, a u finalnom trijumfu nad Čehoslovačkom od 3:1 držao je sve konce igre i omogućio Zitu, Amarildu i Vavi da savladaju Šrojfa. Samba je postala najomiljeniji ples na fudbalskim terenima širom sveta. Brazil je postao prva selekcija posle Italije koja je titulu svetskog prvaka osvojila – dva puta.
