Ponovo je dvoje sportista zaslužilo da se istovremeno nađe u našoj rubrici “Ličnost nedelje”, srpski heroji prve sedmice Olimpijskih igara u Parizu, Zorana Arunović i Damir Mikec. Sjajni tandem strelaca obradovao je naciju i doneo nam prvo zlato na OI. Počevši od Seula 1988. i Jasne Šekarić i Gorana Maksimovića, strelci su uzdanice jugoslovenskog i srpskog sporta, sa osvojenih 15 medalja na najvećoj sportskoj smotri. Ta tradicija je nastavljena i u gradu svetlosti, gde su Arunović i Mikec “upucali” najsjajnije odličje u mešovitom paru u disciplini vazdušni pištolj na 10 metara. Finale protiv turskog para nije dobro počelo, činilo se da će naše takmičare “pojesti” nervoza i trema, jer su gubili 8:2, ali tada se probudilo šampionsko srce Zorane i Damira. Smirili su dah, namestili nišan i režirali neverovatan preokret (16:14), vredan zlata.
Damir Mikec je rođen 31.3.1984. u Splitu. Mikeci vuku korene iz Novog Mesta. Deda je bio vojno lice, koji je tokom staža imao 17 prekomandi, a isti put je sledio i otac. Malo toga se zna o Damirovom privatnom životu, a ima i te kako zanimljivih stvari. Pre streljaštva bavio se karateom, a u sport u kome se proslavio ga je “odvukao” stariji brat Goran, njegov veliki uzor i sada trener. Bio je u braku sa Melisom Karbalo, rodom iz El Salvadora, koja se takođe bavi streljaštvom. Roditelji su dvoje dece, ali su se, kako pišu srpski mediji, razveli neposredno pred početak Igara. Višestruki je osvajač medalja na evropskim i svetskim prvenstvima.
Zorana je dve godine mlađa, rođena je u Beogradu 22. novembra 1986. Dok je pohađala Petnaestu beogradsku gimnaziju počela je da se bavi streljaštvom na podsticaj starije sestre Jelene, koja joj je trener. Bila je svetska šampionka, a 2010. je dobila nagradu za najbolju sportistkinju Srbije. Često ističe da je zbog potpune posvećenosti sportu propustila mnoge rođendane i ekskurzije, ali ne žali. Inspiraciju pronalazi u brojnim hobijima, poput pecanja i fotografije.
Mikec već ima olimpijsko srebro iz Tokija, dok je Arunovićevoj ovo prvenac, pošto su joj do sada u dva navrata izmicala odličja. Bila je četvrta u Londonu i Tokiju. Nije se pokolebala i odustala, nastavila je da sanja zlatne olimpijske snove i oni su se ostvarili u paru sa Damirom. Proslava je bila emotivna. Zorana je plakala dok je svirala himna “Bože pravde”, a njihov zagrljaj na podu borilišta po završetku takmičenja pretočen je u sliku za istoriju srpskog sporta.
– Medalja je lepa i teška, baš kako treba da bude. Simbolično, jer je težak put do nje, rekla je Arunovićeva, a Mikec dodaje:
– Kompletirali smo naše karijere ovim uspehom. Stisli smo zube, radili naporno i dobro se spremili. Verujem u Zoranu i ona u mene, osvojili smo mnogo toga i ovo je više nego zasluženo.
