Nekoliko muslimanskih zemalja razmišlja o pobuni protiv dolara i stvaranju “zlatnog štita” zbog štete koju izazivaju američke sankcije i agresivno ponašanje Bele kuće, koja je spremna da nanese ozbiljnu štetu svojim saveznicima radi sopstvenih komercijalnih i ideoloških ciljeva, piše Sputnjik.
Američke ograničavajuće mere mogu imati nepredvidive posledice, a jedna od njih je moguće stvaranje sistema „plaćanja u zlatu“, kojem bi mogle da se priključe Turska, Katar, Malezija i Iran.
Zlato kao sredstvo plaćanja
Predlog da se zlato (u krajnjem slučaju čak i barter) koristi kao sredstvo plaćanja izneo je na specijalnoj konferenciji u subotu premijer Malezije Mahathir Mohamad. Sličan predlog o dedolarizaciji u obračunima među zemljama, kojima preti rizik od američkih sankcija, dao je i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, koji je prisustvovao konferenciji. On je istakao da je za međunarodno plaćanje poželjna upotreba nacionalne valute.
Motivacija malezijskog premijera povezana je upravo sa sankcionim pritiskom koji vrše SAD, što je on i rekao u svom govoru.
– Predložio sam da se ponovo razmotri ideja o plaćanju “zlatnim dinarom” i barter trgovinom među našim zemaljama. Ozbiljno to razmatramo i nadamo se da ćemo uspeti da nađemo mehanizam kako da to sprovedemo. Izgleda da ponekad kada koristimo američki dolar postoje sankcije koje mogu da zakoče naš ekonomski razvoj – istakao je malezijski lider, navodi “Teheran tajms”.
Četiri varijante dedolarizacije
Sa tehničke tačke gledišta mogu se izdvojiti četiri moguće varijante dedolarizacije, koje su na neki način bile pomenute ili predložene na konferenciji u Kuala Lumpuru: prelazak na zlato (upotreba “zlatnog dinara”), prelazak na barter transakcije, upotreba nacionalne valute i prelazak na transakcije sa upotrebom kriptovaluta.
Očigledno je da ako se nivo razvoja finansijskog sektora i sistema spoljne trgovine zemalja, koje su van domašaja američkih sankcija, „dogura“ do nivoa barter transakcija, teško da će Turska, Katar, Malezija ili Iran dobiti nešto od toga. Prelaz na barter je ravan povratku u kameno doba. Barter transakcije su pogodne samo za neke pojedinačne operacije.
Varijanta o upotrebi nacionalne valute, o kojoj je govorio Erdogan, definitivno je savremenija i prilagođenija širokoj upotrebi u međunarodnoj trgovini, ali istovremeno ima nekoliko ozbiljnih problema.
Prvi problem je sistem Svift. Ako baš žele, SAD mogu da nateraju taj (zvanično belgijski) sistem međunarodnih bankarskih transakcija da isključi turske, katarske ili malezijske banke, kao što je sada iz „Svifta“ isključen iranski bankarski sektor.
Nestabilnost nacionalnih valuta
Drugi problem sa upotrebom nacionalnih valuta je da su one veoma nestabilne, tj. njihov kurs se često može menjati brzo i prilično neočekivano, a to jako otežava rad izvoznicima i prognoze bilo kakve spoljnotrgovinske aktivnosti. Dovoljno je pogledati kretanje kursa turske lire, malezijskog ringita ili iranskog rijala, da bi se shvatilo koliko je ozbiljna ta prepreka.
U skladu sa tim, zlato i kriptovalute izgledaju kao bolje alternative za dedolarizaciju. U slučaju upotrebe zlata, nema nikakvih problema sa stabilnošću deviznih kurseva – zlato jednostavno zamenjuje dolar kao univerzalna procena vrednosti i sva roba i usluge mogu se proceniti u plemenitim metalima.
Na kraju krajeva, u krajnjem slučaju zlatne poluge se mogu fizički prevoziti kao sredstvo za plaćanje robe i usluga. Štaviše, zlato ima dodatnu prednost: stanovnici prilično konzervativnih država koje učestvuju u projektu razumeju vrednost žutog metala, navikli su da drže svoju ušteđevinu u njemu i to je zaista univerzalni finansijski instrument koji razumeju svi od Dohe i Ankare do Teherana i Kuala Lumpura.
Za očekivati je da će postepeno broj zemalja, koje su meta kaznenih mera „vašingtonskih jastrebova“, sigurno prerasti u nešto kvalitetno, u smislu da će onih koji žele da se izbave od „dolarske ranjivosti“ biti mnogo i da će zaista izgraditi i pokrenuti globalni alternativni finansijski sistem.
