Sedamdesete godine bile su zlatne godine sportskog društva Radnički. "Te 1971. Piva je otišao u Ameriku na usavršavanje", priseća se njegov brat Duda Ivković. "To je vreme kada se u Beogradu, iznenada i niotkuda, pojavila strašna epidemija velikih boginja, a mi treba da igramo utakmicu u Zadru, i to baš 25. decembra, na katolički Božić, a ja da vodim ekipu.
Duda je pričao da ih je publika tokom cele utakmice gađala nekim svećama i sve vreme skandirala – ‘Škopite’, ‘Škopite’. "Nisam znao šta ta reč znači, ali se verovatno odnosila na te boginje…"
Romantičari
briljirali 72/73.
Kada se vraćao iz Amerike – pričao mi je Piva – doživeo je nešto što prosto nije mogao da veruje:
"Nećeš mi verovati! U avionu za Beograd nigde nikog, samo čuveni automobilski as Džeki Stjuart i ja!"
Toliki je strah bio u svetu od te epidemije boginja.
Piva je u Beograd doneo novine iz američke košarke i ubrzo stvorio onaj čuveni košarkaški tim koji su svi zvali "romantičari" i koji će u sezoni 1972/73. osvojiti državno prvenstvo.
Koliko je to bio veliki rezultat – priča Duda – dovoljno je ako kažem da su u tadašnjim košarkaškim ekipama u Jugoslaviji igrali Kićanović i Dalipagić u Partizanu, Slavnić, Kapičić, Vučinić i Simonović u Zvezdi, Delibašić u Bosni, Tvrdić, Skansi i Šolman u Jugoplastici, obaška ljubljanska Olimpija i Zadar. U takvoj fantastičnoj konkurenciji Radnički osvaja prvenstvo Jugoslavije.
Da podsetim, u toj sezoni, od 12 sportskih grana, Radnički je u sedam bio prvak države. Takav uspeh mladića sa Krsta se više nikada neće ponoviti.
Razbijena fama
Inače, u Radničkom su igrali sve mladići sa Krsta, juniori do juče, da bi se kao seniori okitili šampionskom titulom. U košarci je tako nešto nezamislivo, jer je tada vladala neka fama da mentalno stabilan i čvrst vrhunski sportista ne može da potiče iz velikog grada, jer su takvi smatrani za "mekane". Radnički je razbio i tu zabludu.
Tako je, recimo, Milutin Marović imao samo 21 godinu kada je došao u Radnički, i to po savetu Dragiše Vučinića. Za vrlo kratko vreme Piva je od njega napravio standardnog reprezentativca.
S njim sam upisao geologiju ali, za razliku od mene, on je postao doktor nauka.
Bilo je igrača koji su, kao neperspektivni, bili oterani iz svojih klubova. Jedan od takvih, recimo, bio je Nemanja – Neca Đurić. Za samo godinu dana Neca je postao prvi centar reprezentacije.
Iz tamo nekog
Donjeg Trnatova
Ili centar Milovan Tasić – nastavlja da prebira po svom sećanju Duda:
"Beše neki lep dan, a ja sam sedeo na terasi i hvatao ‘farbu’. Odjednom, nestade i sunca i svetla. Ispred mene je, kao ogroman tamni oblak, stajao neki grmalj od čoveka. Obratio mi se dubokim glasom, kao da dolazi sa dna bunara:
– Ja sam Milovan Tasić iz Donjeg Trnatova. Treba mi trener Piva. Kod njega me poslao Mita Reljin.
Mita Reljin je bio generacija Ranka Žeravice.
Posmatram ovog džina od čoveka i čini mi se da jedva hoda, da se jedva kreće. Možeš misliti kakva je to bila ljudina, kada za njega nije postojao broj patika, tako da je jedno vreme igrao u dubokim bokserskim patikama, koje mu je po meri napravio rođak košarkaša Zimonjića.
E, od tog Milovana iz tamo nekog Donjeg Trnatova, sela tri dana iza bestraga, za koje niko nikad nije čuo, Piva je vremenom, uspeo da napravi dobrog igrača, jer je imao "nos", njegove su oči uspele da vide ono što drugi treneri nisu videli.
Piva kali Tasića
Za mnoge trenere perspektivan, visok skoro 2,20 metara, snažan, Milovan Tasić je, tek dolaskom u KK Radnički počeo da se kali kod Pive. Posle nekog vremena, poznati stručnjak Aca Nikolić zapitao je Pivu za Milovana Tasića:
"Pivo, kako napreduje onaj Tasić?"
"Napreduje, teoretski sve zna, ali ne može da primeni", odgovorio je Piva.
Piva je pred svaki susret specijalno za njega pravio strategiju, jer Tasić nije mogao da reaguje kao ostali igrači ili da napravi neku fintu. Tako mu je, sećam se, pred susret sa Jugoplastikom u Splitu, Piva dao uputstva kako da zaustavi Skansija, centra Jugoplastike, vanserijskog igrača. Njega je Tasić tako ukrotio da je ovaj tokom cele utakmice bio izluđen i potpuno neupotrebljiv.
Danas se, na žalost malo zna da je Piva ostavio neizbrisiv trag u istoriji naše košarke. Bio je ambasador naše košarke, nije patio od silnih priznanja za uspehe na koje je trebalo da bude ponosan.
Ako na Crvenom krstu, svoju ulicu ima Radivoje Korać, sasvim zasluženo bi ulicu mogao da dobije i Slobodan – Piva Ivković.
U čast povratka
Posle uspešne karijere u KK Radnički, Piva nastavlja uspešnu karijeru u inostranstvu. Po povratku iz Libije, gde je bio trener, okupio je svoje drugove u restoranu Trand, da zajedno proslave njegov povratak u Beograd. Na tom skupu bili su njegovi najbolji drugovi – Zoran Vasiljević Cokan, Sveta Kovačević, Miša Stojanović Crnogorac i mnogi drugi.
U KK Radničkom ponikli su mnogi veliki košarkaši. Svakako najveća legenda je bio Sija Nikolić, koji je počeo da trenira i igra u Radničkom zajedno sa Pivom Ivkovićem, Ljubom Bojićem Kadom, Bucom i Batom Đorđevićem.
Razočarani Cokan
Kada je na jednu utakmicu malo zakasnio, trener ga je vratio kući. Tada je Sija plakao kao malo dete jer je mnogo voleo Radnički. Bio je veoma razočaran, a zbog sukoba sa tadašnjim trenerom prešao je u OKK Beograd, što je bila velika želja Bore Stankovića.
Bio je svestrani sportista i, pored košarke, sjajno je igrao fudbal, rukomet, odbojku i bio je odličan skakač uvis i dalj. Tako svestran, u svakom od ovih sportova mogao je da postane reprezentativac, kao što je bio košarkaš, nezamenljivi član naše najčuvenije petorke.
|
Košarkaški Jedan od glavnih igrača KK Radničkog i naše reprezentacije bio je Dragoslav Ražnjatović Ražanj, koji je bio kapiten reprezentacije. Imao je sve kvalitete vrhunskog igrača, izvanredan osećaj za igru, jako mekanu ruku. Jednom rečju bio je košarkaški velemajstor. Tu je zatim Nemanja Đurić Neca koji je bio naš najbolji centar, Dragutin Čermak i drugi. Cokan i dve sestre
Pivin najbolji drug Cokan, koji je bio i moj drug, kasnije i moj zet, završio je Višu školu za spoljnu trgovinu i bio zaposlen u Jugohemiji, gde je bio vrlo uspešan. Vojsku je služio u Derventi, rodnom mestu moga oca, gde sam odlazio svake godine za vreme letnjeg raspusta.
Sve ženske oči "Kada su devojke u pitanju, nije ih napadao, napadale su one njega", pričao je njegov drug Cokan. "Nije bilo ženskih očiju koje nisu bile uperene u njega. To mu je naravno godilo, mada se on nije preterano trudio da ih osvaja."
|
