Ratna dešavanja u Ukrajini pokrenula su još jednu pomamu za zlatom širom sveta, ali i u Srbiji gde je, za verovali ili ne, trenutno najveća potražnja za polugama od kilograma. Tržište zlata je na značaju dobilo 2008. godine kada je krenula svetska ekonomska kriza, procvat 2020. sa pandemijom korona virusa, da bi sa početkom sukoba Rusije i Ukrajine, usledila prava jagma za ovim dragocenim metalom.
Zlato je najsigurnija investicija u nesigurnim vremenima, kažu stručnjaci širom sveta. Turci su tradicionalno poznati po tome da čak i kredit uzimaju da bi pazarili ovu dragocenost, a sada to čine i drugi narodi, a ta “zlatna groznica” bi ako se rat nastavi, prema nekim prognozama, mogla da ponovi istorijski rekord skoka cena zlata na svetskoj berzi od 35 odsto iz avgusta 2020. godine.
Investitori širom sveta u zlatu vide sigurnost za imovinu i odbrambeni zid od inflacije koja nastaje, jer centralne banke štampaju novac. U Srbiji se uglavnom u krizna vremena, ulagalo u nekretnine, ali je sa svetskim trendovima potrage za ovim plemenitim metalom, došlo do promene u razmišljanju dela građanstva i biznismena.
Dovoljan samo sef
Trgovci zlatom ne kriju zadovoljstvo, jer kilogram na berzi vredi trenutno blizu 60.000 evra, što je i prosečna cena beogradskog stana. Pritom, zbog potražnje koja premašuje ponudu, neki kupci čekaju na zlato u polugama i do dve nedelje.
Zbog rata u Ukrajini, sve je neizvesno, ukazuje za “Vesti” profesor Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka, jer kako navodi, ne samo da se ne zna u kom pravcu će ići sukob, već i šta će dalje biti sa sankcijama uvedenim Rusiji.
– Reč je o krizi, najvećoj posle Drugog svetskog rata, pa se ne može pouzdano reći šta je najbolje u ovom trenutku uraditi u cilju zaštite kapitala – pojašnjava naš sagovornik zašto je teško dati dobar savet.
Poznato je, prema rečima Kovačevića, da je zlato stalno “na ceni”, kao i da je teško da se njegova proizvodnja poveća. Kao razlog zbog kojeg se ljudi u Srbiji okreću ovom plemenitom metalu, umesto, kako se to u Srbiji tradicionalno radilo, u nekretnine, navodi činjenicu da zlato, za razliku od kuća i stanova, ne proizvodi dodatne troškove.
– Zlato ne proizvodi dodatne troškove, jer je dovoljno da se drži u sefu ili na nekom sigurnom mestu u kući. Održavanje, na primer, vikendice traži radove, od krečenja, menjanja crepa, popravke ograde, sečenja trave… Sve to košta. Troškovi održavanja postoje i ako kupite stan koji kao i druge nekretnine, donosi plaćanje mesečnih dažbina i godišnjeg poreza na imovinu – ukazuje ovaj ekonomski stručnjak, pa se iz onog što je rekao može zaključiti da je diskutabilno i koliko je izdavanje nekretnine isplativo.
Stalno poskupljuje
Srbi se, kaže Kovačević, ipak drže tradicije, jer stanje na tržištu nekretnina, trenutno pokazuje povećanu tražnju. Ono što je neophodnost za svaku srpsku porodicu je kupovina zlata zbog rođenja, krštenja, matura, svadbi, a građani koji ga kupuju kažu da je primetno kako je sve poskupelo.
Beogradska zlatara Gold je na svojoj internet adresi obavestila klijente da je “na tržištu plemenitih metala, nastupio poremećaj izražen u ograničenoj dostupnosti svih proizvoda”. Oni za “Vesti” objašnjavaju da je od početka sukoba Rusije i Ukrajine, prava pomama za zlatom.
– Traže se svi apoeni, ali su veoma tražene poluge od jednog kilograma – ukazuju, dodajući da se investiciono zlato prodaje u polugama od jednog do 1.000 grama, a na sajtu su cene koje se ažuriraju automatski na 60 sekundi, u skladu sa trenutnom vrednošću zlata na svetskom tržištu.
Tako je kilogramska poluga prošle srede koštala 58.233 evra, a u četvrtak je cena bila 58.402 evra, a poluga od pola kilograma 29.115 evra, pa je poskupela 29.200. Cena poluge od jednog grama švajcarske proizvodnje je 9.500 dinara (oko 80 evra), ako je kupujete, a 9.300 (79 evra), ako prodajete.
Ulažite kad imate
U zlato se, kažu u ovoj zlatari, investira iz više razloga, a kao neke od najznačajnih razloga navode nezavisnost od ekonomskih i političkih faktora, sigurnost i stabilnost, neuništivost, ograničenu dostupnost i trajnu vrednost.
– Često se postavlja pitanje – kada kupiti investiciono zlato. Precizan odgovor na ovo pitanje je: kada imate slobodan kapital – kažu u Goldu.
SAD na prvom mestu
Proračun govori da u svetu centralne banke imaju više od 35.000 tona zlata. Svetski savet za zlato je izneo podatak da najviše zlatnih rezervi imaju SAD – 8.133 tone, Nemačka 3.359 tona, a više od 2.000 tona imaju i Italija i Francuska. Dosta su u proteklih deset godina kupovale Rusija i Kina, a Srbija ima 37,2 tone vrednosti blizu dve milijarde evra.
