Ipak, i pre i posle donošenja prošlogodišnjeg Zakona o rakiji, koji je usklađen sa propisima EU, može se na raznim srpskim mestima i od raznih ljudi čuti da će neki evropski propisi ugasiti srpske kazane.
|
Čašicom protiv gripa Sad, da li je istina ili ne, mogu da utvrde nadležni, ali Zlatiborci pričaju da otkako je počela ujdurma sa svinjskim gripom i otkako su počeli pozivi na vakcinaciju, nijedan iksan u deset zlatiborskih sela nije otišao u ambulantu u Čajetinu da primi vakcinu. Niko, vele, nije stigao ni do bolnice zbog gripa. Ali su se, kažu, zalihe rakije prilično istanjile. |
Ali, srpski seljaci gotovo i da ne haju na takve i slične pretnje. Za njih je, reći će danas i pred popom i pred pandurom, rakija bila i ostala lek i razonoda, svetinja koju im ni Turci, ni Švabe, ni Krcun, a sada i Evropska unija ne mogu uzeti.
"Kad bi se, ne daj bože, desilo ovako: pečem ja rakiju, pijuckam, a odnekle idu neki Švaba i neko naše inspektorče, pa vele da utulim kazan i da platim kaznu što sam pekao rakiju… Slušaj, ovako bih rekao: "Izgasite kazan a ja odoh u kuću da uzmem novčanik. Ušao bih, uzeo pušku i poskidao ih kao zečeve", reče onomad Mihailo Antić iz podzlatiborskog sela Šljivovica, gde svako domaćinstvo ima kazan, gde svako pije i gde se svako rađa i mre uz rakiju.
I drugim zlatiborskim selima, tamo gde se decenijama dime kazani i curi ljuta rakija, tamo gde je čašica važnija od kompjutera, takođe se teško može naći domaćin koji bi priznao da ga brinu ili interesuju propisi Evropske unije o proizvodnji alkoholnih pića.
Veljko Smiljanić, njegov komšija Stevan Smiljanić i zet Dušan Tmušić kažu da ih nikakvi propisi ni zakoni ne mogu sprečiti da podlože svoje kazane i peku rakiju za svoja domaćinstva po receptu koji su koristili njihovi dedovi.
"Niti mi neko može zabraniti da proizvodim mučenicu, niti mi ko može zabraniti da odnesem neku flašu familiji u Užice i Beograd, ili lekarima i milicajcima. Jedino mi carinici mogu zapleniti neku flašicu kad pošaljem familiji u Austriju… Nego, baš bih voleo da vidim tu silu koja bi došla ovde i rekla: "Batali, Veljko, kazan, gotovo je sa rakijom!", tobož će ljutito Veljko, a Stevan će još ljuće: "Ma, neka dođu da nam zabrane da pečemo! Moj je kazan moje oružje! Voleo bi da bane ovde neko stranče pa da ga privežem za kazanče, pristavim mu jedno balonče mučenice od 22 grada i nateram ga da popije".
|
Mučenici se ljuto piše Novi Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima, usvojen je u Skupštini Srbije u maju 2009, a proizvođačima je ostavljen rok od godinu dana da se prilagode novim uslovima. Nakon toga seljake, koji ne budu poštovali zakon čeka kazna u visini od 30.000 dinara, a privredne prestupnike kazna do tri miliona dinara! Svi, koji ubuduće budu želeli da prodaju rakiju moraće da se upišu u Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića. Srpski seljak će dakle morati da registruje svoj voćnjak, a da bi prodavali rakiju moraće da imaju preduzeće i zaposlenog poljoprivrednog inženjera (sa najmanje dve godine radnog iskustva), a to im se ne isplati. |
Iako na svoj, erski način komentarišu mnoga upozorenja koja stižu sa raznim strana o budućoj standardizaciji proizvodnje rakije, zlatiborski domaćini i sami tvrde da treba da se uvede red u proizvodnju kako se narod ne bi trovao lošim rakijama.
"Od moje rakije nikoga neće boleti glava. Spremam sam da ovde primim svakog dobronamernog inspektora da proveri i kvalitet šljive i kvalitet rakije i sve drugo. Ali, ako to učine, neka malo zavire u ove punionice pića što ih otvaraju razne lopuže. Kupe malo rakije, nabave i neke praškove, šećer i sve to smućkaju, posle prodaju kao dobru rakiju. Nije to rakija, to je otrov! Samo, njih niko ne dira. U ovoj državi od pamtiveka je bilo: kad nešto loše krene ili kad nešto treba uraditi: udri prvo seljaka po dupetu", zaključuje Veljko.
