Zlata Petrović otkrila je detalje svog života o novogodišnjim praznicima, uspomenama iz detinjstva, svom porodičnom životu, prijateljima.
Pevačica je ogolila svoju dušu i otkrila šta je ono što je najviše muči, ali takođe i onome što je beskrajno čini srećnom.
Koje biste tri stvari izdvojile kao najlepše u ovoj godini koja nam je na izmaku?
– Daleko bilo, jedva čekam da prođe, a verujem da 99% ljudi isto ovo misli. Da što pre prođe ova godina, što zbog korone, što zbog dragih ljudi koji su otišli. Hvala Bogu, porodica i prijatelji, svi su živi i zdravi, ali znamo svi šta se dešava – kaže Zlata, pa dodaje kako je ponosna na svoje sinove:
– Mlađi sin je sada četvrta godina fakulteta i završava uskoro. Radi već tri godine. Pisali su bezveze, znam da naslov mora da bude bombastičan, ali kad kažu ‘Nataša šutnula Zlatinog sina’, malo mi je to bevzveze, ali naravno da razumem. Stvarno Nataša i on nisu nikada ništa imali, mi smo skoro rod, znate i sami zbog moje Goce, oni se druže a mi se svi viđamo. Nisu imali ništa zaista, ali to ‘šutnula’, pa nije on lopta. Za mene može da se piše svašta, ali ja kao mama već drugačije to gledam. Postala sam baka još pre nekoliko godina, ali eto i mlađem sinu kažem da ne čeka ništa, jer eto šta se sve dešava, a volela bih i njemu da pomognem i da budem tu. Za sada nema ni ozbiljnu vezu a volela bih i od njega da dobijem jedno unuče.
Poznati ste kao neko ko ima čarobne odnose sa bivšim supružnicima, sa decom i generalno ste porodična žena. Kako ste to postigli i postoji li neki recept za to?
– Nema tu recepta, to je možda nešto još od rođenja, ko kakvu ulogu dobije. Kako da ti kažem, ja sam uvek za ljubav i ljubav, ljubav je za mene sve! Moja deca su deo mene, deo su mojih muževima i ko sam ja da branim bilo šta, a nikada nije ni bilo potrebe. Imam hendikep iz detinjstva, upoznala sam svog oca u svojoj dvadesetoj godini, možda je to neka ljubav koju ja nisam imala, možda je to. Kako odrastate u detinjstvu, to negde vas prati ceo život, zato uvek imam potrebu stalno da tražim ljubav. Čak i kada nešto ne štima, ja tu kažem ‘okej je sve’. Meni je žao kada se ljudi rastaju, jer sam i sama tada imala najteže trenutke. Mnogo me je bolelo kada sam se rastajala i morala sam dobro da patim. Rastali smo se, ali tugu ne možete da zaobiđete. Dušu ne možete da kupite, tuga mora da odradi svoje. Ali ja sam najsrećnija žena, moja deca vole svoje očeve i ja ih volim kao i oni mene. Svoje prijatelje imam godinama, sa Gocom se družim 40, sa mojom Vanesom eto 30 godina…takva sam.
– Poželela bih, ja sam žena koja bih pomirila ceo svet, želela bih da svi živimo podjednako, da imamo svi isto novca, da nema ljubomore i zloba. Ne znam kuda ide ovaj svet. Ne bojim se za sebe nego za buduće generacije. Samo bih volela da se ljudi ne vole iz koristi, već iz čistog srca. Nikada nisam znala šta znači ljubomora, evo moja deca i ja nikada nismo ništa slikali, a radila sam i hvala Bogu zaradila. Dete sam iz siromašne porodice i znam kako su me ljudi nekada gledala, kao da smo iz kontejnera jer smo siromašni. Ja to pamtim i pružam svima ruku i pozdravljam i od srca poljubim, ali sam to zapamtila. Volela bih da se veselimo, grlimo i ljubimo. Ovo je strašno, niko nema momke, neko čudno vreme došlo. Možda sam ja iz neke stare garde, ali eto to je moja želja – rekla je Zlata.
Vaša poruka Deda Mrazu?
– Ja sam sebi bila Deda Mraz ceo život i jednostavno nema drugog. Ali ako neko misli na tebe, neka ti neko bar lizalicu pokloni, vrednost nije bitna, bitna je pažnja. Eto ja uvek mislim i na svoju decu, uvek poklonim nešto, volim praznike jer smo zajedno svi. Guramo se svi zajedno iako možemo drugačije, mi smo svi zajedno. Sve puca od ljubavi, ali to je možda jedini dan u godini kada smo svi na okupu. Tako da je Deda Mrazica Zlata. Usvojimo svi baba Zlatine reči, poštujmo druge, volimo se i pružajmo pažnju.
