“Jedna od retko dobrih vesti u prethodnih nekoliko dana je najava da će se ipak otvoriti humanitarni koridori”, rekao je istoričar Aleksandar Životić.
– To je jedini opipljiv rezultat dosadašnjih pregovora dve strane. Te aktivnosti su već prekidane, svaka strana je optuživala drugu, a videćemo šta će se to sprovesti danas. Nadam se da će se to i desiti, jer sada imamo i urgenciju Makrona, koji od početka krize pokazuje veliki entuzijazam da se angažuje i posreduje – rekao je Životić.
Turska je, takođe, vrlo zainteresovana, jer nastupa sa više premisa: prvo kao važna zemlja za NATO, prethodnih godina je imala bliske odnose sa Rusijom, Ukrajina joj je sused, a tu su i interesi koji sežu duboko u prošlost.
Ovaj rat se odvija na više planova, pored vojnog ima i aspekt ekonomskog ratovanja, a treći je aspekt informacionog rata koji se u ovoj, akutnoj fazi razvija već 30 godina.
– Na Zapadu je to dovedeno do savršenstva, a Rusija sada pokušava da parira iako sa manje iskustva i sredstava. Da biste znali šta se dešava morate da pratite različite izvore i imate istorijsko znanje – rekao je profesor Filozofskog fakulteta.
“Malo ko je verovao da će doći do oružanog sukoba”
Sukob Rusije i Ukrajine tinja još iz vremena kraha SSSR-a i kraja komunizma i raspuštanja Varšavskog ugovora.
– Od tada odnosi Ukrajine i Rusije uz neke amplituda nisu bile na visokom nivou. Ukrajina se u jednom trenutku distancirala od Belorusije i Rusije i okrenula Zapadu. A sa političkim promenama 2004. i 2014. godine došlo je i do promene Ustava, a ruski jezik prestao je da bude jedan od zvaničnih. Sa aneksijom Krima ušli smo u završnu fazu koja se pretvorila u najcrnji scenario rata i razaranja – objasnio je Životić.
Malo ko je verovao da će doći do oružanog sukoba, a desetak dana pre početka bilo je najava da bi to moglo da se reši diplomatskim putem, smatra profesor istorije.
– Sa najavom otvorene Sednice saveta za nacionalnu bezbednost Rusije bilo je jasno da se sprema nešto ovako i u kom pravcu će Rusija ići – kaže Životić.
Naglašava da ne misli da je odluka da se okruži Rusija doneta tek 1996. godine, kako pojedini analitičari navode, već mnogo ranije, u vreme Hladnog rata.
– Rusiji su date neke garancije da se NATO neće širiti na Istok, ali kao što je rekao bivši ruski šef diplomatije Jevgenij Primakov, ništa nije fiksirano na papiru – kaže Životić.
Kada je reč o okruženju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Životić kaže da ono jeste desno orijentisano u smislu nacionalnog, ali nije ekstremističko.
– Učešća tih elemenata sa nacističkim predznakom jeste bilo tokom događaja na Majdanu, kao i u akcije prema Donjecku i Lugansku – rekao je Životić.
“Teško je reći kako će se stvari odvijati”
Iako u medijima kruže scenariji kako bi se rat u Ukrajini mogao završiti, Životić smatra da nijedan nije u potpunosti ostvariv.
– Poruka iz Kremlja je da su oni spremni da idu do kraja, a šta to tačno znači – nije sasvim jasno. Teško je reći kako će se stvari odvijati. Što se tiče vojnih operacija, tok je promenljiv uz povremene zastoje, ali verovatno bez uticaja na krajni ishod. Pitanje je i kakav je tačan ruski plan i koliko je fleksibilan. Čak i ako dođe do potpunog kolapsa ukrajinske vojske i kapitulacije, šta s tim? Ne može ruska vojska da ostane večno tamo. Uz to imate i reakciju Zapada, koji se direktno ne meša u sukob, ali već godinama vojno pomaže Ukrajinu – navodi Životić.
Pregovori su počeli, pojedini svetski lideri se nude za posredovanje, pre svih francuski predsednik Emanuel Makron, a nudili su se i predsednik Turske i premijer Izraela.
– Putin i Zelenski, ako se i sretnu, biće to u završnoj fazi pregovora. Rusija insistira na demilitarizaciji i denacifikaciji, a tu su i najbolnija pitanja za Ukrajinu koja se tiču njenog teritorijalnog integriteta. Tu je budući status Donjecka i Luganska, ali pre svega Krima. Krim je za Rusiju deo koji je proglašen njenim delom, ali će tražiti da, osim Ukrajine, i međunarodna zajednica to prihvati ne samo kao faktičko, već i kao stvarno stanje – zaključio je istoričar Aleksandar Životić.
