Posle nezapamćeno lepe jeseni, zahladnelo je ovih dana na Pešteru, u Vrbici, Goševu, Crvskom, Podama, Doliću, Uglu, Boljarima i drugim selima i zaseocima na granici sa Crnom Gorom već huču u ruke i zagleduju u crna nebesa preko kojih se od Golije i Sjenice tumbaju oblaci puni kiše.
Dok je u Crvskom lilo kao iz kabla, domaćin Drago Maslak presabirao se ispod limene strehe šta bi još trebalo da nabavi, pa da sneg i zakasnelu zimu dočeka mirno i bez straha.
-Baš smo se nauživali ove jeseni, neki su se toliko opustili, pa su pomislili da će lepota trajati večno i još nisu nabavili sve što treba. Zaboravili su da je ovo Pešter, srpski Sibir. Bilo je nešto snega u oktobru, ali je otišao za dan dva, sad ponovo miriše na sneg…. Nakon hladnih kiša, obično sukne severac, naiđe mećava preko visoravni i sve začas obeli – pričao nam je Drago dok se još jednom preslišavao, šta bi još trebao da nabavi…
– Drva imam, sena imam, brašna sam nabavio…. U utorak, ovaj ili idući, ako Bog da, idem u Karajukića Bunare da kupim još malo brašna, soli, zejtina i šećera, i lampu za svaki slučaj, posle nek bude šta hoće – naglašava ovaj Pešterac.
ŽMEĐUNAS:Kupuju na veliko
Na putu prema Karajukića Bunarima srećemo gorštake u njivama i na konjima koji su, uplašeni kišom i promenom vremena, sa planine Giljeve krenuli po namirnice, nakon pet-šest kilometara sustižu ih komšije iz Boljara, malo niže i iz Dolića…
– Može ovde sneg da nas zaveje već sutra, najavljeno je zahlađenje, bolje je spremiti se na vreme. Sve zavisi ko koliko čeljadi ima u kući, obično u ovo doba godine kupimo sedam, osam tovara brašna, neko i celu tonu. Iz sela do najbliže prodavnice u Dolićima imamo 15 kilometara, kad napadaju snegovi desi se da smo u blokadi i po mesec-dva dana – priča Safet Kovačević iz zaseoka Poljice.
Rodile su opet, kao pre nekoliko godina pred onu užasnu zimu, divlje jabuke, ako je verovati našim prognozama, čekaju nas mrazevi i zima ubi Bože. Jabuke u jesen na Pešteru uvek slute opaku zimu, priča nam u kafani Dva jarana u Karajukića Bunarima domaćin Komnen Jelić iz Crvskog.
Biće ovde gužve još koji dan, čim padne prvi sneg, a to se može desiti već sutra, u selima odmah osvanu smetovi, brzo padne i živa u termometru, Dolići, Ugao i sela podno Giljeve ostaju na jednoj, Draževići, Kamešnica i Rasno na drugoj strani, u Karajukića Bunare dolazi samo ko mora, priča Blagoje Kuč, poznati kafedžija iz centra Peštera i najhladnijeg mesta na Balkanu.
ŽMEĐUNAS:Jelići i dalje u mraku
Za razliku od drugih Pešteraca, porodica starine Tihomira Jelića iz zaseoka Janturine, u mesnoj zajednici Bare, i ovu zimu, u 21. veku, dočekuje bez struje, njegovi unici Mićo, Miloš, Marko i Dragan pisaće domaće zadatke pod svetlom petrolejke i maštaće, zajedno sa majkom Svetlanom i ocem Darkom, o danu kada će i u njihovoj brvnari moći da vide jedno drugo i na televizoru pogledaju crtani film.
Obećavali su nam struju opštinari, obećavala i ministarka Zorana Mihajlović, zvali nas dobri ljudi, neki slali i pomoć, ipak, nismo uspeli da dovedemo svetlo, jer nemamo novca sa kilometar i po trase, jada se starina Tihomir i strahuje da će možda ove zime umreti u mraku.
– Uradili smo mnogo puteva u zabitim selima, koristimo i ove poslednje lepe dane da u MZ Bare sa svetom povežemo nekoliko zaseoka, na žalost, Jelićima iz Janturina nismo mogli da pomognemo. Nije to pošlo za rukom nijednom donatoru iz Švedske, jer se isprečila čuvena srpska administracija. Kada je čovek hteo da im isfinansira dovođenje struje, ispostavilo se da im je kuća 30 metara na teritoriji Crne Gore, onda su iz Elektrodistribucije rekli da ne mogu da vode struju u drugu državu. Srpska posla.
Žao mi je ovih ljudi, ističe Mića Kaličanin, pomoćnik predsednika opštine Sjenica i naglašava da će opština, uprkos svojoj “tankoj kasi”, učiniti sve da Pešterci što lakše prebrode sve zimske nedaće i živi i zdravi dočekaju proleće.
Ant
Najviše stogodišnjaka
Naviknuti su ovdašnji gorštaci na muku. Očeliče se od rođenja, iako je zimi surov, vole Pešter i napuštaju ga samo kad moraju, ako je za utehu, žive dugo, na Pešteru je, kao na Kavkazu, možda baš zahvaljujući specifičnoj klimi, najviše stogodišnjaka, dodaje Kaličanin.
