Dongdžijaokou selo nalazi se na periferiji Pekinga, a ono je posebno po tome što je
|
Deponija planete |
glavno smetlište Pekinga. Ovde se donosi i reciklira električni i elektronski otpad, pa je za nekoliko godina selo postalo dom ljudima koji zarađuju za život popravkom i reciklažom televizora, klima-uređaja, frižidera. Niko ne zna koliko ljudi ovde živi i radi jer je mnogo onih koji nemaju dozvole za reciklažu ili stalno prebivalište. Svako dvorište u selu ispunjeno je olupanim aparatima, ono što se može popraviti prodaje se po selima širom Kine, a ostatak kao elektronski otpad za 16 centi po kilogramu.
Količina elektronskog otpada stalno raste. Kina je sada drugi najveći proizvođač elektronskih uređaja na svetu. Seljaci provode dane sakupljajući bačene električne aparate po ulicama Pekinga. Bračni par Zaofang radi svih sedam dana u nedelji.
Oni dnevno recikliraju dva-tri klima-uređaja, a zarade po osam dolara za svaki. Siromaštvo i prljavština zavukli su se u svaki pedalj sela. Voda je zagađena od opasnih materija iz elektronskog otpada, a seoski potok dobio je čudnu boju i miris. Napuštene hrpe đubreta koje se ne može iskoristiti za reciklažu služi kao dečje igralište. Vlast planira da sruši selo i napravi moderno naselje. Meštani ne znaju šta će s njima dalje biti, jer je tuđe đubre za njih izvor života.
| Teški metali Preko 1.000 različitih vrsta materijala se koristi da bi se napravili elektronski uređaji. Mnogi od njih su otrovni, uključujući i rastvarače na bazi hlora, antipirene na bazi broma, PVC, teške metale (olovo, živa, arsen, kadmijum i heksavalentni hrom)… Oko 40 odsto teških metala koji su pronađeni na deponijama potiču od e-otpada. |
Meksiko
Sahrana džina
Meksikanac Manuel Uribe će ostati u sećanju cele planete ne samo kao najdeblji čovek na svetu, nego i čovek čiju je sahranu organizovala civilna zaštita.
|
Hormoni i pečeni vo |
Svetski rekord bivši mehaničar koji je voleo brzu hranu postavio je 2007. godine kad je dostigao 560 kilograma žive vage. U poslednjih nekoliko godina uspeo je da se stanji na 394 kg, a cilj mu je bio da stigne do stotke da bi mogao da prođe kroz vrata. Ipak, srce i jetra nisu izdržali ogromnu težinu, pa je Uribe umro u 48. godini života. Da bi se organizovala sahrana džinovskog pokojnika u Montereju, angažovani su pripadnici civilne zaštite koji su dopremili ogroman krevet s metalnim pojačanjima i plastičnu ciradu umesto mrtvačkog kovčega kako bi na kamionu prevezli telo do lokalnog krematorijuma. Pošto bi Uribe zauzeo najmanje četiri grobna mesta, porodica je bila primorana da ga kremira.
| Prokleti nadvožnjak Manuel se oženio 2008. godine dugogodišnjom devojkom Klaudijom Solis, a pošto nije bio sposoban da hoda, na svadbu je dopremljen u specijalno izrađenom krevetu, a sam je sebi zabranio da uzme čak i zalogaj svadbene torte. Na svadbu je ipak uspeo da dođe jer je dovoljno smršao, dok prethodne godine nije uspeo da stigne na Klaudijinu rođendansku proslavu jer se kamion za vuču koji je vukao njegov krevet zaglavio ispod nadvožnjaka. |
