se muškarci najradije sećaju
Od smrti Merilin Monro prošle su 52 goduine, 16 više nego što je živela, ali uspomena na nju i danas, bez obzira na njen kratak život i relativno brzi kraj blistave karijere, zasenjuje sve druge filmske dive slavnih imena. U proteklih pet decenija, u svim napisima o njenoj ličnosti – filmskom i privatnom životu, aferama i smrti – autori neizostavno o njoj govore kao o ikoni Holivuda i najvećoj zvezdi na filmskom nebu svih vremena.
Kao nijedna druga filmska veličina prošlog veka, među kojima je bilo i mnogih s teškim detinjstvom i surovim životom, Merilin Monro je jedinstvena i po tome što se od male sirotice uspela do najveće slave i izrasla u simbol ženstvenosti i lepote, u filmski mit koji ništa nije pomračilo ni za sve decenije posle njene smrti.
Merilin Monro rođena je 1. juna 1926. u Los Anđelesu, u sirotinjskom delu bolnice, kao Norma Džin Mortenson. Njena 24-godišnja majka Gladis Perl Monro bila je u drugom braku i muža je navela kao ćerkinog oca, iako već godinu dana nisu bili zajedno. U stvari, nikada sa sigurnošću nije utvrđeno ko je Merilinin otac. To je, navodno, bio neki čovek u filmskoj kompaniji u kojoj je radila njena majka. U svakom slučaju, Merilin nikada nije saznala pravu istinu. Kasnije je priznala da joj je, kad je bila mala, taj čovek, na jednoj majčinoj fotografiji, ličio na holivudsku legendu Klerka Gebla i zamišljala da joj je on otac.
Pošto majka, mentalno nestabilna i siromašna, nije mogla da je gaji, socijalna služba je Merilin poverila bračnom paru Bolender.
Nova Džin Harlou
Kada je Merilin imala sedam godina, vlasti su dopustile majci da je vrati, ali je ona ubrzo doživela nervni slom, pa je dete vraćeno pod starateljtvo države i bilo povereno najboljoj prijateljici majke Grejs Mek Ki. Ova žena je obožavala prvu platinastu divu Holivuda Džin Harlou i prva je u maloj Normi pobudila san da će jednog dana i ona postati filmska zvezda.
Sve do puberteta, Merilinino detinjstvo bilo je prava mora: od staratelja u dom za siročad, pa opet kod staratelja, bila žrtva silovanja, a sama je priznala da je majka jednom pokušala da je uguši jastukom i da je, kad je imala osam godina, iskoristio neki pedofil koji je živeo u istoj zgradi.
Od dvanaeste godine, svesna svog naglašeno ženstvenog izgleda, našminkana, u tesnim džins pantalonama ili uskim suknjama, šokirala je devojčice i intrigirala dečake, a sa 15 je izabrana za školsku seksi-devojku.
Napustila je školu, vratila se kod majke i počela da izlazi sa 20-godišnjim susedom Džemsom Dogertijem. Imala je 16 kad je majka smislila da je uda – da je ne bi ponovo poslala u sirotište jer je s mužem planirala da se odsele – i Norma i Džems su se venčali. Bio je rat i on je 1943. poslat na Pacifik, a ona se zaposlila u fabrici municije. 
Neki fotograf, koji je snimio seriju njenih fotografija u toj fabrici – radi propagande "kako mlade žene doprinose pobedi u ratu" – posavetovao ju je da se prijavi agenciji za modele i ti je dobila prvi "umetnički ugovor", a nešto kasnije se razvela. Za kratko vreme postala je najuspešniji model, promenila boju kose u zlatno-plavu, a njene fotografije su često osvanjivale na naslovnim stranama mnogih magazina.
Usledio je poziv iz kompanije Tventi senčeri foks, a gazdi Benu Lajonu se posebno svidelo što je plavuša. "Opet imamo Džin Harlou" – objasnio je zašto je Merilin dobila standardni šestomesečnim ugovoro – 125 dolara nedeljno. Tu je počeo njen uspon, s novim imenom – Norma je postala Merilin Monro. Nije, međutim, dobijala neke uloge, ali su je zato jurili fotografi jer su filmske i druge refije žudeli za domaćim seks-simbolom, umesto strastveNih italijanskih diva, poput Đine Lolobriđide. A Merilin je bila kao poručena – pravi umetnik u reklamiranju same sebe.
U znaku Monro
Željna da uđe u tračerske rubrike, u nadi da će dobijati veće uloge, išla je na sve moguće partije, u crnim ili jarkocrvenim dugim haljinama, uvek tesno pripijenim uz telo, i stizala kasno, da izazove pažnju i ostavi utisak. Kad je imala 22 godine prešla je u Kolumbija pikčers i prvi put dobila glavnu ulogu – u filmu "Devojke iz hora". U to vreme je prvi put pristala da je fotografišu – nagu. Honorar je iznosio 50 dolara.
Tri godine kasnije, 1951, jedna od fotografija iz te serije biće objavljena u kalendaru i novinari su se pitali ko je taj anonimni model. U Kolumbiji su hteli da otkažu ugovor, bojeći se skandala, ali je Merilin predložila da prizna istinu – u jednom intervjuu je rekla da je to učinila jer nije mogla da plati stanarinu. Umesto otkaza, dobila je razumevanje javnosti i izazvala saosećanje publike.
Dve godine kasnije, 1953. tu seriju Merilininih nagih fotografija otkupiće osnivača i vlasnik "Plejboja" Hju Hefner. Njena fotografija kao počasne gošće na paradi Mis Amerika biće prva naslovna strana novog magazina, a u tom broju je objavljen i blok nagih. "Plejboj’ će je proglasiti seks-zvezdom 20. veka, a Hefner će reći da je Merilin bila presudna za uspeh na startu njegovog magazina.
Cela prva decenija druge polovine prošlog veka bila je u znaku Merilin Monro – filmovi s njom u glavim ulogama nizali su se jedan za drugim: "Nijagara", "Dijamanti su devojčini najbolji prijatelji", "Muškarci više vole plavuše", "Neki to vole vruće", "Kako se udati za milionara"… A ulogom u filmu "Sedam godina vernosti", koji je postao jedan od najvećih hitova u njenoj karijeri, stekla je priznanje i onih koji su je smatrali samo izvanrednom samoreklamerkom.
Najupečatljivija scena iz tog filma, snimljena u Leksington aveniji u Njujorku – Merilin stoji na rešetki za ventilaciju, vazdušna struja iz metroa joj silovito zadiže široku plisiranu suknju, dok ona bezuspešno pokušava da je spusti – ušla je u popularnu kulturu i obezbedila joj nemerljive simpatije gledalaca. Scena je ponavljana 14 puta, masa okupljenih muškaraca, više od 1.500, stalno je klicala i aplaudirala, dok je stotinu fotografa nastojalo da "uhvati" izazovne detalje otkrivene nemirnom suknjom.
Misterija traje
I kraj Merilin Monro bio jenesrećan kao i njeno detinjstvo. Početkom 60-ih zdravlje joj je ozbiljno narušeno usled zavisnosti od alkohola i lekova i 1961. se lečila u psihijatrijskoj klinici. Te godine nije uopšte snimala, a iduće nije bila sposobna da učestvuje u novom filmu. Režiser tog filma će kasnije reči da je ona bila "očigledan slučaj čistog očaja".
Merilin Monro je nađena mrtva u svojoj sobi 5. avgusta 1962. godine, potpuno naga na krevetu i telefonom u desnoj ruci. Kao uzrok smrti navedeno je "trovanje tabletama za spavanje, kao posledica verovatnog samoubistva". Poslednja osoba s kojom je razgovarala telefonom bio je predsednik Džon F. Kenedi koji će nepuna četiri meseca kasnije, u Dalasu, postati žrtva nikada do kraja razjašnjenog atentata. Kao što je i smrt Merilin Monro ostala večna misterija – da li se ubila ili je ubijena?
|
Ubila Kleka Gebla Snimanje njenog poslednjeg dovršenog filma "Neprilagođeni" bilo je mučno za Merilin, a još više za sve ostale. Klerka Gebla je nerviralo "večno čekanje" da se Merilin pojavi, a jednom mu je pozlilo i posle deset dana je umro u bolnici. Njegova udovica je okrivila Merilin, ali ona nikada nije priznala da se oseća krivom za smrt čoveka koga je nekada, kao dete, zamišljala kao svog oca.
Tri puta supruga Posle maloletničke udaje za Dogertija, Merilin je imala još dva muža. Kad se udala za Džoa Di Mađa rekla je: "Brak je sada moja glavna karijera", ali je potrajao samo 10 meseci. Ni sa trećim mužem, piscem Arturom Milerom nije dugo bila zajedno. Obojici se nije sviđalo što ona toliko uživa u svojim ulogama: Džoe je pobesneo zbog one scene sa suknjom koja vitla oko golih bedara, a Miler nije mogao da podnese njenu agresivnost i česte javne svađe. |
