Pevačica Goca Lazarević imala je izuzetno teško detinjstvo.
Ona je svojevremeno ispričala detalje iz svog života, a otvoreno je govorila i o teškim danima nakon što joj je majka poginula u saobraćajnoj nesreći.
– Dok nisam počela da živim samostalno, namučila sam se mnogo. Sve je bilo surovo. Mama i tata su trbuhom za kruhom otišli u inostranstvo. Ostavili su mene i brata kod strica i strine. Onda je i strina morala da ide da radi, pa je ostavila mene i brata u kući u šumi sa jednim neuglednim čovekom da nas čuva. Nije se presvlačio po deset dana – počela je Goca svoju ispovest svojevremeno.
– Mi smo preko nedelje mazali pašteticu i margarin na hleb. Nismo znali ništa drugo. Dok strina ne dođe. Otud i moj gastritis, koji vučem od ranog detinjstva. Moram da kažem da nikada nismo bili gladni. Čokoladu smo kupovali jednom mesečno, ono malo životinjsko carstvo – rekla je Goca tada kroz suze.
– Mama nije mogla da izdrži bez nas, bila je mnogo tužna. Jedva je izmolila tatu da se vrate. U saobraćajnoj nesreći pri povratku je poginula. Nikada više je nisam videla. Uvek sam posle toga imala snove da se mama vraća. Decenijama sam je prizivala. To je bio proizvod moje mašte i prizivanja. Nekada sam je prepoznavala, a nekada ne. Tata se nakon toga nezvanično ženio nekoliko puta. To su bile neke žene koje su bile grube prema nama. Kada je jedna od njih došla, smislila sam srednju školu koja ne postoji nigde u blizini da pobegnem da ih ne gledam. Otišla sam u Beograd – rekla je Goca.
– Nedostajala mi je majčinska ljubav. Kada su bili roditeljski sastanci, sama sam odlazila na iste, a onda sam gledala sve one majke i maštala sam koja bi volela da bude moja majka. Tako sam gledala i profesorke i nastavnice – ispričala je Goca brišući suze.
Goca je sa 15 godina otišla u Beograd, a živela je kod rodbine svoje maćehe. Oni su imali sina jedinca, koji ju je svakodnevno tukao iz ljubomore.
– On je bio razmažen i svaki dan me je tukao. Nije voleo što sam ja tu. Jednom, kada me je ozbiljno udario, vratila sam mu. Tada mi je njegova mama rekla da tražim drugu kuću. Spakovala sam stvari u kartonsku kutiju i pošla sam da tražim tetku. Znala sam samo da radi kod Liona u nekom bifeu. Jedva sam je našla. Od tog momenta sam živela kod tetke Rade u jednoj čatmari – rekla je pevačica.
Goca je ispričala i kako je upoznala 16 godina starijeg kompozitora Milutina Popovića Zahara, sa kojim je bila u braku i sa kojim ima sina i ćerku.
– On je za mene bio jedan čika-bauk, ali je vodio brigu o meni. Gledao je šta ja radim, gde spavam. Nisam znala šta se iza toga krije. To nije bila ljubav na prvi pogled, ali blizina je učinila svoje. On je imao više iks faktora. Šarmirao me je poezijom. Bio je šarmantan, taj deo njega i danas volim. On je bio moj prvi poljubac, prvi muškarac, prvo iskustvo, sve prvo. Moj učitelj. Od njega sam mnogo naučila – rekla je pevačica za Glamur specijal.
Međutim, devedesetih je odlučila da napusti Zahara i sa dvoje male dece otišla je da živi u stravičnim uslovima.
– Otišla sam sa decom i sve sam ostavila. Otišla sam u jednu nezavršenu kuću koju smo pravili. Bez struje, bez telefona. To je bilo strašno. Bez ičega. Ništa nisam imala unutra. Kupila sam krevet, imala sam jedan televizor i jedan tranzistor. Bilo je mnogo teško. Plakala sam svaki dan posle razvoda – rekla je Goca Lazarević tada u emisiji.
