Okrugli sto “Umetnost u vremenima krize i ratova: Pogled iz današnjice” bio je centralni događaj dvodnevnog skupa “Beogradski kontrapunkt”, koji se treći put održao u Beogradu u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja Srbije kao pokretača i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka kao realizatora, sa ciljem da okupi umetnike i mislioce iz različitih delova sveta koji svojim radom značajno doprinose razumevanju savremenih svetskih tokova, odnosno situacije u kojoj se čovek danas nalazi.
– Umetnost uvek dovodi do boljeg razumevanja, ali mi smo prošli vreme umetnosti i živimo u vreme video-igara i takozvane naučne kulture. Umetnici se različito ponašaju u miru i u ratu. Verujem da je odnos umetnika premu ratu uvek odnos prema nečemu što je veoma složeno. U prošlosti su se grupe umetnika bavile ubijanjem kao estetskim činom. S druge strane, veliki književnici su pravili portrete ljudi u stanju u kojem je industrija rata proizvela industriju depresije i nevolja koje su se širile poput kuge. Umetnost se proizvodi paralelno s ratom, a nevladine organizacije postoje da bi ispričale priče o poraženom, dok njihovi šefovi i dalje šire rat. Živimo u areni u kojoj rat ne prestaje. Sa čežnjom se vraćamo u vreme kada su ratovi bili prostorno i vremenski ograničeni, sada je rat globalni – rekao je Emir Kusturica.
Prema njegovim rečima, ukidanje bioskopa kao emocionalnog izraza, i dovođenje ljudi u sferu gledanja u telefone i ekrane dovelo je skoro do ukidanja filmske umetnosti.
Kineski pisac Džang Đićijang setio se veoma popularnih jugoslovenskih filmova “Most” i “Valter brani Sarajevo” koji su bili inspiracija Kinezima da razumeju rodoljublje. On je naglasio da se rado odazvao pozivu na Beogradski kontrapunkt jer je tema rata i odnosa umetnosti prema njemu važna.
– Kina je izrasla iz pepela i kineski narod voli slobodu. Ne bi trebalo da se govori o mržnji kada se govori o sukobima, umetnik treba da stvara dela koja će pokrenuti ljude da se odrede prema ratu, dela koja će izražavati žal naroda. Mir je najvažnija tema kojom se treba baviti – istakao je Đićijang.
Učesnici su bili i pisci Habib Ahmadzade (Iran) i German Sadulajev (Rusija).
Glas umetnika
Pisac Slobodan Despot, koji živi i stvara u Švajcarskoj, ocenio je da danas živimo u svetu Prokrusta, u civilizaciji koja želi da izgladi, da svaku krivu ispravi.
– A umetnost je upravo tu da stvari zakomplikuje, da ono što je izgledalo jasno pretvori u maglu. Zašto? Zato što je čovekovo biće duhovni mračni bunar. To govorim ja kao umetnik, to je rekla čitava nauka, psihologija 20. veka. Ono malo svesti koju kontrolišemo usmeravamo na reakciju ka svetu u kom se nalazimo, veoma često da bismo zaštitili svoju teritoriju. Taj mrak savremena civilizacija se trudi da osvetli – rekao je Despot.
Pisac Muharem Bazdulj napominje da je umetnost ključna za razumevanje vanrednih situacija.
– Druge oblasti ljudskog duhovnog delovanja kao što su istorija i politika, više se bave nekim apstraktnim konceptima i nekom vrstom kolektivne slike, dok umetnost insistira na individualnom i donosi katarzične momente koji su pojedincu najvažniji – rekao je Bazdulj i dodao da se glas umetnika čuje, ali je prigušen.
Čuvanje identiteta
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je istakao da se kroz razgovore o kulturi i istoriji dolazi do sličnih zaključaka, da iako postoje različitosti među narodima, one u svojoj osnovi imaju veliki potencijal za razumevanje i prevazilaženje.
– Kultura je mesto gde se civilizacije, društva, narodi i pojedinci sreću i razumeju. Samo one kulture koje čuvaju svoj identit mogu da budu delovi kulturnog mozaika – naveo je Vukosavljević.
