Uprkos još aktuelnoj koroni, enormnim vrućinama i odmorima, našoj čitateljki Nadeždi Radović, već dokazanoj dobrotvorki koja živi u Nemačkoj i koja je i ranije slala pomoć u Rašku oblast, nije bilo teško da nekog od nevoljnika usreći.
Nakon što je u “Vestima” pročitala priču o siromašnoj porodici Zorana i Šprese Filimonović iz Muhova na Goliji, ona im je prvo zajedno sa prijateljicom Nemicom uputila dar od 250 evra, o čijem uručenju smo već pisali, a ubrzo potom pripremila i bogat paket za ovu familiju i poslala ga u Srbiju.
Posle dugog puta do Golije, pošiljka je konačno stigla u zabito Muhovo. Nakon što je posredstvom redakcije “Vesti” paket stigao do Novog Pazara po njega je došao Zoran koji je dobar deo puta morao da prevali pešice. Iz najvećeg grada Raške oblasti, osim vrednog paketa, Zoran je na planinu poneo i novih 200 evra. Ova donacija, dar je našeg anonimnog čitaoca iz Bad Homburga u Nemačkoj, takođe već dokazanog dobrotvora koji je i ranije pomagao nevoljnicima u ovom kraju.
– Do Belih Voda je asfalt, ima i autobusa, a potom se mora traktorom, boljim terenskim vozilom ili pešice. Nadam se da će me, nakon autobusa, uz put neko pokupiti i pomoći mi da paket donesem do kuće. Da je zima bilo bi mnogo teže, jer tada bude dana da smo potpuno odsečeni od sveta – pričao nam je, pri susretu u Novom Pazaru, ovaj siromašni gorštak, oženjen Albankom iz Skadra i dodao:
– Velika je suša na Goliji i u celoj Srbiji. Sve nam izgore i ništa nam u vrtu nije ostalo. Ne znam čime ćemo prehraniti malo stoke što imamo.
Imajući ovo u vidu, više je nego jasno koliko njegovoj siromašnoj porodici svaka pomoć zlata vredi. Posebno ne čudi ni to koliko su se bogatoj pošiljci (odeći, obući, igračkama i slatkišima) obradovala Zoranova i Špresina deca: Ivana, Milodarka, Ivan, Milica i Martin kada su darovi stigli u njihov nedovršeni i trošni dom.
– Nadeždi Radović iz Vizbadena i anonimnom donatoru iz Bad Homburga upućujemo veliku zahvalnost, puno poljubaca i želju da budu zdravi i srećni. Mnogo su nas obradovali i razgalili naše srce. Ne znamo šta nas dalje čeka i iskreno se nadamo da će nam dobri ljudi poput ovih divnih dobrotvora iz Nemačke pomoći da poboljšamo malo život radi dečice koja su naše najveće blago – kazao je Zoran.
Porodica Filimonović, podsećanja radi, živi u vlažnom podrumu davno započete i još nezavršene porodične kuće. Do sada nisu bili u mogućnosti ni prozore da stave, a tek od nedavno, nakon što su za njihovu sirotinju i muku čuli naši čitaoci širom sveta i članovi humanitarne organizacije “Srbi za Srbe” počeli su adaptaciju prizemlja u nadi da će im se pre zime ostvariti želja da imaju bar dve tople sobice i kupatilo.
– Za sada sve još ide teško i sporo. Još smo daleko od zacrtanog cilja, ali važno je da je krenulo. Velike nade polažemo u pomoć dobrih ljudi iz naše dijaspore, humanitarca Hida Muratovića i humanitarnu organizaciju “Srbi za Srbe”. Svi su pokazali želju da nam pomognu, Bog im dao sve što u životu poželeli – dodaje Zoran i naglašava da i njegovih petoro mališana zaslužuje topli dom i kupatilo o kome sanjaju od rođenja.
Spasla porodicu
Zbog bespuća, udaljenosti od grada i sirotinje Zoran dugo nije mogao da se oženi, pa je, poput mnogih drugih starijih momaka iz ovog kraja, sreću potražio u Albaniji. Njegovoj sadašnjoj supruzi Špresi, rodom iz Skadra, nije smetalo što dolazi u najzabitiji deo Srbije i što će živeti u bespuću i oskudici. Ona je stub kuće. Rodila je petoro dece i sa Zoranom se hrabro bori za bolje sutra svojih mališana.
– Da Špresa nije došla moja kuća bi se zatvorila, još mnogo ognjišta u ovom kraju sačuvale su Albanke – objašnjava Zoran.
Da se pripremi za školu
Još dve vredne donacije stigle su ovih dana na Goliju, u selo Joše na drugoj strani planine. Iz Australije 100 dolara, a iz Švajcarske 50 franaka. Dobili su ih siromašni đak pešak Nikola Petronijević i njegov bolesni otac Milovan koji, zahvaljujući našim čitaocima iz raznih delova sveta i dobrotvorima iz Novog Pazara, od kraja prošle godine žive u novoj kući izgrađenoj i useljenoj za samo tri meseca.
Vredni Nikola je sada učenik osmog razreda osnovne škole Rastko Nemanjić u udaljenom selu Šaronje, a donacije od anonimnog čitaoca “Vesti” iz Sidneja i Mirka Miloradovića iz Ciriha mnogo će mu značiti u daljem školovanju i pripremama za novu školsku godinu. Svojim dobrotvorima Nikola i Milovan šalju neizmernu zahvalnost, a Nikola poručuje da će i dalje, uprkos svakodnevnom višečasovnom pešačenju, biti dobar đak.
