Živ sam i zdrav i živeću dok ima našeg naroda i plemena, a ova optužnica je pala u vodu, poručio je nekadašnji komandant Vojske RS Ratko Mladić u sredu na kraju žalbene rasprave pred Mehanizmom za krivične sudove u Hagu. Tokom desetominutnog obraćanja sudijama petočlanog žalbenog veća Mladić je naveo da je bio meta NATO pakta i Tribunal okarakterisao kao “čedo NATO-a”.
Tužiteljki koja je zastupala žalbu, i kako je rekao, dva dana ga obasipala “zmijskim, đavolskim rečima”, Mladić je poručio: “To nisam ja o kome ste vi govorili”.
– Sada sam u poziciji da branim ne sebe, ja sebe ne branim, ja sam čovek koji je ceo život profesionalni vojnik, čestito sam radio i u miru i u ratu u skladu sa zakonima moje države koju je razbio NATO pakt. Da li je krivica Ratka Mladića u tome što nije dozvolio da ustaška neman baca srpsku nejač u jame kao u Jasenovcu – upitao je nekadašnji general VRS.
On smatra da pretresno sudsko veće koje ga je osudilo na doživotnu robiju nije bilo u pravu, ocenjujući da su sudije bile u sukobu interesa, jer su “branile Holandiju i holandski bataljon”.
– Ja sam bio u Srebrenici za razliku od svih vas ovde, od 9. do 13. jula. Kamera me je pratila sve vreme kroz Srebrenicu… Na mene je jednom prilikom pucao neki zaostali vojnik 28. lake divizije, ali je promašio. Tada sam kod sebe imao hekler ali mu nisam uzvratio, niti sam dao obezbeđenju da puca, jer je na sebi imao prsluk UN – ispričao je Mladić.
On je istakao da je “Srebrenica nemanjićki grad, odakle se vadilo zlato i srebro”.
– U vreme SFRJ tamo nije bilo ni vojske ni paravojske – dodao je on napominjući da do rata nije ušao ni u Srebrenicu, Žepu, ni u Goražde.
Dodao je da nije bio svetac, da je samo običan čovek i da ga je sudbina dovela da brani svoju državu SFRJ.
– Rat nije započeo Ratko Mladić, niti je napravio plan napada na Jugoslaviju… – rekao je Mladić posle čega je njegovo izlaganje prekinuto, ali je uspeo da doda:
– Čuće narod šta Ratko govori. Živ sam i zdrav i živeću dok ima našeg plemena, a ova optužnica je pala u vodu.
Odbrana traži oslobađanje
Mladić je u pritvoru u Hagu od 2011, kada je uhapšen u Srbiji, a suđenje je počelo 16. maja 2012. Prvostepeno veće Haškog tribunala 22. novembra 2017. osudilo ga je na doživotnu kaznu zatvora zbog navodnih ratnih zločina tokom rata u BiH. Njegovi advokati zatražili su od žalbenog veća da presudu preinači i da Mladića oslobodi od optužbi. Takođe tražili su i da veće odbije žalbu tužilaštva i potvrdi deo presude kojom je Mladić oslobođen od optužbi za genocid u šest bosanskih opština.
Najbolji je kad je najteže
Sin generala Darko Mladić kaže za “Vesti” da je veoma zadovoljan ne samo onim što je njegov otac izjavio, već i što je izdržao ta dva dana da bude u sudnici.
– Mislim da je sjajno sve što je rekao. Nameravao je i da sudskom veću detaljnije objasni ključne događaje iz rata, ali mu to nije bilo dopušteno. Važnije mi je da je pokazao koliko i dalje ima jaku volju i da pokušava da da najbolje od sebe kada je najteže. Moj otac je zdravstveno loše, ali je veoma bitno što je u tako teškim uslovima smogao snage da bude koncentrisan – kaže Darko Mladić.
On je ocenio da je iznenađen na koji način je tužilaštvo iznelo svoje argumente:
– Brojke koje su izneli umnogome se razlikuju od prvobitnih. Čini mi se da je odbrana mnogo jača u argumentaciji žalbe.
S ovom ocenom slaže se i glavni Mladićev advokat Branko Lukić koji nije mogao da prisustvuje žalbenom postupku.
– Nisam zadovoljan što je žalbeni postupak održan po svaku cenu i mimo našeg zahteva da se najpre odluči da li je Mladić uopšte sposoban da prati suđenje. Da smo u pravu svedoči i izdvojeno mišljenje predsedavajućeg sudskog veća – kaže Lukić.
On objašnjava da Mladić nije shvatio da ima samo 10 minuta za obraćanje:
– Moj zamenik Dejan Ivetić je prethodno bio kod njega i pokušao da mu detaljno objasni postupak. U jednom trenutku je primetio da ga general gleda, ali da ništa ne shvata. Na pitanje da li shvata šta mu govori on mu je iskreno odgovorio da ne razume. Njegovo zdravlje je sve lošije, ne može više samostalno da stoji i najveći deo vremena provodi ležeći.
Đorđe Barović
