Slobodan Brkić iz sela Glušci kod Bogatića je slep od rođenja. Studira Fakultet političkih nauka u Beogradu, izuzetno je uspešan programer. Govori engleski, španski, italijanski i japanski, svira na klaviru, komponuje i peva. Sa sestrama je održao dvadesetak koncerata u Srbiji i u nekoliko gradova u SAD. Najdraži mu je, priznaje za "Vesti", bio prvi koncert održan pre više od jedne decenije u Gornjem Milanovcu gde živi njegov deda Sveta Damnjanović kod koga je često provodio letnje raspuste.
– Moja majka je rodila trojke – mene, sestre Nadu i Veru, ali nam zvezde nisu bile naklonjene. Neznanje onih kojima je bio poveren naš boravak u inkubatoru razlog je što smo Nada i ja ostali bez vida. Više sreće je imala Vera koja je danas diplomac na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Iako slepi, ni Nada ni ja nismo se predavali. Majka nas je učila pevanju i zahvaljujući njoj svi smo muzički obrazovani. Ja sam apsolvent na Fakultetu političkih nauka, na odseku za međunarodnu politiku, veoma sam vešt u izradi komjuterskih programa, govorim nekoliko svetskih jezika koje sam učio po sopstvenoj metodi, komponujem, pevam i radujem se danu kada ćemo sestra Nada i ja progledati – priča Slobodan.
Odmah nakon što je ustanovljeno da dvoje od troje beba imaju oštećen vid, pregledani su u bolnici u Bostonu gde su zaključili da za njih ima nade, ali tek kada porastu.
– Nada i ja smo odrasli i vreme je za komplikovanu operaciju koja bi trebalo da bude obavljena u San Francisku i koja košta oko 100.000 dolara za svakog od nas dvoje. To je mnogo novca, ali u mraku u kojem živimo naučili smo da ništa nije nemoguće, pa ni to da Nada i ja konačno progledamo – ubeđen je Slobodan Brkić.
