Predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i Istraživački centar za povezivanje Puta svile u autorskom tekstu “Nova era” za prestižni “China Investment Magazine” istakao je da je vreme neviđenih promena.
Jovanović je istakao da su neke tektonski globalne, neke regionalne sa globalnim implikacijama, neke nacionalne, ali da su sve međusobno povezane.
“BRIKS+ sa glavnim ulogama Kine i Rusije, postao je motor novog multipolarnog svetskog poretka. Generalna skupština UN takođe odražava nove trendove dubokih promena ka pravdi, miru i solidarnosti. Ogroman napredak u nauci, tehnologiji i komunikacijama proširio je potencijal za međusobno razumevanje, mir i ljudski prosperitet. Ipak, određeni politički obrasci podele iz prošlosti opstaju, dok se pojavljuju neki novi, konfrontacijski. Pojedini centri moći su usvojili metod unošenja konfuzije, straha i neizvesnosti kao oruđe svoje dominacije i ekspanzije. Zastupnički rat NATO-a u Ukrajini protiv Rusije nastavlja se, međutim, sa izvesnim zamorom, dok se izraelski rat protiv palestinskog naroda u Pojasu Gaze pretvara u neselektivna ubistva civila i dece. Sankcije, poremećaj lanaca snabdevanja, energetska i prehrambena kriza, doveli su do usporavanja globalne trgovine i privrede, recesije u mnogim zemljama, uključujući i neke od najrazvijenijih. Inflacija, pad životnog standarda i sve veći socio-ekonomski jaz izazivaju nezadovoljstvo, promene političkog spektra, uključujući i porast ekstremnih ideologija.
Pozitivan pristup
Zemlje i integracije globalnog juga, kao što su BRIKS+, ŠOS, EAEU, BRI, G-20 i njihove zemlje članice pojedinačno, nastavile su da održavaju pozitivan, konstruktivan pristup regionalnom i globalnom društveno-ekonomskom razvoju; modernizaciji i izgradnji strateške infrastrukture; intenziviranju povezanosti ljudi sa ljudima; otklanjanje svih veštačkih prepreka za slobodan protok ljudi, dobara i kapitala; iniciranju rešenja za krize i zajedničke izazove; podsticanju otvorenosti, solidarnosti, međusobnog poštovanja i vin-vin saradnje; pomoći u ublažavanju siromaštva, socio-ekonomskih jaza, energetske i prehrambene krize; na intenziviranje izgradnje inkluzivnog globalnog ekonomskog, političkog i bezbednosnog upravljanja zasnovanog na jednakosti, koegzistenciji i nemešanju. Ilustracija takvog otvorenog, pozitivnog i naprednog pristupa su Globalne inicijative predsednika Si Đinpinga o razvoju (GDI), bezbednosti (GSI) i civilizaciji (GCI).
Dostignuća bez premca u materijalnoj i kulturnoj sferi daju razloge da se veruje u sveukupni prosperitet čovečanstva u miru i bezbednosti. Tektonske globalne promene u svim oblastima ljudskog razvoja od nauke, veštačke inteligencije i 5G tehnologija do Četvrte industrijske revolucije, inkluzivnog ekonomskog i finansijskog upravljanja, globalne integracije kao što je Inicijativa Pojas i put ne mogu se zaustaviti ili preokrenuti. Ne može se poreći sloboda izbora društveno-ekonomskog sistema i puta razvoja zasnovanog na specifičnoj istoriji, tradiciji i kulturi. Nacije i civilizacije će napredovati samo kada se rukovode principima jednakosti, međusobnog poštovanja i solidarnosti.
Prosperitet i blagostanje za čovečanstvo u celini trebalo bi da budu suštinski globalni vodeći princip, odgovor na sve nepravde, usko razmišljanje i nehumane pristupe. Narodi širom sveta postali su svesni da je neokolonijalizam čak i veća opasnost za ljudski prosperitet od kolonijalizma. Neokolonijalne strukture i metode koje održavaju nejednakost i eksploataciju nemaju mesta u novom demokratskom svetskom poretku. Novi svetski poredak usredsređen na čovečanstvo zasnovan na jednakosti, međusobnom poštovanju i solidarnosti je ono čemu teže svi narodi.
Samit u Johanesburgu
Samit BRIKS-a u Johanesburgu, Južnoafrička Republika (22-24. avgust 2023.) bio je događaj od posebnog značaja za jačanje uloge zemalja u razvoju u oblikovanju novog, pravednog, inkluzivnog svetskog poretka. Primajući Argentinu, Egipat, Etiopiju, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate kao nove članice od 1. januara 2024. godine, BRIKS je više nego udvostručio ukupno članstvo (sa 5 na 11). Ovo nije samo kvantitativno proširenje, već, pre svega, kvalitativna transformacija BRIKS-a koji čine vodeće zemlje Azije, Afrike i Južne Amerike koje su istovremeno i uticajne članice različitih kontinentalnih, regionalnih i subregionalnih integracija (EAEU, ŠOS, AU). , AL, OIC, OPEC+ i drugi), postao je ključni igrač u ubrzavanju promena globalnog ekonomskog pejzaža.
Za sada, BRIKS+ čini preko 30 odsto svetske ekonomije sa ciljem da se obogati 50 odsto do 2050. godine, za više od 40 odsto ukupne populacije, kao i za neuporedive energetske i strateške mineralne resurse. Na samitu BRIKS-a u Johanesburgu usvojene su odluke o smanjenju zavisnosti od američkog dolara i intenziviranju procesa dedolarizacije u globalnoj trgovini, da se ubrza partnerstvo i podrška održivom razvoju Afrike i da se radi na efikasnom predstavljanju, inkluzivnom multilateralizmu, uključujući reforme UN-a. sistema, strukture Saveta bezbednosti, sa ciljem jačanja zastupljenosti zemalja u razvoju. Ovo je jasna poruka da BRIKS+ neće biti samo posmatrač, pratilac ili glasač u vezi sa agendama koje uvode „izuzeti“, već aktivni promoter u izgradnji novog, inkluzivnog i potpuno demokratskog svetskog poretka zasnovanog na vladavini univerzalnog međunarodnog prava koje podjednako obavezuje sve članice svetskoj zajednici.
Zajednička budućnost
Pozitivan globalni pristup zajedničkoj budućnosti čovečanstva dominirao je na Trećem ekonomskom forumu Pojas i put (BEF) održanom u Pekingu 17-18. oktobra 2023. Samit kojim je predsedavao predsednik NR Kine Si Đinping, kojem su prisustvovali šefovi država vlade i drugi visoki predstavnici 140 zemalja i 30 međunarodnih organizacija, obeležili su prvu deceniju impresivne implementacije Inicijative i usvojili viziju i smernice za aktivnosti i velike projekte koji će se realizovati u narednoj deceniji. U svom uvodnom govoru na Samitu predsednik Si Đinping je primetio: „Ona (BRI) prevazilazi razlike između civilizacija, kultura, društvenih sistema i faza razvoja“ – čime se sadašnjost i budućnost razlikuju od prošlih praksi. (više, pogledajte China Investment, decembar 2023.).
Teško je naći jedan diplomatski ili politički potez koji tako ubedljivo ilustruje prirodu, obim i dubinu globalnih promena u svetskom pejzažu kao što je to posredovanje predsednika Si Đinpinga u normalizaciji odnosa između Saudijske Arabije i Irana koje je formalizovano u martu 2023. Smatralo se da je to važan korak ka jačanju regionalne solidarnosti. U stvari, promenio je geopolitički pejzaž ne samo u Zalivu i na Saudijskom Arapskom poluostrvu, već je njegov stvarni značaj mnogo važniji koji utiče na politiku i razvoj u arapskom i islamskom svetu, globalno energetsko tržište, trgovinu, lance snabdevanja, globalnu povezanost. Imajući u vidu velike ekonomske, ljudske i kapitalne resurse regiona, normalizacija odnosa Irana i Saudijske Arabije će biti korisna u mnogim pravcima od podsticanja mirnih i pravednih rešenja regionalnih sukoba i društveno-ekonomskog razvoja, do globalnog ekonomskog i finansijskog upravljanja. To je važan korak ka preraspodeli uticaja i težine tradicionalnih igrača van regiona, u korist inkluzivnosti i vin-vin saradnje. To je svakako istorijski uspeh kineske diplomatije, a posebno predsednika Si Đinpinga. To je priznanje njihovog svetskog kredibiliteta i dokaz da činjenje pozitivnog donosi uspeh.
Era globalne većine
Rat u Gazi počeo je prošlog oktobra i za manje od tri meseca odneo je više od 20.000 života Palestinaca, uključujući 8.000 hiljada dece. S obzirom na malu teritoriju od samo 365 kvadratnih kilometara i ukupnu populaciju Pojasa Gaze od oko 2 miliona, od kojih su većina raseljena lica i izbeglice, ovo je jedinstvena humanitarna katastrofa u novijoj istoriji. Ipak, čini se da je svetska zajednica sprečena da zaustavi sramno neselektivno ubijanje nedužnih ljudi, od strane onih koji se pretvaraju da su prorok(i) demokratije i ljudskih prava, a u stvarnosti uvek daju prednost svojim geopolitičkim interesima.
Dok je Savet bezbednosti UN do sada bio blokiran da preduzme značajne korake da zaustavi ovu ljudsku tragediju, pravi osećaj za pravdu, odgovornost i humanizam došao je iz Generalne skupštine UN. Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 12. decembra rezoluciju kojom se zahteva „trenutni humanitarni prekid vatre, momentalno i bezuslovno oslobađanje svih talaca, kao i obezbeđivanje humanitarnog pristupa“ Rezolucija koju mnogi verodostojni analitičari smatraju istorijskim dokumentom, izglasana je sa 153 za, 23 uzdržani i samo 10 protiv. Osim što ima veliku moralnu vrednost, ovaj dokument i rezultati glasanja predstavljaju izuzetno vredan dokaz globalnih promena u korist pravde, istine i humanizma, protiv manipulacije, dvostrukih standarda ili prinude. To takođe pokazuje da su SAD, tvrdeći da su lider demokratije i ljudskih prava, bile izolovane u GS UN, globalnom forumu, ne samo od zemalja globalnog juga, već čak i od najbližih saveznika, poput Kanade, Francuske, Australija i Japan. Izolacija nije bila samo zbog Gaze, već prvenstveno zbog univerzalnih principa pravde, istine i morala. Hoće li Vašington dobiti pravu poruku, ili neće reći samo budućnost.
Era globalne većine
Tako je nova era globalne većine u akciji pojačana upravo iz najreprezentativnijeg tela UN. Oni kojima su arogantni „ekskluzivisti” permanentno držali predavanja o demokratiji i ljudskim pravima, ovog puta su imali svoju reč i poruku koja će odjeknuti u budućnosti. Ovo je poziv da se udvostruče napori za trajno otcepljenje neprijateljstava, povlačenje sa okupiranih teritorija i za pokretanje dijaloga za mirno, pravedno i trajno rešenje bliskoistočne krize, zasnovano na koegzistenciji dve ravnopravne suverene države, kako je predviđeno rezolucije SB UN.
Izgradnja Novog svetskog poretka zasnovanog na principima ravnopravnosti svih država, nacija i ljudi dobila je novu snagu tokom protekle godine. Prepoznavanje i poštovanje multipolarnosti u praksi postalo je referentna tačka i razlikovanje onih koji zaista veruju i bore se za vrednosti univerzalnih principa međunarodnog prava, istinske demokratije i solidarnosti u različitostima, u poređenju sa onima koji verbalno prihvataju multipolarnost i demokratiju. ali, u praksi, nastavljaju da traže privilegije, primenjuju dvostruke standarde, pretvaraju se da drugima drže predavanja i tako dalje. Napredak i globalizacija komunikacija, fizičke, socio-ekonomske i povezanosti ljudi sa ljudima učinili su sve uskogrudne, protekcionističke pristupe ne samo suvišnim, već i zastarjelim i kontraproduktivnim. U novoj globalnoj realnosti istina da prosperitet svake pojedinačne zemlje, bilo da je ona visoko razvijena ili nerazvijena, zavisi od prosperiteta svih, postala je očigledna istina. Multipolarnost otvara nove puteve za demokratizaciju globalnih odnosa, za buđenje kreativne energije naroda i civilizacija, za ravnopravnu saradnju.
Triniti domination
Vodeće zapadne zemlje vekovima praktikuju geoekonomsku i geopolitičku ekspanziju kao važan metod za svoj društveno-ekonomski napredak i bogaćenje svojih elita. To je bila realnost tokom dugog perioda kolonijalizma, ali se nastavila i tokom perioda neokolonijalizma do današnjeg vremena. NATO na čelu sa SAD postao je motor neoliberalnog, multinacionalnog, neokolonijalnog sistema.
SAD/NATO je intenzivirao svoju strategiju širenja nakon pada Berlinskog zida 1989. godine. U Evropi se NATO širio prema istoku nedavno pristupivši dodatnih 1.340 km. ruskih granica; u indo-pacifičkom regionu – intenziviranje prisustva i jačanje savezništva i saradnje sa Australijom, Novim Zelandom, Japanom i Južnom Korejom; globalno – sprovodeći strategiju poznatu kao „pristup od 360 stepeni“. NATO ne krije ambiciju da kontroliše (kontroliše) planetu u interesu „zlatne milijarde“ čak i ako to podriva interese i bezbednost „preostalih“ sedam milijardi svetske populacije. Smatraju da ih njihov „svetski poredak zasnovan na vladavini“ ovlašćuje da intervenišu u bilo koje vreme, na bilo kom mestu u svetu za koje sami proglase da je od njihovog „nacionalnog interesa“. Činjenica da takvo ponašanje predstavlja kršenje Povelje UN, mandata Saveta bezbednosti UN i univerzalnih principa međunarodnog prava – nije njihova briga. NATO odbija da prihvati princip jednake bezbednosti za sve. Pod plaštom obezbeđenja bezbednosti svojih članica, SAD/NATO je globalizovao vojni intervencionizam, grubo kršeći osnovne principe Povelje UN, suverenitet i teritorijalni integritet mnogih zemalja i podrivajući bezbednost drugih.
Neoliberalni multinacionalni korporativni sistem, NATO i unipolarni svetski poredak zasnovan na vladavini – čine trojstvo za globalnu dominaciju. Zato borba za demokratizaciju globalnih odnosa, za vladavinu međunarodnog prava zasnovanog na Povelji UN i izgradnju novog multipolarnog svetskog poretka mora biti usmerena na potrebe i interese čitavog čovečanstva, a ne na interese bilo kog njegovog dela.
Proksi rat SAD/NATO protiv Rusije u Ukrajini se približava dve godine. Iako se čini da se zapadni partneri umaraju da pomažu Kijevu u naoružanju i milijardama u gotovini, još više pogođeni povratnim dejstvom antiruskih sankcija, kraj sukoba se za sada ne nazire. „Politika otvorenih vrata“ NATO-a (za prijem novih članica, aut.) i nepoznavanje legitimnih bezbednosnih zabrinutosti Rusije će najverovatnije ostati na snazi do sledećih predsedničkih izbora u SAD u novembru 2024. Značajni mirovni napori i inicijative Kine (The Globalna bezbednosna inicijativa), Tursku, Brazil, afričke i druge zemlje, potkopavali su jastrebovi krugovi u SAD, GB i nekim drugim zemljama zapada, služeći interesima vojnoindustrijskog/finansijskog kompleksa i njihovih političkih elita.
Nuklearna gvozdena zavesa
Iako je širenje NATO-a ka istoku u korenu ukrajinske krize, širenje se nastavilo nesmetano, potpuno zanemarujući princip jednakog prava na bezbednost svih. Finska i Švedska, zemlje koje su bile simbol neutralnosti, tolerancije i detanta, obe su prihvatile pozive da postanu 30. i 31. članice NATO-a. Pristupanje Finske je ratifikovano u aprilu 2023. godine, čime je omogućeno produženje granice NATO-a sa Rusijom za dodatnih 1.340 km.
Švedska čeka uspešno posredovanje SAD za uklanjanje primedbi Turske i Mađarske. Pored toga, četiri skandinavske zemlje – Danska, Norveška, Švedska i Finska potpisale su dugoročne sporazume sa SAD koji dozvoljavaju trajno stacioniranje američkih snaga i vojne opreme na svojim teritorijama. Nemačka je sklopila sličan sporazum sa Litvanijom da tamo stacionira oko 5.000 vojnika.
Formula koja bi se mogla udaviti iz najnovijeg razvoja širenja NATO-a čini se da se sastoji od nekoliko koraka: prvo, ratna propaganda SAD koja širi strah među evropskim saveznicima od navodnog neminovnog napada Rusije; drugo, nudeći im vojnu zaštitu u zamenu za mnogo veće vojne budžete koji pokrivaju nove narudžbine američke vojne industrije; treće, uspostavljanje američkih vojnih baza, uključujući „napred raspoređeno nuklearno oružje“; četvrto, nametanje pune američke vojne kontrole nad evropskim kontinentom od Severnog ledenog mora do istočnog Mediterana i Bliskog istoka; i, peto, zaokruživanje Rusije, odsecajući Evropu od Rusije, ovog puta, novom gvozdenom zavesom od nuklearnog oružja.
Koji planovi SAD/NATO stoje iza gomilanja trupa i vojnog arsenala, ne isključujući nuklearno oružje, na ruskim granicama? Koja je njihova izlazna strategija? Da li očekuju da Rusija sedi besposlena? „Rat u Ukrajini je samo pokazatelj najveće krize zapadne civilizacije“ – smatra Edvard Lozanski, predsednik Američkog univerziteta („Kontinent SAD“, 6. decembar 2023).
Ko je ko?
Zapad, pre svega sadašnje rukovodstvo SAD, izgleda da je spreman da uvidi i održi strah, neizvesnost i globalne podele, verovatno, nadajući se da će to dovesti do disciplinovanja saveznika, održavanja konfrontacije, dominacije i poslovanja za sopstveni vojnoindustrijski kompleks i cela ekonomija. Slične taktike se koriste za unutrašnje zastrašivanje domaće javnosti navodnim malverzacijama Kine, Rusije i takozvanih totalitarnih ideologija i režima koji potkopavaju američku demokratiju, razvoj i bezbednost. Očigledno se mešaju u unutrašnje stvari SAD, u izborne procese, špijuniraju i korumpirane političare i građane; kradu tehnološke inovacije i tako dalje. Mnogi posmatrači političkog spektra SAD tvrde da je era „novog makartizma“, kada svi sumnjaju u sve, uveliko krenula.
Tokom protekle godine dogodilo se mnogo važnih događaja. Jednostavan pregled njihovih agendi i završnih dokumenata pokazuje da su razni forumi tzv. kolektivnog Zapada, poput samita NATO-a, EU, G-7, EPC (Evropska politička zajednica), DA (Savez za demokratiju) bili posvećeni uglavnom osudi i sankcionisanju Rusije za „invaziju na Ukrajinu“, mobilizaciju vojne, logističke, političke i finansijske podrške Ukrajini, širenje straha od navodnih napada Rusije na druge zemlje; o „malignim uticajima“ Rusije i kineske zloupotrebe ekonomske saradnje za promociju geopolitike; formulisanje obuzdavanja i ograničenja zasnovanih na pukim spekulacijama; dobrovoljno ograničavanje cena gasa i nafte na svetskom tržištu; uvođenje ograničenja na uvoz i izvoz od 2024. godine^ iu određene zemlje; izlazak iz obavezujućih sporazuma; pretnje svima koji se ne slažu sa njihovom politikom ili jednostranim merama, i tako dalje. Dominantni su restriktivni, protekcionistički pristupi geopolitičkog rivalstva.
EU – više za naoružanje i zaustavljanje migracije manje za čistu tehnologiju
Nakon sukoba u Ukrajini, nemački kancelar Olaf Šolc objavio je da je Nemačka izdvojila dodatnu sumu od 100 milijardi evra za vojsku, uključujući i borbene avione F16. Njegov ministar odbrane Boris Pistorijus smatra da Evropa ima pet do osam godina da sustigne zaostatak u odbrambenoj i vojnoj industriji kako bi bila spremna da se odbrani od pretpostavljenog ruskog napada. Da bi to olakšao, predložio je saradnju sa nekim drugim zemljama koje ne moraju nužno da dele „naše vrednosti“ i dodao da će „ako mi to ne učinimo, Kina i Rusija hoće“. Njegovi argumenti su bili da Rusija neće stati nakon Ukrajine, da se očekuje da će se američka vojska sledeće decenije fokusirati na Pacifik i da će, “nadajmo se skromno”, smanjiti obaveze u Evropi. Ne ulazeći u logiku i rupe u argumentima nemačkog ministra, dovoljno je pretpostaviti da će njegova pozicija svakako uticati na „mlađe“ evropske partnere i otvoriti uši u mnogim pravcima, uključujući i sektore vojne industrije.
Pre četiri godine Ursula Fon Der Laien, tada novoizabrana predsednica Evropske komisije, najavila je Novi zeleni dogovor kao sveobuhvatni razvojni plan EU, vredan trilion evra u periodu od 10 godina. Decembra 2023, Samit Evropskog saveta nije mogao da se složi da odobri 10 milijardi evra namenjenih ranije za finansiranje industrije čiste tehnologije, obnovljive energije i istraživanja. Razlog: potreba da se prioritet finansira finansiranje odbrane i suzbijanje masovne ilegalne migracije! Procene koje slede ukazuju da je finansiranje ključnih projekata EU vezanih za klimu u regresiji, da su sredstva predviđena za projekte u 2024. niža nego u 2022. godini, te da stoga EU ne uspeva da ispuni neto nultu emisiju gasa do 2050. godine.
S druge strane Atlantika, Kongres SAD nije odobrio 50 milijardi dolara nove pomoći Ukrajini. Republikanski kongresmeni su se usprotivili predlogu zakona kojim se prvo zahtevaju dodatne mere za zaštitu južnih granica od ilegalne imigracije. Uticajni američki masovni mediji izrazili su sumnju da bi zakon o pomoći uskoro mogao biti ponovo podnet, ostali su sugerisali da bi se trebalo obratiti EU da pomogne Kijevu, umesto SAD. Za sada nema odgovora na pitanje šta ako EU ne može da deluje umesto toga? U svakom slučaju, oboje EU i SAD – suočene su sa oba izazova: porastom masovne imigracije iz pore, destabilizovanim zemljama i finansiranjem problematične misije Kijeva za poraz Rusije. Vreme je za razmišljanje.
2024. godina izbora
2024. će biti godina izbora. Više od 70 parlamentarnih i predsedničkih izbora biće održano u zemljama sa 4,2 milijarde ljudi, što čini više od polovine svetske populacije. Izbori u 27 zemalja članica EU za 705 poslanika Evropskog parlamenta, predsednika i članova Evropske komisije (izvršne vlasti) biće održani u junu 2024. Prema Portalu „Politiko“ (11. decembar 2023.) nedavni IPSOS-ov pregled u sedam zapadne zemlje, uključujući SAD, Francusku i Veliku Britaniju, pokazale su da građani smatraju da je demokratija u njihovim zemljama sada gora nego pre 5 godina. Sve veće nezadovoljstvo javnosti kako demokratija funkcioniše, primećuje se u EU i na nivou Unije i na nacionalnom nivou.
Za mnoge posmatrače, nezadovoljstvo građana u EU raste iz više razloga. Neka se ovde navedu samo tri. Prvo, opšti osećaj da vladajuće političke elite nisu pod demokratskom kontrolom, posebno izvršna vlast EU, koja se ne bira na izborima, ali raspolaže velikom moći i sredstvima. Sve češće se važne odluke donose u neformalnim grupama moći iza scene, dok se demokratske institucije, kao što su parlamenti, drže po strani ili koriste samo za pečat. Drugo je inflacija i nagli pad životnog standarda masa, dok istovremeno bogata elita postaje još bogatija i time doprinosi produbljivanju socio-ekonomskih jazova. Uprkos ogromnoj suprotnoj propagandi, sve više ljudi uviđa da je uzrok takvog preokreta u njihovom životnom standardu nagli porast vojnih izdataka koji idu kao pomoć Ukrajini i povratni efekat sankcija Rusiji. Kako vreme prolazi, istina da je prekid odnosa sa Rusijom u suprotnosti sa interesima Evrope postaje sve očiglednija. I treće, masovna imigracija, posebno iz Afrike i Bliskog istoka, koja izaziva sve više društvenih problema i eksploatiše se u unutrašnjoj političkoj borbi. Evidentan je porast ksenofobije, posebno antimuslimanskih ideologija.
Sve navedeno može značajno uticati na ishod izbora za EU ??u junu 2024., kao i na neke nacionalne izbore u Evropi. Dolaskom na vlast antimuslimanske Partije slobode Gerta Vildersa u Holandiji, slabljenjem Renesansne partije Manuela Makrona i jačanjem Nacionalne alijanse Marin le Pen, u Francuskoj, duboka promena političkog pejzaža u Nemačkoj u korist ekstremno desničarske AfD su indikativno za trendove promene odnosa političkih snaga u Evropi. Jačanje desničarskih, nacionalističkih, populističkih i suverenistički orijentisanih partija verovatno može biti rezultat EU i nekih nacionalnih izbora u Evropi. Koliko će to uticati na odnos EU prema Ukrajini, Rusiji i Kini zavisiće, između ostalog, od rezultata predsedničkih izbora u SAD u novembru 2024. Do sada je bilo jasno da sadašnja generacija političkih lidera u većini evropskih zemalja zemlje, kao i na nivou EU, nisu mogle biti mnogo ponosne na svoj doprinos autonomiji i identitetu Evrope. Predstojeći izbori mogu doneti neke nove karaktere i stavove po tom pitanju.
Nadajmo se i radimo da će 2024. proširiti prostor i mogućnosti za mudrost, razumevanje i kreativnost ka mirnom okončanju sukoba, otvorenosti za nove izazove i viziju pravde, solidarnosti i prosperiteta za sve.
