Siromasima Tomislavu i Stanislavki Pešić iz udaljenog, neprohodnog planinskog zaseoka Anđelinkovci na Bareliću, još prethodnog meseca stigao je vredan dar naše humane čitateljke koja ih ne zaboravlja. Tačnije, dobili su novčanu donaciju od 100 evra, dar Snežane Grudić Petrović iz Berlina, rodom iz Valjeva, koja svoju rodnu grudu nosi u srcu, iako ima već tri decenije od kako je otišla u svet.
– Bog joj stope kojim hoda blagoslovio i čuvao ih, ovaj novac nam je stigao u dobar čas. Tomislav je potpuno oslepeo, nigde iz kuće ne izlazi, ostala sam još da odem u nadnicu, uradim neki poslić i tako zaradim neki dinar za nas dvoje. Neko vreme nećemo brinuti o hrani i lekovima, a sve nam je i ponestalo – kazala je Stanislavka pošto se donacija našla u njenim rukama, posredstvom Slađana Nikolića iz Barelića.
Prema njegovim rečima, Stanislavka je odmah otišla da se razduži u lokalnoj prodavnici, odakle uzima sve ono što im je preko potrebno, a potom poručila:
– Živa nam bila naša dobrotvorka! Mnogo nas je obradovala. Zašto nam pomaže – ne znamo. Bog je velik, vidi sve, pa neka je nagradi, neka joj čuva zdravlje i podari sreću. Zahvaljujući njenoj podršci bićemo siti i namireni. Istina je da Tomislav, iako oslepeo, nije bio kod lekara, ali takav je naš život. Navikli smo da se mučimo. Nema boljke koja nas nije spopala. Mučim se i ja od bolova, ali kad ima lekova, lakše je. Iako smo u sedmoj deceniji života, čini nam se kao da ih imamo mnogo više, ali ne damo se. Samo molimo Boga da ne padnemo u postelju, to bi za nas dvoje bila katastrofa, jer nema ko da nas gleda. Jedna ćerka je psihički obolela, a druga od skoro postala udovica sa troje male dece i mora da brine o njima. Zato smo Tomislav i ja, jedno drugom jedina podrška i uzdanica, pa dokle trajemo.
