Žirafa je laf na pare!

Na izborima 1931. godine za narodnog poslanika iz Pčinjskog sreza učestvovali su bankar Mihajlo Lukarević, čovek režima i radikala, i Hadži Todor Dimitrijević, demokratski kandidat. Adžija, kako su Vranjaci zvali Todora, koristio je savremene metode u predizbornoj trci. Žestoko je napadao lokalnu vlast, a posebno sreskog načelnika.
Išao je svuda po srezu. Ušavši u kafanu Poljanica u gornjem delu Vranja, spazio je omalenog planinca, koji je bio sav u zakrpama:
– Dokle ćeš, bre, ti, te krpe da nosiš! Otkako te znam, sve si pocepan, kao kučići da su te cepali. Ali, krpe ne može niko od tebe da skine dokle su na vlast ovakvi kao što je načelnik, sadašnji poslanik i drugi – govorio je neumorni Todor Adžija.
U predizbornoj kampanji bilo je i neuspeha za Adžiju. U jedno selo došao je uveče i rešio da tu konači. Seljaci su hteli da nađu najbolju sobu, ali Adžija je tražio da spava na ponjavama nameštenim pored ognjišta, na papratu. Pre spavanja želeo je da razgovara sa ukućanima i uglednim seljaniima. Pričao je nadugačko o svom boravku po svetu, hodočašću u Svetoj zemlji, kad ga u jednom momentu prekinula starija baba sa cigaretom u ustima:

– A, bre, gospodine, sve lepo kažeš, samo jedno ne: Oženjen li si, imaš li decu, domaćin li si, da znamo ko će da nas vodi?
Adžija, koji nije bio oženjen nije bio spreman za ovakvo pitanje.
– Da pozavršim narodne poslove, pa ću da se ženim – odgovorio je.
Kasnije je pričao u društvu da je najteže bilo razgovarati sa običnim ljudima, seljacima.
– Nikad ne znaš što će te pitaju!
Adžija je u jednom trenutku, zbog ogromnog pritiska vlasti, osetio da može da izgubi izbore. Da bi konačno razrešio dilemu pobednika, rešio je da napravi incident u varoši kako bi bio uhapšen. Svojim prijateljima advokatima naredio je da odmah krenu vozom za Beograd i u ministarstvu da traže njegovo oslobođenje. Započeo je u varoši svađu sa protivnicima, došlo je i do šamarenja. Žandari su to jedva dočekali i uhapsili ga. Njegovi drugovi već su bili u Beogradu, a pošto nije bio narodni neprijatelj, nakon nekoliko dana depešom je javljeno da se pusti. Ispred zatvora, tačno u 12 sati, dočekala ga je masa ljudi. Ponela ga na ramena i nosila glavnom ulicom čak do zgrade Monopola. Tu je pred masom i monopolskim radnicima Adžija održao vatreni govor protiv lokalne vlasti. "Tada sam znao da ću pobediti", pričao je kasnije.
Adžija je trebalo da se kandiduje i 1935. godine, drugi put. Ali, ovog puta vlast je osujetila, na vreme, njegovu pobedu. Adžija je bio krupan čovek, velike, nesrazmerne, glave, karakterističnih brkova, uz to prek i osion. Jednom prilikom rekao je za kolegu poslanika Živojina Rafajlovića, zeta Janče Janićijevića Baldžije, vlasnika hotela Vranje: "Žirafa je laf na pare!" Žirafa je bio nadimak Rafajlovića. Ljut zbog uvrede, Rafajlović je želeo da se razračuna sa Adžijom, ali je dobio batine. Kada je trebalo da se podnose kandidatske liste, vlast u Beogradu je uhapsila Adžiju, pod optužbom "razbijač jedinstva naroda" i zadržala ga sve dok prijavljivanje nije prošlo. Nakon toga je pušten, ali nije imao pravo da se naknadno kandiduje. Mihajlo Lukarević je glatko pobedio demokratu Svetozara Pavlovića Tafu.