Šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je danas da je Evropska unija pomogla Srbiji prilikom poplava 2014. godine, kao i da je od tada uložila 250 milona evra u saniranje posledica poplava i sprečavanje budućih poplava u Srbiji.
U izjavi novinarima na regionalnoj konferenciji “Deset godina posle poplava 2014” u Beogradu, Žiofre je podsetio da je zbog katastrofalnih poplava tada u našoj zemlji raseljeno 30.000 ljudi, da je pogođeno 119 lokalnih samouprava, a da su patnje ljudi bile ogromne.
– Mi smo momentalno reagovali i već u julu te godine organizovali smo donatorsku konferenciju. Veoma sam ponosan što je EU pomogla Srbiji kako u tom ključnom trenutku, tako i kasnije sa sredstvima za obnovu od 250 miliona evra – poručio je Žiofre.
On je dodao da su veoma ponosni što su pomogli da se izgradi 2.400 novih domova, rekonstruiše i izgradi 73 mosta i druga kritična infrastruktura i što su pomogli da se 36.000 poljoprivrednih domaćinstava vrati proizvodnji.
– Mi smo u pomoći od tih strašnih poplava bili tu od samog početka i nastavili smo dalje da pomažemo u obnovi rečnih sistema i izgradnji sistema koji će pomoći da se smanje rizici od prirodnih katastrofa. S tim u vezi, važan je evropski civilni mehanizam zaštite koji omogućava brzo angažovanje opreme, ljudstva, finansijskih sredstava kako bi se trenutno pomoglo onima kojima je to najneophodnije – naveo je Žiofre.
Dodao je da se Srbija pridružila tom mehanizmu, tako da danas srpski timovi odlaze u pomažu u drugim zemljama, kao što je to bilo u Grčkoj nedavno.
– Mi ćemo da nastavimo da sarađujemo u toj oblasti. Tu je bitan momenat solidarnost, kako finansijska, tako i ljudska – poručio je šef Delegacije EU u Srbiji.
Vršilac dužnosti stalnog predstavnika Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Fabricio Andreuci istakao da je prva poruka konferencije da će poplave i dalje biti jedan od najvećih rizika u Srbiji i regionu, ali i da je Srbija danas spremnija da se suoči sa njima.
– Kako nauka pokazuje, učestalost i intenzitet tih događaja se povećavaju i očekivana šteta će biti veoma velika ako se ne preduzmu mere. Svuda je oko nas i utiče na ceo region. Nažalost, imamo primer u nedavnim poplavama koje su zadesile BiH – naveo je Andreuci.
On je podsetio da su poplave 2014. godinu u Srbiji uticale na 1,6 miliona ljudi i izazvale štetu od 1,7 milijardi evra, što je bilo 4 odsto BDP-a zemlje.
Kako je rekao, druga važna poruka je da se mere moraju preduzeti i da su poplave 2014. godine omogućile ne samo zajedničku pomoć, već i investicije u oporavak, rekonstrukciju i prevenciju koje predvode Vlada i međunarodni partneri Srbije.
– UNDP će uvek podržavati te napore, posebno sa vladom, u sprovođenju mera za smanjenje rizika od katastrofa i prilagođavanje klimatskim promenama. Zahvaljujući značajnim investicijama i koracima koje je Srbija napravila od 2014. godine, sada je zemlja spremnija da se suoči sa poplavama i tom vrstom rizika od katastrofe i bolje se vratila od razornog efekta 2014. godine – naveo je Andreuci.
Dodao je da je poboljšan zakonodavnog okvira, izrađena nova strategija za smanjenje rizika od katastrofa, kao i da je ojačana međuopštinska saradnja kroz osnivanje asocijacija na slivovima.
Istakao je da je potrebno obezbediti novu opremu i obučiti pripadnike službi na lokalnom nivou za bolji odgovor i oporavak i razviti novi digitalni alat za planiranje i pripravnost, registar rizika od katastrofa, čija će, kako je rekao, ažurirana verzija biti prikazana na konferenciji.
– Moramo da ojačamo regionalnu saradnju i da imamo efikasnije i delotvornije zajedničke napore za smanjenje rizika od katastrofa i rešavanje klimatskih promena. Posebno ćemo se fokusirati na ulaganja u prevenciju i osiguranje stabilnog finansiranja otpornosti na katastrofe – poručio je Andreuci.
Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Vladan Zagrađanin izjavio je da je MUP iz događaja 2024. izvukao mnogo iskustava i pouka i postala lider u regionu u oblasti vanrednih situacija.
Kako je istakao, period od 10 godina, koliko je proteklo od katastrofalnih poplava, MUP iskoristilo na najbolji mogući način kako bi dodatno izgradilo sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama i pojačalo sposobnosti efikasnog i odgovora svakog mogućeg izazova.
On je rekao da je MUP iz događaja 2024. izvukao mnogo pouka.
– Naši spasilački timovi pomagali su u nezapamćenim katastrofama u Turskoj i Grčkoj, a nabavkom dva helikoptera za gašenje požara, Helikopterska jedinica MUP-a sve češće je u mogućnosti da u s pruži neophodnu pomoć našim građanima, ali i građanima zemalja u regionu – rekao je Zagrađanin.
Dodao je da je Sektor za vanredne situacije MUP samo ove godine 13 puta uputio pomoć drugim zemljama.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Čedomir Rakić izjavio je da je Srbija, u cilju uspešne odbrane od poplave i upravljanja rizicima, uložila značajna sredstva u održavanje postojećih, ali i planiranje novih vodnih objekata i sistema.
– Za 2024. godinu je za upravljanje vodama opredeljeno 5,6 milijardi dinara, od čega je za uređenje vodotokova i zaštitu od štetnog dejstva voda opredeljeno 4,4 milijarde dinara, što predstavlja skoro 80 odsto od ukupno izdvojenih sredstava – naveo je Rakić.
Dodao da su nešto manje, ali slične cifre bile i proteklih godina.
– Činjenica je da su potrebe velike i da se o tome svakako razmišlja i da država razmišlja o tome, ali vidite i da je trend ulaganja u sve to u porastu – poručio je Rakić.
Državni sekretar u Ministarstvu za javna ulaganja Boban Birmančević rekao je da su poplave koje su pogodile Srbije u maju 2014. godine nanele veliku štetu zemlji, ali i da su označile prekretnicu u načinu na koji se naša zemlja suočava sa rizicima od prirodnih katastrofa.
– U sklopu opsežnog procesa obnove, Srbije je među prvim zemljama na svetu uskladila svoj zakonski i institucionalni okvir sa upravljanjem rizikom od katastrofa sa međunarodnim okvirom, a građanima Srbije pokazala da u trenutcima krize mogu da računaju na pomoć države i vlade u najkraćem mogućem roku – poručio je Birmančević.
Dodao je da je Srbija, u saradnji sa međunarodnim donatorima i financijskim institucijama, poput EU, UN i drugih multilateralnih i bilateralnih donatora, unapredila sisteme za zaštitu poplava, uključujući izgradnju brana, sanaciju vodotokova i jačanje kapaciteta za hitne intervencije.
– Vlada Srbije je finansirala preko 120 projekata odbrana od poplava u lokalnim samoupravama na vodotokovima drugog reda – naveo je Birmančević.
Konferenciju “Deset godina posle poplava 2014” organizovali su Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji i EU.
