Zimska depresija je sama po sebi vrlo teška, ali psiholozi širom sveta upozoravaju da bi pandemija koronavirusa, karantin i stres mogli dodatno da zakomplikuju situaciju. Ko je najugroženiji i kako se nositi sa ovim problemom?
„Novo normalno“ donosi promene u svakodnevnim odnosima sa ljudima: manjak kontakta, više vremena u kući, usamljenost… Prema rečima stručnjaka, održavanje socijalne distance moglo bi dodatno da oteža problem sa kojim se bori veliki broj ljudi – sezonski afektivni poremećaj ili zimsku depresiju.
– Zimska depresija se povezuje prvenstveno sa godišnjim dobom, odnosno manjom količinom sunčeve svetlosti i najčešće rezultira pospanošću i opštim neraspoloženjem. Karakteristični simptomi uključuju umor, gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti, promenu apetita i potrebu za pojačanim unosom ugljenih hidrata, što neretko utiče i na promenu težine, slabu koncentraciju i razdražljivost, duže spavanje i san koji ne odmara, potrebu za osamljivanjem… – kaže psihološkinja Senka Čimpo, piše Klix.
Dodaje i da zbog nedostatka sunčeve svetlosti neurotransmiteri koji su odgovorni za lučenje hormona raspoloženja (melatonin i seratonin) luče u manjoj količini pa je ključno izlagati se dnevnoj sunčevoj svetlosti, prenosi portal „Kliks“.
Pogoršanje zbog pandemije
– U konktekstu pandemije i zaštitnih mera s jedne, zatim suočavanjem sa sezonskim afektivnim poremećajem s druge strane, najznačajniji su boravak u prirodi i na otvorenom, uz zdrave životne navike, pre svega spavanja i ishrane – kaže naša sagovornica.
Stručnjaci predlažu da se, ukoliko ne želite da se izlažete riziku zaraze prilikom druženja sa manjim grupama ljudi, počnete da se bavite trčanjem ili da praktikujete duže šetnje.
Ono što je takođe važno znati jeste da je sasvim normalno osećati se anksiozno, bezvoljno i razdraženo. Pandemija je kod mnogih izazvala pojavu depresije i pojačanu anksioznost, a mere fizičke distance i izolacije nisu zdrave za našu psihu.
Zato, redovno komunicirajte sa prijateljima i porodicom, ugodite sebi i ne libite se da razgovarate sa stručnjacima. Kad god imate priliku – prošetajte ili odite na izlet u prirodu.
