Da apeli u “Vestima”, bar kada su Raška oblast i zapadna Srbija u pitanju, brzo daju rezultate i podstiču plemenite pojedince i porodice širom dijaspore da pomognu starima, bolesnima i siromašnima na Goliji, Rogozni, Pešteru, severu Kosova i severu Crne Gore, potvrdilo se najnovijim donacijama dobrotvora, i na primeru nemoćne bake Danice Veljović i njenog sina Radana, žitelja sela Pope na Pešteru, siromašne Izete Tutić iz Tutina i teško bolesne Vukice Milosavljević iz sela Kašalj na Rogozni.
Veliko srce
Mesec dana nakon našeg ponovljenog apela dobrim ljudima širom sveta da pomognu nepokretnoj baki Danici Veljović, o kojoj u trošnoj brvnari bez vode, kupatila i najosnovnijih uslova za život, u bedi i sirotinji, godinama brine samo bolesni sin Radan, njima je polovinom januara stigla vredna pomoć iz Kelna u Nemačkoj. Od porodice Milunović dobili su 150 evra, 100 evra baki za lečenje i lekove, još 50 evra za najosnovnije namirnice.
– Od kako nam čitaoci “Vesti” povremeno pomažu, život nam se znatno poboljšao. Tri poslednje zime lakše smo pregurali jer smo na vreme imali ogrev i struju. Bilo je i za lekove i najvažnije namirnice. Sve to zahvaljujući “Vestima” i humanoj dijaspori. Hvala do neba svim dobrotvorima, posebno porodici Milunović iz Nemačke. Bogu se molimo za njih i radujemo se svakoj donaciji. I dalje živimo izuzetno teško i jedva opstajemo, nadamo se da nas dobrotvori neće zaboraviti – priča kroz suze baka Danica i ističe da joj je najveća briga (i strah) oronula brvnara u kojoj živi sa sinom Radanom.
– Davno su joj propali i popustili drveni stubovi na kojima decenijama stoji. Malo jača oluja ili teži sneg mogu da nam ugroze živote i ostave nas bez krova nad glavom. Svi naši pokušaji da kuću saniramo do sada su propali jer za sanaciju nismo imali novca, pošto živimo od minimalne socijale i ljudske dobrote, i po ovom pitanju sve naše nade usmerene su ka dobrim ljudima i dijaspori – ističe baka Danica.
Nakon nekoliko donacija dobrotvora koje su joj stigle u poslednjih mesec dana, najviše nakon apela u “Vestima” i posete humanitarca Hida Muratovića, samohranoj majci Izeti Tutić i njenom sinu Ilhanu, podstanarima u Tutinu, stigla je nova pomoć. Ovoga puta iz Švajcarske, od porodice Čalaković iz Ciriha, poreklom sa ovih prostora, koja im je poslala 100 franaka.
Za šporet
– Dobrotvori su nam kupili šporet i ogrev i više se ne smrzavamo. Dobili smo i najpotrebnije namirnice, prikupljamo i novac za izgradnju kuće. Akciju će voditi dobrotvor Hido Muratović. Ako nam opština, a imamo takva obećanja, obezbedi plac, radovi bi trebalo da počnu ovog proleća. Uz božju pomoć i ljudsku dobrotu, iduću zimu mogli bismo dočekati u svojoj kući – priča Izeta i moli nas da porodici Čalaković i svim drugim dobrotvorima prenesemo velike pozdrave i još veću zahvalnost.
U samo nekoliko dana, drugi put u januaru, radovala se i usamljena i teško bolesna Vukica Milosavljević, jedini žitelj zabitog i napuštenog sela Kašalj na Rogozni. Nakon donacije od 200 dolara koju je nedavno dobila iz Australije, Vukici je stigla i pomoć od 100 evra koju joj je poslao anonimni dobrotvor iz Trsta u Italiji. Tokom prošle godine nije bilo nikakve pomoći.
– Godinama živim sama i nemam nikoga svoga. Do mog sela sada je, zbog snega, kolima nemoguće doći. Da bih došla do Novog Pazara, da preuzmem donaciju i kupim lekove i najpotrebnije namirnice, pešačila sam 15 kilometara. Povratak će biti još teži – priča Vukica i ističe da joj je život u bedi, samoći i bolesti težak i čemeran. Da leti, da bi preživela, po okolnim šumama traga za pečurkom, klekom i šipurkom.
– Zimi nema ni toga, pa moj opstanak zavisi isključivo od dobrih ljudi. Nadam se da ovo neće biti jedina pomoć i da me dobrotvori neće zaboraviti – ističe, uz veliku zahvalnost anonimnom dobrotvoru, siromašna i bolesna Vukica.
Da se krov ne sruši
Vukica živi u staroj kući oblepljenoj blatom i sa zemljanim podom čiji krov je potpuno propao i svakog trenutka može da se sruši. Svi njeni pokušaji da krov sanira do sada su propali, jer je potrebnih 1.000 evra za nju ogroman novac koji nikada neće moći da obezbedi, pa su joj dobri ljudi jedina nada.
Bespuće i beda
– Moja Danica se bliži devedesetoj i živi sa polomljenim kukom. Sam je kupam u metalnom koritu i leti iznesem do ispred kuće da vidi dana i sunca. Tako je godinama – žali se Radan i ističe da je zbog majke ostao na selu i da u bespuću i bedi nije mogao ni da se oženi.
