Žilavi starac se usprotivio napadaču

Posekotina je ružna, opasno je bilo, ali on se ne plaši: Miloš Srbljen

 

Napad se dogodio u 1.30 popodne, nedaleko od Miloševe kuće u Kabramati. Evo kako on opisuje događaj:

– Pa ja sam izašao iz kuće i odmakao, nema ni 150 metara odavde. Nosio sam neke stvari jednom našem Makedoncu koji nedaleko stanuje. I vidim, odozdo, s druge strane ulice, ide jedan mladić moje visine otprilike. Kad je došao bliže, pređe prema meni preko ulice. Priđe mi, podigne "stenli" nož (perorez) i kaže: "Daj pare!"
 

Miloš se nije uplašio, već mu je odgovorio:
 

– Nemam para.
 

Na to ga je, kaže, napadač uhvatio za prsa.
 

– Počeli smo se rvati. Znam da on u ruci drži nož, šta da radim, prolazilo mi kroz glavu. Mislim da sam ga udario u lice. I on je tada zamahnuo tom šakom s nožem i udario me sa strane u glavu.

Od udarca, Miloš je pao i udario o ivičnjak.

– Obično kad udariš čoveka u slepoočnicu, on pada. I ja sam pao, ali sam se automatski digao. I kad sam ustao, povikao sam: "Nemam ja para, ja sam penzioner!"

Momak je odustao i potrčao. Miloš je krvario iz oka, bolela ga je ruka, ali je on – nastavio poslom zbog koga je krenuo. Odneo je poznaniku to što mu je obećao i tek ga je ovaj poveo nazad kući, da bi ga odatle jedan od sinova odveo porodičnom lekaru. Doktor im je rekao da njegova pomoć nije dovoljna, već da povrede zahtevaju da idu u liverpulsku bolnicu. Tamo su Milošu našli da ima i posekotinu neposredno uz oko i da mu je desna ruka povređena.

– Sve od tada mislim, hvala Bogu, da je oko netaknuto – kaže Miloš.
 

Miloša posetile komšije

 

Policija ga je posetila još u bolnici i uzela izjavu i opis napadača.

– Oni sada rade svoj posao – kaže Miloš.

Kad smo ga posetili kod kuće, žalio se i da ga boli rame, na šta ranije nije obraćao pažnju. Obećao je da će ići da i to pregleda, ako bol potraje.

– Ma dobro sam prošao, malo rana ružno izgleda i to je sve.

Dok smo razgovarali s njim i njegovom suprugom Mirjanom, na vrata su im došle komšije od preko puta, sin i majka Džeki i Li Gieng. Svakodnevno se viđaju, ako ništa mahnu jedno drugom preko ulice, a sada su stigli u posetu, zabrinuti za njegovo zdravlje.

Već je nekoliko godina kako je policija iz Kabramate, nekad prestonice droge, "počistila" i dilere i narkomane. Dobrim delom. Ljudi sada mirnije žive, a posle niza godina u kojima su bili prisiljavani da postavljaju trostruke gvozdene rešetke na svojim kućama – na ogradi oko kuće, na glavnim ulaznim vratima i na vratima stanova ako su u njima živeli.

Ulični prepadi ipak nisu retkost. Većnik Ferfilda Milovan Karajčić Miža, koji je takođe došao da obiđe Srbljena, kaže da je dobro što su on i njegova familija razgovarali s novinarima o incidentu.

– To je način da se skrene pažnja na problem – smatra on.

Njihove komšije Džeki i Li su zabrinute. Džeki kaže da on jeste pomalo zabrinut za svoju mamu.

– U poslednje vreme blizu nas prave gužvu, čujemo svađu. Da, brinem za mamu kad sama izlazi.

I majka Li brine, ali kaže da im je ohrabrenje što policijska kola kruže ulicama oko njih.

Dok nas je Miloš ispraćao, uverili smo se da je to tačno, policijska patrola upravo je prolazila ulicom.

Ne boji se izlaska Supruga se plaši da sama izađe iz kuće: Mirjana Srbljen Miloš kaže da se, uprkos napadu koji je doživeo, ne boji da izlazi na ulicu. – Pa vidite, mi ovde živimo 45 godina, sve u Kabramati. Ovo je prvi put da mi se nešto ovako desilo. I mislim: pa neće mi se odmah sad slično ponoviti.   Njegova supruga Mirjana, ipak, ne deli njegovo samopouzdanje.   – Mene jeste strah. Kako sam prestala da radim, a bolje vladam engleskim od njega, mnogo slušam radio. I kad god uključim, oni govore, tamo se desilo ovo, onamo se desilo ono, uplašim se. I strah me sama da idem ulicom. Miloš kaže da zato ne voli ni da sluša ni da gleda vesti jer su pune nasilja. – Ne znam ni da rukujem ovim televizorom.