Moskva aktivno povećava napetost na Zapadnom Balkanu, a nemačka vlada želi tome energičnije da se suprotstavi. Srbija u tome dobija ključnu ulogu, ocenjuje nemačka štampa.
U minhenskom dnevnom listu “Zidojče cajtung”, autori Paul-Anton Kriger i Tobijas Cik bave se pojačanom nemačkom spoljnopolitičkom aktivnošću na Balkanu. U fokusu te aktivnosti, konstatuje se u članku – je Srbija.
Već u uvodnoj napomeni autori pišu da je ruska invazija u Ukrajini vratila zapadnobalkanski region u fokus nemačke spoljne politike, i da je pre svega diplomatska žiža na Srbiji koja, “s njenom bliskošću sa Moskvom, ima ključnu ulogu”.
Moskva aktivno povećava napetost
Autori podsećaju da se Bosna i Hercegovina, Kosovo i Srbija ne mogu požaliti na manjak visokorangiranih posetilaca, jer je u martu u te tri zemlje dolazila nemačka šefica diplomatije Analena Berbok, sa iste rute se upravo vratila ministarka odbrane Kristine Lambreht, dok se kancelar Olaf Šolc najavio, za sada bez datuma.
“U Berlinu se kaže da je najkasnije od ruskog zaposedanja Krima i istočne Ukrajine godine 2014, zapadnobalkanski region pozornica sve tvrđeg odmeravanja snaga sa Moskvom. Kremlju je navodno na početku bilo stalo samo do toga da suzbije NATO, ali je odavno upotrebio sva raspoloživa sredstva za uticaj, od korupcije, preko partija i crkve, sve do učešća u kritičnoj infrastrukturi i energetske zavisnosti, a kako bi potkopao približavanje Evropskoj uniji. Ali, Moskva sada aktivno povećava napetost i tome nemačka vlada želi energičnije da se suprotstavi i aktivno pogura evropske integracije”, navodi se u tekstu.
Autori podsećaju da je, prilikom nedavne posete srpskog predsednika Aleksandra Vučića Berlinu, nemački kancelar Šolc izričito naglasio evropsku perspektivu zapadnobalkanskih zemalja.
“Srbija u tome dobija ključnu ulogu, ne samo jer je sa osam miliona stanovnika najveća i ekonomski najjača zemlja, već i zato što upravo ponovo izabrani Vučić nije samo sledio cilj pristupanja svoje zemlje Evropskoj uniji, već je uvek negovao i sopstveni odnos sa ruskim šefom države Vladimirom Putinom.”
Suštinski problem za Beograd – Kosovo
Autori potom objašnjavaju da je suštinski problem za Beograd – Kosovo, a da njegovu nezavisnost ne priznaje ni Moskva:
“Osim toga, Vučić ima značajan uticaj u bosanskohercegovačkoj federalnoj jedinici Republici Srpskoj, u kojoj Moskva podržava secesionističke tendencije srpskog lidera Milorada Dodika. Bilo je reči o tome da Nemačka pošalje dodatne vojnike u okviru misije Evropske unije Alea, ali Lambreht nije davala obećanja.”
U članku se podseća da je nemački kancelar Šolc ugostio Vučića i Kurtija, i da dijalog Beograda i Prištine stagnira već deset godina. U Nemačkoj je dogovoreno makar to da se pregovarački timovi sretnu 13. maja.
Autori teksta u listu “Zidojče cajtung” konstatuju da je procenat zagovornika pristupanja Evropskoj uniji u Srbiji na istorijskom minimumu, ali da se bulevarski listovi u zemlji okreću donekle kritičkom odnosu prema Moskvi. U tekstu se daje i ocena da je malo verovatno da će Beograd uvesti sankcije Moskvi kao što to traži Berlin, ali i da se Srbija pridružila rezoluciji u Ujedinjenim nacijama koja je osudila rusku invaziju na Ukrajinu.
“Za Srbiju je to osetljivo balansiranje: zemlja je suštinski zavisna od ruskog gasa, a u kosovskom pitanju ima tog najvažnijeg međunarodnog pokrovitelja”, zaključuju autori teksta u minhenskom dnevnom listu.
