Nagradu Prva truba 61. Dragačevskog sabora trubača u Guči osvojio je 36-godišnji Elvis Bajramović iz Bojnika. Pobedničko postolje nije mu nepoznanica jer je na njemu bio i pre dve godine. Saborskoj publici se ovoga puta njegov bend predstavio numerama “Avaj, avaj, močvaro” i čočekom.
Za Feata Sejdića čuo je kada je imao osam godina, a 10 kada je saznao šta je Guča. Od tada je sanjao da se popne na tu binu. Kaže da je zahvalan tetki Bosiljki što nosi ime slavnog pevača Elvisa Preslija, kralja roka. Nije tetka pogrešila jer, osim što svira, prilično dobro i peva. Njegovi otac i deda su u Bojniku čuveni građevinci, totalni laici za bilo kakvu umetnost, ali preci s majčine strane su svi muzičari, i to vrlo uspešni. Odatle vuče taj gen. Svira na sluh, ali bi, ističe, voleo da je u detinjstvu bio neko da ga posavetuje da se i muzički obrazuje, bar note da zna da čita. Njegov šestogodišnji sin Samuil svaki dan plače da mu se kupi truba, ali ne plastična, već ona prava.
– I moram da mu je kupim. Stariji Dejvid već je član benda, dok ćerka Dejana nije zainteresovana za muziku.
Počeci nisu bili nimalo laki. Nisu imali ni odelo, pa mu je palo na pamet da od jednog privrednika iz Leskovca zatraži sponzorstvo. Odbio ga je, čudeći se odakle mu ideja da ga to pitam. Nedugo potom svirali su na jednom veselju, kad on tamo. Prepoznao ga je tek kada mu je prišao i tražio pesmu. Rekao je svojima da ima da sviraju, da raznesu plafon! Tako je i bilo. Čovek im je kupio odelo. Danas, kako kaže, posle više godina, ne bi bili u Guči da im nije poklonio kombi.
– Hvala Aleksandru, dok sam živ, sviraću mu: “Kada bi me pitali”, rekao je Elvis za medije.
Bilo je mnogo nastupa, ali onaj u Francuskoj posebno pamti. Na jednom festivalu u ovoj zemlji nastupali su kao takmičari Severne Makedonije. Trebalo je da odsviraju jednu numeru najavljeni kao afirmisani bend sa iskustvom. Prišao je šef organizacije i dao mu notnu svesku. Bledo ga je pogledao i rekao da ne zna note. Počeo je da se hvata za glavu. Rešili su to tako što su nekoliko puta čuli melodiju i odsvirali je bez greške.
Roditelji su mislili da će biti zidar, pošto mu se i otac bavi time. Što se tiče muzike, u njega nisu polagane nikakve nade. Međutim, krišom je dok je bio mali učio, gledajući i slušajući kako to radi brat od ujaka. Deda po majci je bio trubač, svirao je tenor i tokom 90-ih godina je učio njegovog brata od ujaka, a on je samo posmatrao kako mu objašnjava. Jednog dana oni su ga nešto izgrdili i iz sobe su izašli deda i brat, a truba tenor horna je ostala unutra. Otišao je, uzeo je i odsvirao ono što su njemu pokazivali.
– Moj otac je građevinar, i zato su mislili da nemam talenta za trubu. Otada sam počeo kod kuće polako da učim i sve više sam napredovao. Onda sam počeo da sviram po selima, slavljima, da bih 2005. osnovao svoj orkestar – ispričao je Elvis.
Za njega je Šaban Bajramović institucija i poštuje njegovo ime i delo. Kao vrlo mlad, želeo je da ga upozna, išao više puta u Niš, ali nije uspeo da sretne kralja kralja romske muzike. Kasnije je zaključio da je to bilo dobro jer zna da je karijeru napravio svojim trudom.
