Zid je pao, Srbija i dalje zazidana

– Pad Berlinskog zida je bio istorijski potres koji će ujedinjenu Nemačku učiniti centralnim stubom nove Evrope, okončati komunističke diktature na evropskom istoku, uključujući i raspad Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta. Nažalost, Srbiju su u tim sudbinskim trenucima vodile ideološke inadžije i politički slepci. Dok pada Berlinski zid i komunizam, u Beogradu se formira generalska partija: Savez komunista – Pokret za Jugoslaviju, pomaže se puč protiv reformista u Moskvi, a u Jugoslaviji se odbrana petokrake nadređuje očuvanju zajedničke države. U tome je glavni razlog tragedije koji će da usledi – kaže Vuk Drašković, lider SPO-a koji je, boreći se za promene, i sam osetio brutalnost tadašnjeg režima.

Nabrajajući razloge zašto je "Srbija dizala zidove oko sebe, dok je Berlinski padao", doskorašnji ambasador u Nemačkoj Ognjen Pribićević ističe da je "Jugoslavija bila federacija u kojoj je nacionalno pitanje bilo mnogo važnije nego u drugim zemljama":

– Dok je cela Evropa išla u pravcu demokratije, tržišne privrede, višepartijskog sistema, Srbija se zatvarala u jedan autoritativni režim koji se na kraju pretvorio u čistu diktaturu. Nije se prepoznao taj momenat rušenja Berlinskog zida i kretanja u pravcu evrointegracije. Političke elite u Srbiji, Hrvatskoj, a i u ostalim republikama, iskoristile su pad Berlinskog zida da bi pravile svoje mini-države i autoritativne režime, u potpunoj suprotnosti sa tim što se desilo u Evropi – kaže Pribićević.
Vuk Drašković priča da je u vreme pada Berlinskog zida postojalo snažno raspoloženje, pre svega u Srbiji i Sloveniji, "da se država demokratizuje, okonča komunistička diktatura i Titov kult i uvede demokratski pluralizam, da se zemlja okrene zapadu, pridruženju EU i NATO-u".

– Milošević je nažalost uz pomoć mnogih slepih srpskih akademika, vladika i pisaca, koji su u tim prelomnom istorijskim trenucima postali rigidniji antizapadnjaci od komunističkih generala, bitku za demokratiju preokrenuo u tobožnju bitku za naciju. Srbija je obespomoćena, i još nije došla sebi. Zato smo tu gde smo – kaže Drašković.

Moglo je i drugačije: VUk Drašković

Nacionalno pitanje je tada nadvisilo sva druga pitanja, ističe Pribićević.
– Političke elite u bivšoj Jugoslaviji, pre svega Miloševićev režim, iskoristile su to pitanje da bi došle i održale se na vlasti, a zatim da, zloupotrebivši ga, načine neprocenjivu štetu Srbiji – kaže on.

Ovaj diplomata dodaje da su zidovi podignuti u Srbiji srušeni demokratskim promenama 2000. godine, ali i da će trebati mnogo vremena da se zemlja vrati na put kojim je Evropa krenula pre 20 godina.

Sećajući se pada Berlinskog zida, profesor međunarodnih odnosa dr Predrag Simić, radeći tada u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, seća se da je dobio "neobičan poziv".

CK SKJ bio upozoren: Predrag Simić

– Zvao me je Dobrivoje Vidić, tadašnji predsednik komisije za međunarodne odnose CK SKJ i vrlo neobično tražio da Institut napravi analizu eventualnih posledica po tadašnju Jugoslaviju. Dokument je početkom 1990. razmatran na sednici komisije, što je ujedno bila i poslednja na kojoj su bili članovi svih republika. Na papiru koji smo im predstavili bila su tri ključna zaključka koje niko nije ozbiljno kritikovao – otkriva Simić.

On kaže da je izveštaj, kao i mnogi, završio u fioci, a da je donosio zaključak da je pad Berlinskog zida događaj od najvećeg mogućeg geopolitičkog značaja koji nagoveštava urušavanje Istočnog bloka sa potencijalno ozbiljnim posledicama po Jugoslaviju.

– Urušavanjem Berlinskog zida i Istočnog bloka, SFRJ gubi svoj strateški položaj tampon zone. Bilo je očigledno da je Amerika izgubila interes za očuvanje komunističke Jugoslavije. Stajalo je i da su ubrzane reforme u zemlji jedini način da se te posledice saniraju. To je ozbiljno shvaćeno u Sloveniji, koja je zaključila da Jugoslavija nema šanse i da će bolje braniti svoje interese ako se pripoje evropskoj zajednici. Počeo je domino efekat. Slovenačka odluka je bila racionalna, a onda su stvari krenule manje racionalnim tokom. U Hrvatskoj je došlo do povratka ustaške emigracije, a Srbija je pokušala sa neokomunizmom. Poslednjih 20 godina plaćamo tu nespremnost za posledice pada Berlinskog zida – zaključuje Simić.