Sporni plakat na ulicama Berlina
Kada su nedavno u berlinskoj četvrti Prenclauer Berg osvanuli plakati, na kojima je krupnim slovima pisalo "Mi smo jedan narod!" a ispod toga "A vi ste neki drugi!" i u potpisu "Istočni Berlin, 9. novembar 2009", Berlinci su shvatili da 20 godina i nije neko vreme da bi se srušili zidovi u glavama ljudi.
Po novinama i na internet-blogovima rasplamsala se žestoka diskusija između istočnih (osi) i zapadnih Nemaca (vesi), koja je pokazala da se neke stvari izgleda nikada neće promeniti i pored toga što se sam grad nezadrživo menja.
Poslednjih godina je, naime, ovaj deo istočnog Berlina postalo moderno mesto za stanovanje porodica uspešnih biznismena i intelektualaca, među kojima je najviše onih što su došli iz Švabije, Hesena i Severne Rajne-Vestfalije. Za ovu klasu u usponu su elitniji delovi Berlina, kao što su Mite, Šarlotenburg, Celendorf, za sada ili nedostižni ili izvikani ili bez dovoljno duha.
Formula iz 1989.Plakati su zapravo asocijacija na parolu "Njir sind ein Volk" iz 1989, sa lajpciških Montag-demonstracija koje su se održale u ponedeljak, 9. novembra, i koja se od tada masovno koristi kao formula za promene i brisanje podela između istoka i zapada zemlje. |
U Prenclauer Bergu su pronašli idealnu mešavinu boemštine i malograđanstva, starog i novog, migrantski pročišćenog, a opet multikulturalnog. Pored novih "feng šui" stanova, doveli su skupe galerije, suši-restorane i bio-radnje u blizinu Mauerparka.
Zbog toga što nisu mogli da izdrže konkurenciju došljaka, koji su podigli cenu kirija i jabuka na pijacama, skoro 80 odsto starosedelaca se povuklo još dublje na istok. Ono malo upornih i žilavih je krenulo u ofanzivu protiv "špisera" (snobova).
Preko noći su na stubovima i zidovima zgrada u kultnim ulicama Prenclauer Berga (Kolvicštrase, u koju je svojevremeno zalazio i Bil Klinton), osvanuli sporni plakati.
Uporedo sa tim su na drugom frontu, internetu, već duže vreme u opticaju uputstva kako da se zapadnjaci odvrate od pohoda na istočne kvartove grada, poput: "Nalepite turska i slična prezimena na ulazna vrata!" "Namontirajte satelitske antene na prozorima stanova!" "Ne popravljajte prozore kad se pokvare!"
U novinama su tim povodom neki političari koji žive u ovom kraju manje ili više ubedljivo uveravali da istok-zapad konflikti ne igraju više nikakvu ulogu. Nemački "Radio 1" je izvestio o plakatima i na svom Fejsbuku pustio slušaoce da kažu šta misle "o dobrim osima i zlim vesima". Neki su na to upitali "Zar ne postoji samo jedan nemački narod?!"
Paprene cene stanovaBrzo i neumitno ovaj nekada socrealistički milje postaje trenderski poligon u kojem trosobni stan u novogradnji košta 600.000 evra. Ponati TV voditelj Harald Šmit je rekao svojevremeno da "najviše mržnje prema Švabama u Berlinu potiče od samih Švaba, koji su pre mnogo vremena došli u ovaj grad i nisu uspeli". |
Bilo je i duhovitih poređenja: "To sa plakatima je kao kad bi ti tast posle 20 godina braka rekao da tebe kao zeta i tvoje roditelje nikad nije podnosio ni prihvatio. To mora čovek da svari." Jedan je poruku sa plakata uporedio sa nacističkom parolom "Stranci napolje!" "Danas su to vesi, sutra će već biti obojeni i oni koji drugačije misle", dodao je u istom tonu drugi bloger.
Anonimni nostalgičar je poručio: "Moja porodica živi vekovima ovde, plaćamo porez za ovaj grad i hoćemo ga kakav je bio: glasan, prljav, provincijalan i siromašan".
Pri tom ovakvi plakati, puni ironije i gerilskog otpora prema pridošlicama u istočne delove Berlina, nisu novost.
Proteklih godina je Prenclauer Berg uoči Božića bio oblepljen plakatima na kojima je slika praznog parkirališta i ironična poruka "Istočni Berlin se zahvaljuje!", pošto su novi susedi obavezne guske jeli u Štutgartu i Majncu kod roditelja. A daleke 1995. mogli su da se vide slični plakati na ulazima u zgrade, na kojima je pisalo "Anti-švaben front" ili jedna od poslednjih poruka mržnje: "Švabe, nosite se!"
GRAFIT NA FASADI: Nepodnošljiva lakoća ignosianja
Ostalo je, međutim, pitanje ko stoji iza anonimnih plakata. Većina blogera pretpostavlja da oni imaju levu pozadinu. Jedno drugo zabavnije objašnjenje glasilo je: "Verujem da su plakati samo lukava kampanja za neki novi fim. Možda uskoro u bioskopima daju "Osi na ivici nervnog sloma" ili "Vesi na putu povratka".
"A možda su autori plakata jednostavno oni koje ovde više niko ne razume", rekla je jedna žena, koja je još pre pada Zida živela na Prenclauer Bergu. Ona je u njima videla kritiku načina na koji se zapad odnosi prema DDR istoriji. "Istok nije bio samo Štazi, trabanti i prazne radnje, što mnogi koji su rođeni na zapadu misle", rekla je prekorno.
Šta, međutim, ako poenta priče nije toliko politička, koliko socijalna?! Na Prenclauer Bergu se razmetljivo i samouvereno inscenira bogatstvo, gde jedna štramplica za bebe u lokalnom butiku košta 80, a kapica 40 evra. Neko možda ne želi da Berlin postane drugi Minhen, i taj strah, ma koliko da je retrogradan, u nekom smislu je i opravdan.
