Amerika je utonula u vrtlog nemira nakon što je policajac ubio crnca i u tom rasnom kontekstu gubi se iz vida sve veće socijalno raslojavanje koje može da izazove još veću političku krizu. Dok se procenjuje da je samo tokom pandemije korona virusa 28,5 miliona Amerikanaca ostalo bez posla, najistaknutiji milijarderi postali su još bogatiji. I to za 565 milijardi dolara od 18. marta.
To je rezultat analize koji je objavio američki institut za Javna istraživanja ukazujući da tržište deonica pomaže bogatima više nego običnim ljudima, pa i samim SAD. U izveštaju je izračunato bogatstvo američkih milijardera na osnovu podataka sa Forbsove liste od 18. marta. U to vreme je Vašington počeo da preduzima antiepidemiološke mere.
Ukupno bogatstvo američkih milijardera ogromno je. Ono sada iznosi 3.500 milijardi dolara, što je 19 odsto više od najniže tačke na početku pandemije. Poređenja radi, američki federalni budžet izglasan u decembru prošle godine iznosi 1.400 milijardi dolara.
Para se na Bezosa lepi
Samo vlasnik Amazona Džef Bezos bogatiji je za 36,2 milijardi dolara od 18. marta. Od tog istog dana gotovo 43 miliona Amerikanaca podnelo je zahtev da im se isplati pomoć za nezaposlene. Radnike s nižim primanjima koji nisu ostali bez posla, posebno u sektoru transporta, turizma i ugostiteljstva, posebno je pogodila kriza izazvana pandemijom.
Institut za javna istraživanja ističe i duboku socijalnu razliku između vlasnika nekretnina i onih koji žive u iznajmljenim stanovima i kućama, te zaključuje da ona podstiče nemire širom SAD. Pritom, navodi se da će kriza tek produbiti socijalne razlike i nejednakost u raspodeli društvenog bogatstva.
Ubrzano uvećanje bogatstva najvećih oligarha, navodi institut za Javna istraživanja, izaziva izvanredan oporavak berzi, čija je aktivnost naglo porasla zahvaljujući u istoriji nezabeleženim merama koje su preduzele Federalne rezerve (FED).
Kristina Huper, glavni globalni strateg Instituta kaže da se nejednakost povećava zahvaljujući činjenici da je tržište deonica odvojeno od realne ekonomije. Ona objašnjava da su uprkos nemirima na američkim ulicama i velikoj nezaposlenosti glavni berzanski pokazatelji na korak do rekordnih vrednosti.
Skok od 47 odsto
– Mere Federalnih rezervi, uključujući smanjivanje kamatnih stopa na nulu i osiguranje za kupovinu neograničenih količina berzanskih akcija, osmišljene su kako bi rizična imovina poput deonica izgledala privlačnije. Ulagači su u osnovi bili prisiljeni da se kockaju sa deonicama – a od toga imaju koristi posebno gigantske IT kompanije.
Na primer, kriza je Amazon učinila još važnijim nego što je bio. Deonice Amazona povećale su vrednost za 47 odsto u odnosu na najnižu cenu sredinom marta. Fejsbuk je takođe postigao rekordno visoke rezultate. Neto vrednost imovine Marka Zakerberga, suosnivača i izvršnog direktora Fejsbuka, porasla je 30,1 milijardu dolara od 18. marta, utvrđeno je u izveštaju Instituta.
Samo protekle sedmice najbogatiji Amerikanci postali su bogatiji za još 79 milijardi dolara.
Vešti Ilon Mask
Ostale visokotehnološke kompanije takođe su značajno većale bogatstvo u poslednja tri meseca. Za po 14,1 milijardu dolara porasla je neto vrednost kompanije “Tesla” Ilona Maska, pa po 13 milijardi vlasnika Gugla Sergeja Brina i Larija Pejdža, zatim bivšeg izvršnog direktora Majkrosofta Stiva Balmera…
Apsolutni pobednik
Erik Juan, osnivač kompanije Zoom, odnosno platforme za video-sastanke, apsolutni je pobednik ove trke jer je tokom pandemije uvećao svoje bogatstvo za gotovo tri puta. On je za tri meseca zaradio pet milijardi dolara, tako da sada ima 8,5 milijardi. Njegova kompanija postigla je neverovatan uspeh, jer su milioni zaposlenih počeli da rade od kuće.
Izvoz siromaštva
Toma Piketi, jedan od najangažovanijih svetskih ekonomista i autor knjige “Kapital u 21. veku”, najveće zamerke povodom pandemije uputio je bogatim državama. On je naglasio da aktuelni režim slobodnog kretanja kapitala, uspostavljen u periodu od 1980 do 1990. godine pod uticajem bogatih zemalja (naročito Evrope) podstiče milijardere i multinacionalne kompanije iz čitavog sveta da izbegavaju plaćanje poreza.
To sprečava krhke poreske uprave siromašnih zemalja da uspostave pravično i legitimno oporezivanje, što ozbiljno ugrožava temelje država u kojima te kompanije posluju.
Marksova osveta
Profesor Njujorškog univerziteta Edvard Volf kaže da je i pre krize izazvane pandemijom socijalna nejednakost u SAD bila katastrofalna. U prilog tome, on navodi podatak da je 2016. godine 10 odsto američkih porodica držalo 84 odsto štednje u zemlji.
Ovi trendovi pomažu da se nemiri koji su zahvatili SAD objasne i to prema postulatima Karla Marksa. Iako je početni razlog bila brutalnost policije, protesti i neredi odvijaju se u naciji podeljenoj ne samo na rasnoj, nego čak i više na ekonomskoj osnovi što je pandemija samo istakla.
Gore od Velike depresije
Poseban problem SAD je masovna nezaposlenost usled mera protiv zaraze. Ekonomisti sa strepnjom očekuju izveštaj u petak, za koji očekuju da će izvesno pokazati da su SAD izgubile još osam miliona radnih mesta u maju. Dakle, procena je da je tokom pandemije bez posla za nepuna tri meseca ostalo 28,5 miliona ljudi, što je tri puta više nego tokom Velike depresije (1928-1939.). Očekuje se da će stopa nezaposlenosti porasti na gotovo 20 odsto, što je takođe više nego u vreme Velike depresije.
Čak Kolins, jedan od autora istraživanja instituta, kaže da bogatstvo milijardera koje raste na patnji desetina miliona ljudi i milionskim patnjama potkopava socijalnu solidarnost neophodnu za oporavak američke ekonomije i društva u narednim godinama.
Naravno, ističe se da milioni običnih Amerikanaca takođe imaju koristi od oporavka berze. To poboljšanje podiglo je vrednost portfelja ulaganja, penzionih fondova i računa. To se odražava na 52 odsto američkih porodica čije se porodice sadrže i penzionim fondovima i osiguranju.
Ovajdili se o svinjsku kugu
Još jedna epidemija, i to svinjske kuge, vinula je na Forbsovoj listi vlasnike kineskih kompanija Mujuan Fudstaf i Nju Houp Liuhu koji su od početka prošle godine svoje bogatstvo višestruko povećali.
Reč je o kineskim kompanijama koje rade gotove ili polugotove proizvode od svinjetine. Rekordno visoke cene u svetu prouzrokovane svinjskom kugom povoljno su se odrazile na poslovanje ovih kompanija iz Kine, koja je najveći proizvođač i potrošač svinjetine.
Pandemija korona virusa dodatno im je pomogla, pošto je poremetila proizvodni lanac u Americi. Tako su zarade ove dve kineske kompanije u proseku rasle 25 miliona dolara dnevno. Rezultat je da vlasnik Mujuan Fudstaf ima bogatstvo od 18,4 milijarde dolara, a Nju houpa 13,2 milijarde.
