|
Srbija je malo naprednija jer predviđa mogućnost da žena da pismenu saglasnost da bi se bavila poslom koji joj ne "priliči". pak, žene su vekovima umele da pređu brvno i upuste se u ratove, spuste u rudarsko okno ili vinu u nebesa. |
U Srbiji i Hrvatskoj Zakon o radu predviđa da žena ne može da se bavi teškim fizičkim poslovima, radovima pod zemljom ili vodom – imajući u vidu njene psihofizičke sposobnosti.Sablja, štit, budak i šlem vekovima su bili muški zaštitni znak. Žene su uz ognjište, s varjačom i pregačom brinule u deci i kačamaku i retko su uopšte imale priliku da privire u muški svet hrabrosti i moći.
Uprkos zakonskim preprekama Mirjana Krdžić iz Ušća kod Kraljeva deceniju i po radi pod zemljom! U barskim rudnicima Mirjana kopa kameni ugalj zajedno sa suprugom Božidarom, i to na dubini od 150 metara. Ona je jedina žena rudar u Srbiji.
Neki ipak tvrde da emancipacija ženama nije donela ništa dobro, osim što je stvorila vojsku radne snage koja plaća porez i kupuje u tržnim centrima.
Istraživanja pokazuju da žena u svom veku u suzama provede godinu i četiri meseca života, što je 16 meseci neprekidnog plakanja. Naučnici su izračunali da je žena od 80 godina proplakala nekih 12.000 sati. Da žene u međuvremenu mogu da zasene muškarce u hrabrim delama, pokazale su mnoge ratnice.
Ratnice pre 2.000 godina
Savremenim ženama u Teheranu nije dozvoljeno ni da posete fudbalsku utakmicu dok su pre 2.000 godina stajale rame uz rame na bojnom polju kao deo persijske konjice.
DNK test je dokazao da je skelet iranskog ratnika sahranjenog sa mačem ipak pripadao ženi. Arheološka iskopavanja u Sibiru otkrila su skelet koji je pripadao visoko rangiranom vojskovođi pre 2.500 godina. Telo skitskog ratnika pripadalo je ženi!
Ispostavilo se da mit o Amazonkama i nije tako daleko od stvarnosti.
Najpoznatija žena hajduk bila je Čučuk Stana. Rodila se oko 1795. godine u mestu Sikole, kraj Negotina, u porodici doseljenih Hercegovaca. Stana je bila mala i krhka, zbog čega je i dobila nadimak Čučuk.
Sa Hajduk Veljkom se upoznala u kući negotinskog prote 1812. godine. Prišla mu je i drsko zapitala: "Zar tvoji momci ne znaju Turke ubijati, nego devojačke darove krasti?" Veljko je zastao zbunjen.
Brzo su mu odmah objasnili da su njegovi momci poharali nekoliko sela i greškom odneli i devojačku spremu one koja je stajala pred njim. Veljko ju je darovao i zaprosio: "Sada sam te ja darovao, sada si moja!". Za Čučuk Stanu se vezuju priče da se sa Veljkom tukla protiv Turaka, branila Negotin i da je čak četiri rane zadobila: dve na nozi, jednu na ramenu, a jednu, napravljenu turskim jataganom, na potiljku.
Puškom je baratala kao pravi ratnik, svaku metu pogađala je ogromnom preciznošću, a u sedlu bila sigurna i vešta.
Najhrabriji srpski vojnik je Milunka Savić (1888-1973), žena sa najviše dodeljenih medalja u istoriji ratovanja, ranjena je devet puta. Rođena je 1888. godine u selu Koprivnici kod Raške. U Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine borila se kao dobrovoljac.
Odsekla je kosu, natukla šajkaču i preobukla se u muškarca, a svoju prvu medalju i čin kaplara dobila u bici na Bregalnici, gde je i ranjena.
Tu je u bolnici otkriveno da je Milutin u stvari Milunka. Na Bregalnici 1913. dobila je kaplarski čin i medalju za hrabrost. Svoju prvu Karađorđevu zvezdu sa mačevima dobila je za junaštvo u borbi na Kolubari kada je sama zarobila 20 austrougarskih vojnika, a drugu Karađorđevu zvezdu sa mačevima dobila je u borbi na Crnoj reci kada je sama zarobila 23 bugarska vojnika.
Posle povlačenja na Krf i lečenja u Bizerti stiže u Solun, gde je u opkladi sa francuskim maršalom Sarajem sa 40 metara bombom pogodila flašu konjaka. Osvojenih 1.880 flaša konjaka podelila je sa vojnicima iz svoje čete. Odlikovana je sa dve medalje francuske Legije časti, Ruskim krstom svetog Đorđa, Engleski orden Svetog Mihajla i svetog Đorđa, Srpsku medalju Miloš Obilić. Milunka Savić je jedina žena na svetu koja je dobila francuski Ratni krst sa zlatnom palmom. Odbila je da živi u Francuskoj i da tamo prima francusku vojnu penziju. Umesto toga odabrala je da živi u Beogradu i umrla u najtežoj bedi.
|
Već 1934. godine 2.000 žena rudara učestvuje u štrajku udara u Trbovlju, a 1935. demonstriralo je 5.000 žena ispred nemačkog konzulata u Zagrebu za mir i protiv fašizma, 1936. u akciji za mir i slobodu skupljeno je 600.000 potpisa žena, a 1939. pokrenut je časopis "Žene danas", u kojoj se bore za pravo glasa, koje će u Jugoslaviji dobiti posle Drugog svetskog rata. |
Na Balkanu početkom 20. veka još se smatralo da je ženi mesto u kući, pa se prvi ženski savezi osnivaju 1906. godine, a ubrzo se žene organizuju na raznim kongresima i po udruženjima.
Jovanka Budisavljević Broz je jedna od najpoznatijih jugoslovenskih partizanki. Rođena je 1924. u selu Pećanima, u Lici. Sa 17 godina je stupila u Savez komunističke omladine Jugoslavije.
Bila je jedna od prvih žena u Šestoj ličkoj, a 1943. ranjena je u nogu i prebolela tifus. U 21. godini je dobila dva Ordena za hrabrost, a takođe je i nosilac Partizanske spomenice 1941. Josipa Broza Tita je prvi put upoznala prilikom nemačkog desanta na Drvar 1944. godine da bi kasnije postala prva dama Jugoslavije.
"Vostok 6" je 16. juna 1963. bio lansiran sa prvom ženom koja se otisnula u svemir, i to dve godine posle Jurija Gagarina. U orbiti je Valentina Tereškova ostala tri dana. Po povratku je dobila Zlatnu zvezdu od predsednika SSSR-a, a do kraja života se zalagala za ravnopravnost polova.
Danas žene upravljaju viljuškarom, vare frižidere i zamrzivače, obučavaju druge da voze kamion, rade kao vulkanizeri… Tako je Valjevka Slavica Purić za upravljačem viljuškara od tri tone. Posao joj je prevoz sirovine, nameštanje na mašinu, pomeranje paleta, raščišćavanje. Ko odluči da u valjevskoj Tehničkoj školi uči za vozača kamiona treba da zna da će mu profesor biti Sofija Marković, profesionalni vozač kamiona i jedina žena instruktor za C kategoriju u Valjevu.
Ljiljana Dimitrijević je jedina Valjevka vulkanizer. Taksista Radojka Ećimović iz Beograda već 30 godina krstari ulicama srpske prestonice. Aleksandra Milovanović već 15 godina radi kao profesionalni telohranitelj. Tina Tarner, Vitni Hjuston, Džejms Braun, samo su neki od poznatih koje je Aleksandra čuvala i sačuvala.
