Rvanje u Srbiji možda nema armiju navijača, ali ima tradiciju. Najtrofejniji olimpijski sport navikao nas je na uspehe, na medalje sa gotovo svih velikih takmičenja, na zlata, na šampione. Jedan među njima, Zurabi Datunašvili, posetio je u utorak redakciju “Vesti” u pratnji trenera Vojislava Trajkovića i fizioterapeuta Vladimira Miloševa. To je uigrani dvojac iz Proletera, pretočen u reprezentaciju Srbije, “pojačan” Zrenjanincem Miloševim.
Zurab je za vikend, u Oslu, postao svetski šampion. Prethodno je momak iz Tbilisa, u tekućoj godini, bio evropski prvak, a na Olimpijskim igrama u Tokiju bio je bronzani. On je jedini srpski sportista koji je u u jednoj godini, sa svih takmičenja doneo odličje, od čega su čak dva zlatna!
Od ideje do realizacije
Čija ideja je bila da Zurabi nastupa za Srbiju?
– Moja – kao iz topa će Vojislav Trajković, trener Proletera, čiji je Datunašvili član. – Bio sam na jednom turniru sa Mišom (Mihail Kadžaja), imali smo više vremena, pričali i pitam ga za Zuru, šta je sa njim? Miša će, kao iz topa, hoćeš da ga dovedem? Tako je sve počelo… Njih dvojica su stupili u kontakt, posle toga smo rekli Željku Trajkoviću, predsedniku Rvačkog saveza Srbije kakva je ideja i vrlo brzo je realizovana.
Kakva je bila vaša reakcija na ovu ideju?
– Sedeo sam kod kuće, nisam ništa radio, sa Gruzijom sam već završio i razmišljao sam šta dalje? Nisam mogao nigde da treniram. Razmišljao sam, šta dalje? Jedne večeri, stiže mi poruka na Instagramu: “Ćao, Zura! Da li znaš ko sam ja?” Odgovaram sa “Ćao, ne znam”. “Ja sam predsednik Rvačke federacije Srbije!” Za mene šok. Bio sam presrećan! Brzo smo se sve dogovorili – priča svetski šampion, gost redakcije “Vesti”.
Zura je došao u Srbiju i počeo da trenira sa “orlovima”. Ipak, želja nije bila dovoljna da se Zurabi nađe pod zastavom Srbije. Trebalo je da njegov bivši savez aminuje prelazak pod drugu kapu. Predsednik RSS Trajković, zatim on i Tabački, pa Dokmanac, opet predsednik Trajković posećivali su Gruziju, kako bi dobili saglasnost. I, uspeli su u nameri posle šest meseci!
Učim srpski u praksi
Zurabi trenutno ne živi u Srbiji. Tu je za vreme priprema. Da li planirate da se preselite u našu zemlju?
– Da!
Gde?
– U Beograd.
Nećete u Zrenjanin?
– U Gruziji sam živeo u Tbilisiju, veliki grad. Za mene je dobar Beograd, ali lep je i Zrenjanin. Svuda je lepo. Kada budem imao stan, živeću u Srbiji.
Sa kim planirate da se nastanite u našoj zemlji?
– Roditelji su mi u Gruziji, kao i jedan brat, dok je drugi oženjen u Parizu. Dolazim sam.
Dakle, ostaje samo da vas oženimo Srpkinjom?
– Videćemo – kroz osmeh će i Zura i ostali gosti.
Pre nego što je razgovor počeo, razmišljali smo na kom jeziku da razgovaramo sa Datunašvilijem. Neko od nas priča engleski, neko ruski, ali ispostavilo se da je srpski najbolja opcija…
– Učim u praksi. Tako se najbolje savlada jezik – jasan je evropski i svetski prvak.
– Ove godine smo, od 8. januara do Olimpijskih igara, možda samo dve nedelje bili kod kuće. Non-stop smo na pripremama, svi zajedno. Priča se srpski i tako se najviše savlada – kaže Trajković.
Psihički jak
Maskevič je rvač iz Belorusije, koga je Zura dva puta pobedio u finalima. Jednom na Evropskom, drugi put sada, na Svetskom prvenstvu. Prethodno je, na Svetskom kupu u Beogradu (2020) poražen od njega.
– Za duel u srpskoj prestonici, nisam znao kakav je Maskevič takmičar, to nam je bio prvi susret, pa sam izgubio. Kasnije sam znao kako rve, analizirali smo i došli do rezultata.
Belorus je poveo u finalu… Šta ste pomislili u tom trenutku?
– To je bila taktika – smeje se Zura.
U drugom kolu ste imali protivnika iz Gurzije. Kako je izgledao taj duel, da li je bilo više emocija?
– Bilo je, sigurno, jer sam iz Gruzije. Mislim da je, ipak, pritisak bio na njemu. On je bio nervozniji. Za ovo svetsko prvenstvo sam bio mnogo psihički spreman, silan. Znao sam koliko mogu. Ništa nije moglo da me poremeti.
Da li vas ljudi na ulici prepoznaju?
– Da i mnogo sam srećan zbog toga. Pitaju da li može slika. Srce mi je puno u Srbiji – zaključuje Zurabi.
Medalja je za ceo tim
Posle evropskog zlata, Zurabi je rekao da medalju posvećuje fizioterapeutu Vladimiru Miloševu.
– Medalja je za ceo tim Srbije, ali je Zura odlučio da tako kaže. Kad smo na pripremama, trudim se da se sa svim momcima podjednako družim. Međutim, nekako sam najviše vremena provodio sa njim. Ne mora to da bude terapija, masaža, bude kafa, pa pričamo… Prija mi njegova energija.
Kako ste vi, uopšte, došli u rvanje?
– Dok sam studirao Visoko zdravstvenu školu u Zemunu, volonterski sam krenuo da radim u Rukometnom klubu Partizan. Međutim, kada sam završio studije. Držala me je ta atmosfera, svakog vikenda utakmice, ali kada sam završio studije, nisam video sebe u Beogradu, želeo sam da se vratim u Zrenjanin. Tamo sam počeo da radim u FK Radnički, u trećoj ligi, ispratio sam celu sezonu i posle toga sam, po preporuci, dobio poziv da radim u Rvačkom savezu Srbije. Za mene je to bilo kao Liga šampiona. Naravno da sam prihvatio – iskreno će Milošev.
Proleter najbolji klub
Proleter je uvek imao reprezentativce Srbije u timu. Mnogi od osvajača medalja na evropskim svetskim prvenstvima i olimpijskim igrama (Štefanek), takmičili su se za Zrenjanince.
– Nisu oni izvorni Zrenjaninci, ali su nastupali za Proleter. Najbolji, najorganizovaniji klub i svi žele da dođu kod nas – kaže trener Vojislav Trajković.
Zura kao Novak
Dok pričamo, Zurabiju zvoni telefon… Zovu iz Gruzije. Pita da li može da se javi, ima uključenje u neku emisiju. Naravno da može…
– Zura je mnogo popularan u Gruziji. Kao Novak Đoković kod nas. Pola zemlje ga slavi, kao Boga, pola ga ne voli, jer tamo su prisutne dve struje. Ima neku harizmu, ljudi ga vole. Tako je bilo i u Srbiji, posle Olimpijskih igara. Nismo mogli da pređemo 100 metara, po pola sata. Zaustavljaju ga, pozdravljaju, hoće da se slikaju…
Sve je podređeno SP u Beogradu
Za reprezentaciju Srbije sledi pauza. Istina, samo za seniore, jer, recimo, rvače do 23 godine uskoro očekuje svetska smotra u Beogradu.
– Imamo vremena da napravimo plan. Ova godina je gotova za Zurabija i ostale momke iz seniorskog tima. Akcenat će naredne godine da bude na Svetskom prvenstvu, čiji smo domaćini, a pre toga nas čeka evropska smotra u Mađarskoj. Razmotrićemo sve dobro, videćemo – kaže Trajković.
