Ženi smrskao glavu, pa je bacio u kanal

0

Telo ubijene Mileve Jeremić pronađeno je u garaži u Bulevaru oslobođenja (Foto: Arhiva)
 

Zločin je u ponedeljak oko podneva otkrio Milevin unuk V. N, koji je njeno telo, unakaženog lica, pronašao u garaži u Bulevaru oslobođenja, u beogradskom naselju Banjica.

Unuk navodi da mu je, pre nego što je u petak otišao na posao, baba Mileva rekla da će s Radomirom biti na pijaci. Kada se vratio kući, međutim, nje nije bilo, a deda je poricao da je igde išao s njom.

– To dedino negiranje mi je bilo sumnjivo, kao i inspektorima policije koji su u subotu počeli da rade na slučaju. Ali mi ni na kraj pameti nije bilo da je baka ubijena. Njen nestanak smo u subotu i prijavili policiji. U ponedeljak je trebalo da odnesemo njenu fotografiju u MUP, o čemu smo se dogovorili u nedelju, kada sam sedeo sa dedom i ocem. Ujutru sam otišao po Radomira, ali ga nije bilo – priča Milevin unuk.

Loši odnosi sa decom

Radomir Jeremić iz prvog braka ima dve ćerke, od kojih jedna živi u Grčkoj. Njih dve nikada nisu dolazile u posetu ocu jer, napominje unuk V. N, „nisu bili u dobrim odnosima“.
Osumnjičeni za ubistvo Mileve Jeremić pre penzije bio je vozač, a jedno vreme je radio i u inostranstvu. Unuk nesrećne žene rekao nam je i to da je Radomir ranije bio osuđivan za falsifikovanje.

Pokušavali su da ga dobiju na telefon. Deda se dugo nije javljao, a onda se mobilni telefon isključio. U tom trenutku, V. N. i njegov otac primetili su da Radomirov automobil nije u garaži.

– Probali smo da uđemo unutra, ali je bilo zaključano. Kada smo obili vrata, ušli smo i zatekli babu u kanalu. Nisam mogao da podnesem taj prizor, pa sam odmah izjurio napolje. Primetio sam samo da je imala dosta povreda po glavi – priseća se V. N.

Razmišljajući o tome šta je mogao da bude motiv ubistva, on kaže da se Radomir oduvek ponašao normalno i da nikada nije bio agresivan, niti se sukobljavao sa bilo kim iz porodice. On i Mileva venčali su se pre 20 godina, što je oboma bio drugi brak. Živeli su u Radomirovoj kući u Bulevaru oslobođenja, gde su se kasnije doselili i Milevin sin i unuk.

 

– Pre nekoliko godina sklopili smo ugovor o doživotnom izdržavanju i Radomir je sve prepisao na mene. Onda sam sagradio kuću odmah pored njihove, da bih mogao da vodim računa o njima. Lepo smo se slagali, a njih dvoje i kad su se svađali – to su bile uobičajene bračne razmirice. Bili su dobrog zdravlja, finansijski su dobro stajali… Stvarno ne mogu da shvatim šta se dogodilo – kaže unuk nastradale.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here