Žene u Srbiji su brojnije, obrazovanije, u proseku žive pet godina duže od muškaraca, ali se teže zapošljavaju, lakše dobijaju otkaz, manje su plaćene i znatno ređe se mogu videti na rukovodećim položajima, pokazalo je istraživanje Republičkog zavoda za statistiku.
U Srbiji, prema ovom istraživanju, živi 180.000 više žena nego muškaraca, odnosno gotovo 3,6 miliona prema oko 3,4 miliona muškaraca. Prosečna starost žena je 45, a muškaraca, oko 42 godine.
Samo osnovno obrazovanje ima oko 38 odsto žena naspram 56 odsto muškaraca, a taj odnos je skoro ujednačen kod srednjoškolskog i fakultetskog obrazovanja. Fakultet je u 2019. upisalo njih 137.910 i 104.058 mladića, a trend da više devojaka nastavlja školovanje na univerzitetu, prisutan je od 2014.
Jednakost na papiru
U istoj akademskoj godini je diplomiralo 25.002 žene i 17.947 muškaraca. Pripadnice lepšeg pola prednjače i u zvanju doktora nauka koje je steklo 448 dama i 334 pripadnika jačeg pola. Ipak u Srpskoj akademiji nauka na 194 muška člana SANU, svega je 26 ženskih.
U korist muškaraca je statistika o zaposlenju, jer radi njih 1.333.000, a posao ima 971.000 žena. Većina dama je u manje plaćenim profesijama, prosveti, zdravstvu, socijalnoj zaštiti… Žene, na primer, čine 73,2 odsto onih koji rade u osnovnim školama, dok muških nastavnika ima 26,8 odsto, a slično je i u srednjem obrazovanju. Suprotno je na rukovodećim položajima koje zauzima tek trećina dama. Muškarci imaju i za 8,8 odsto veće plate, što govori da bi žena godišnje morala da radi nešto duže od mesec dana bi se izjednačila sa njima u zaradi.
Žene u Srbiji su građani drugog reda, kaže za “Vesti”, koordinatorka Sigurne ženske kuće Vesna Stanojević, ukazujući da iako je Ustavom propisana jednakost polova, u praksi muškarci i žene nikada nisu bili jednaki. Napominje i da ima pomeranja u rodnoj ravnopravnosti u institucijama, poput parlamenta i Vlade, ali da struktura te zastupljenosti na funkcijama, pokazuje mušku dominaciju.
– Oni vode najvažnije resore poput policije i vojske, dok su one na čelu ministarstava bez naročitog uticaja i značaja za građane. Tako je, i treba to prihvatiti da bi menjali u korist žena – kaže Stanojevićeva.
Naša sagovornica ističe da suština nije u pukom broju žena, npr. kao poslanica u parlamentu, već u tome da one za govornicom ne čitaju ono što im je napisano, već u slobodi mišljenja. Ili kako kaže, da nigde ne budu “pro forme”.
Žene u Srbiji su vlasnice samo četvrtine nekretnina, a na selu, tek 13 odsto njih ima vlasništvo nad poljoprivrednim domaćinstvima.
Trpe nasilje
Kada je reč o braku, u proseku pred oltar idu u 31. godini, a muškarci sa 34, a zanimljivo je da je najčešće srpski par iste nacionalnosti, nivoa obrazovanja i materijalnog statusa. U proseku rode 1,5 dete, a svaka treća se porodi u tridesetim, u Beogradu i svaka četvrta u Srbiji nije rodila, dok je 25 odsto žena rodilo decu u vanbračnoj vezi. U 2019. je rođeno je 31.000 devojčica i 33.000 dečaka, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Gotovo dva puta više muškaraca nego žena umire u dobi od 30 do 59 godina, a oni su 2019. češće stradali u saobraćajnim nesrećama, kada je život je izgubilo 404 muškarca i 130 žena. Takođe trostruko više muškaraca je izvršilo samoubistvo i mnogo češće od žena su bili i ubice, ali i žrtve. Ipak, svaka treća je bila žrtva nasilja, a godišnje 30 žena ubije partner ili muškarac koji im je rodbinski blizak.
Prema rečima Vesne Stanojević, žene trpe nasilne partnere zbog materijalnog statusa, ali to nije osnovni momenat kod svih.
– Imamo priličan broj obrazovanih i žena koje su stigle do titule doktora nauka i samosvesne su. Postoji, međutim, značajno veća grupa onih koje su prekinule pohađanje srednje škole, udale se i zavise od partnera. Tu su i deca koju su rodile, a ne rade i nemaju gde da odu, pa ostaju u zajednici i trpe nasilje – ukazala je Stanojevićeva.
Statistika govori i da je više od tri četvrtine samačkih ženskih domaćinstava, a prema broju udovica, Srbija je u evropskom vrhu sa brojkom od 560.000 i oko 150.000 muškaraca udovaca. Prosečni životni vek žene u Srbiji je 77,9 godina, a muškarca 73. Udovice ređe od udovaca, ulaze u novu bračnu zajednicu. U Beogradu je 46 odsto udovica starijih od 60, a svaki šesti muškarac, dok je Vojvodini svaka druga žena te dobi udovica, a svaki peti muškarac udovac.
Vlada kao pozitivan primer
Broj žena na političkim funkcijama raste, ali ne na svim nivoima vlasti. U Vladu Srbije je posle prošlogodišnjih junskih izbora, uz premijerku ušlo deset ministarki i 13 ministara, a u Skupštinu Srbije 97 poslanica i 153 poslanika. Međutim na lokalnom nivou, svega je desetak gradonačelnica i predsednica opština dok je 156 muškaraca na istom položaju, a u gradskim parlamentima duplo manje odbornica nego odbornika.
Među sudijama više dama
Samo su u inženjeringu i tehnologiji zastupljeniji muški istraživači, dok u svim ostalim poput prirodnih, medicinskih, poljoprivrednih, društvenih i humanističkih nauka ima više ženskih istraživača. Više je i sudija žena, a u Ustavnom sudu je odnos devet ženskih i četiri muške sudije.
U Sudovima opšte nadležnosti ima 1.320 ženskih sudija naspram 575 muških, a posebne nadležnosti 621 žena i 187 muškaraca.
Stereotipi na delu
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je ukazala da studija Zavoda potvrđuje izveštaj poverenika u pogledu težeg zapošljavanja, lakšeg otpuštanja i manjih zarada žena.
– Izbor zanimanja pokazuje kontinuitet u funkcionisanju stereotipa, tako da žene već decenijama upisuju iste visoke škole i zapošljavaju se u manje plaćenim zanimanjima, pa su logične i razlike u zaradi. Upoznajem mnogo devojčica koje žele da upišu tzv. STEM nauke i to raduje, jer će vremenom biti više žena u bolje plaćenim poslovima – kazala je ona za “Politiku”.
