Mediji u Srbiji, ali i širom sveta, danima bruje o policijskoj akciji u Španiji, u kojoj je uhapšeno 30 članova narko-bande koja se bavila uzgojem i distribucijom marihuane. Iako su nas filmovi naučili da ovakvim grupama uglavnom upravljaju muškarci, stvarnost donosi i nešto drugačije prilike.
Na čelu ove kriminalne grupe našla se jedna žena, tridesetsedmogodišnja Srpkinja, koja je u zatvor odvedena sa nedavno rođenom bebom. Iako porodilja, ovu ženu to nije sprečilo da sa tek rođenim detetom u rukama obilazi laboratorije za uzgoj marihuane. Istraga španske policije počela je pre dva meseca.
Povod da se istraga pokrene bio je požar u kući u mestu Olivela u Barseloni. Uzrok požara bile su nelegalne električne instalacije koje su, kako je otkriveno, snabdevale strujom plantažu marihuane. Tada je klupko počelo da se razmotava. Policija je ubrzo utvrdila da je tu kuću, kao i druge na periferiji Barselone, iznajmila porodilja iz Srbije sa svojim partnerom. U iznajmljenim kućama, ispostaviće se, Srpkinja je napravila čitavu mrežu laboratorija u kojima je uzgajala marihuanu. Mnogi od njenih zaposlenih kojima su takođe stavljene lisice na ruke takođe su iz Srbije, ali i iz okolnih zemalja poput Bosne, Hrvatske i Crne Gore.
Ona je samo jedna od onih koja se obrela u kriminalnim krugovima, a policija beleži veliki broj ženskih imena sa debelim dosijeom. Da su žene u kriminalu, nije novost, kako su kroz istoriju beležile velike “uspehe” u nelegalnim poslovima. Neke od njih su se bavile opasnim poduhvatima u vreme kada su se i muškarci veoma retko usuđivali da tako nešto pokušaju.
Hari Kraford, poznata i kao Eugenija Faleni, veći deo svog života provela je prerušavajući se u muškarca. Uspela je da se oženi udovicom Ani Birket 1913. godine, za čije je ubistvo kasnije optužena. Motiv je naravno bio jasan – novac.
Ada i Hazel Mekginis bile su dilerke drogom pre nepunih sto godina. Svedoci su Adu opisivali kao veoma zlu osobu. Posao sa kokainom započele su iz svoje kuće i zaradile ogromno bogatstvo, ali ih je policija ipak na kraju strpala u zatvor.
Ne postoji grana kriminala u kojoj se žene nisu našle – od pljačkanja, prostitucije, iznuda, šverca kokaina, pa do same proizvodnje najrazličitijih narkotika.
Marko Nicović, bivši načelnik policije grada Beograda, smatra da pripadnice nežnijeg pola vešto koriste što policija više pažnje obraća na muškarce.
– Prosto, muškarci su nekako uvek zanimljiviji policiji od žena, s obzirom na to da su u većoj meri uključeni u kriminalne radnje. Iako žena ima manje, to ne znači da ih nema, i da ne mogu biti podjednako opasne kao i muškarci. Takođe, žene kriminalci su dosta lojalnije svojim kriminalnim grupama, one će mnogo ređe odati svoje saradnike, tako je pokazala policijska praksa – rekao je za “Vesti” Marko Nicović.
Kako kaže, često je kroz svoju karijeru sretao one koje su bile vođe mnogih mutnih poslova, a umele su često da budu surovije od bilo kog pripadnika jačeg pola.
– Žene najčešće u taj svet zaplove vrlo mlade. Kada se pojavi u nekom naselju, gradu, ili ulici neka lepa devojka, često zapadne za oko šefovima podzemlja. On je onda obasipa skupim poklonima u početku, čime je uvlači u kriminalni svet. Kasnije, neke od njih služe za obavljanje poslova, neke zagaze u prostituciju, a neke i same dođu do visokih pozicija, pa postanu i same “šefovi” – zaključio je sagovornik “Vesti”.
Crna udovica
Jedna od najpoznatijih žena kriminalaca svih vremena jeste Grizelda Blanko. Poznata i kao “crna udovica”, “kokainska kuma”, bila je gospodar droge za medeljinski kartel Pabla Eskobara. Na svom vrhuncu kriminalne karijere vredela je čak dve milijarde dolara. Bila je najpoznatija po nemilosrdnim ubistvima, a život joj je 2012. u Medeljinu oduzeo plaćeni ubica.
Govor brojki
U Srbiji, prema podacima Zavoda za statistiku, od nekih 67.000 prijavljenih počinilaca krivičnih dela čak 9.000 su žene. U okviru kampanje “Kriminal nema pol” Europol navodi da se broj žena u kriminalnim vodama povećao poslednjih decenija, iako je brzina tog rasta sporija nego kod muškaraca. Kao jedno od objašnjenja za taj trend, Europol navodi da je moguće da su tehnološki napredak i socijalne norme oslobodile žene kućnih poslova i povećali njihovu zastupljenost na “tržištu kriminala”.
