Želja da se uklopiš u društvo ili, kao što kaže slavni irski dramski pisac Džordž Bernard Šo, anestezija koja je potrebna da se izdrži operacija zvana život – alkohol – sve više uvlači ljude u svoj začarani krug, iz kojeg se ne izlazi tako lako. Kada se desi nešto lepo piješ da proslaviš, ako se desi nešto ružno piješ da zaboraviš i tako mic po mic… uhvaćen si u kandže tog poroka. Konzumiranje alkoholnih pića oduvek je bilo više vezano za muškarce, međutim, po istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) broj žena zavisnika raste brže od ukupnog broja porasta alkoholičara.
Danak pandemiji
Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu dr Diana Raketić potvrđuje tu tvrdnju i navodi da se poslednjih meseci toj ustanovi sve više pripadnica nežnijeg pola obraća za pomoć.
– Pre pandemije odnos žena koje su zavisne od alkohola prema muškarcima zavisnicima bio je 1:4, ali u ovom trenutku taj odnos je gotovo izjednačen. Trenutno u Dnevnoj bolnici koja se bavi lečenjem zavisnosti od alkohola ima veći broj žena nego muškaraca, što prvi put beležimo od osnivanja ustanove – kazala je ona za “Vesti”.
Napominje da prosečna pacijentkinja ima od 35 do 50 godina, visoko je obrazovana, zaposlena, razvedena i ima decu. Raketićeva objašnjava da su razlozi žena za razvijanje sklonosti ka alkoholu višestruki, a veliku ulogu igra genetska predispozicija.
-Žene zavisne od alkohola se u mnogo čemu razlikuju od muškaraca. Jedan od značajnih faktora rizika kod njih je seksualno i fizičko zlostavljanje u detinjstvu ili adolescenciji gde supstance omogućavaju “hemijsku disocijaciju” kao odbranu od traumatizujućih iskustava – navodi doktorka .
Dr Diana Raketić, specijalista psihijatar Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu, dodaje i da žene zavisne od supstanci u visokom procentu imaju iskustvo često istovremeno i fizičkog i seksualnog zlostavljanja, pa i pojavljivanje drugih komorbidnih poremećaja kao što su posttraumatski stresni poremećaj ili poremećaji ishrane, a to se mora imati na umu kod lečenja.
– Ovako ranjive u stanjima kao što je pandemija korone koja dodatno iscrpljuje mehanizme odbrane od stresa, alkohol i lekovi za umirenje se lako nađu kao terapija samolečenja prisutnog straha, napetosti, strepnje, neraspoloženja ili depresivnosti – objašnjava ona.
Nevidljiva pojava
Doktorka naglašava i da smo mi kao sredina kulturološki tolerantni na konzumiranje alkohola kod muškaraca, ali da smo kada je reč o ženama skloni osudama kako porodice tako i okoline. Zloupotreba alkohola kod žena, kako dodaje, dugo ostaje nevidljiva, sve do pojave problema bilo na porodičnom ili profesionalnom nivou.
– Kod žena je zbog specifične građe dovoljno dve do tri godine prekomernog konzumiranja alkohola da se razvije bolest, dok je taj period kod muškaraca duplo duži. I period konzumiranja alkohola, kao i količina popijenog pića je znatno manja kod žena nego kod muškaraca – kazala je Raketićeva.
Odgovarajući na pitanje koji je to okidač da bi se započelo lečenje, Diana Raketić navodi da su to uglavnom neki spoljašnji pritisci.
– Uglavnom su to značajno narušeni porodični odnosi, jer zbog problema suprug napusti zajednicu, podnese zahtev za razvod, zatim zlostavljanje i nasilje od strane bračnog partnera, zanemarivanje i zapostavljanje dece ili ona izvrše pritisak da majke odu na lečenje. Faktor su i problemi na poslu, ali i narušeno zdravlje – ukazuje sagovornica “Vesti”.
Žene na lečenje, kako ističe, uglavnom dolaze same, u pratnji dece, prijateljica ili kolega s posla, dok sa partnerima eventualno dođu kada proces lečenja malo odmakne.
Porok iz potaje
Žene, kako objašnjava dr Diana Raketić, uglavnom konzumiraju žestoka pića, zbog veće koncentracije alkohola i bržeg dejstva, često skrivajući flaše po ormarima, torbama, ostavama… Piju uglavnom same ili u pasivno-zavisnoj poziciji sa partnerom koji takođe konzumira alkohol ili ima sekundarnu dobit iz njenog alkoholizma, jer je iskorišćava materijalno ili seksualno. Doktorka naglašava i da u poslednje vreme žene sve više piju otvoreno, “menadžerski” prillikom raznih društvenih događaja.
– Ne treba zanemariti ni domaćinski tip, skrivenu konzumaciju, koju karakteriše kontinuirana alkoholemija koja ne remeti bitno svakodnevne obaveze do momenta urušavanja fizičkog zdravlja.
Podrška porodice
Dr Diana Raketić ukazuje na to da je za uspešan proces lečenja neophodna podrška članova porodice.
– Najvažnije je prestati sa lažnim obećanjima sebi i drugima koji vas vole. Početak lečenja nije lak, ali sigurno je mnogo lakši nego stalno održavati svoju zavisnost u porodici i na takav način još najmanje četiri osobe činiti nesrećnim i nemoćnim. Uvek na jednu osobu koja je zavisnik dolaze najmanje četiri osobe koje zbog toga pate – zaključila je Raketićeva i pozvala sve koji misle da imaju problem da se jave na razgovor i dođu po savet, jer kako naglašava, “jednim malim korakom dobijaju veoma mnogo”.
Lečenje traje dve godine
Proces odvikavanja od alkoholizma, kako su objasnili u Specijalnoj bolnici u Teodora Drajzera 44, traje oko dve godine, prvi meseci su intenzivno lečenje (bolnica, dnevna bolnica), a kasnije se nastavlja u rehabilitacionim grupama jednom nedeljno. U lečenje se obavezno uključuju članovi porodice.
