Ako napravimo komparaciju položaja žena od pre samo dvadesetak godina kada su one bile “nevidljive” i današnje slike, ne možemo osporiti da su se stvari pokrenule u pogledu ravnopravnosti u svim sferama života. Žene su danas jače nego ikada u svetu biznisa, i to ne samo kao preduzetnice, već i kao zaposlene. Niška privredna slika je najbolji primer osnaživanja žena – kaže u razgovoru za “Vesti” Tatjana Mićić, vlasnica jednog od najpoznatijih niških hotela.
Ona je u izboru Komore menadžera ljudskih resursa Srbije lane izabrana za direktora godine. Nosilac je najvišeg ordena SPC Svetog Save prvog reda. Reč je o direktorki koja nije otpustila nijednog radnika i redovno je izmirivala svoje obaveze iako je hotelijarstvo jedna od najteže pogođenih grana industrije tokom 2020.
– U mnogim kompanijama na vodećim mestima su upravo žene jer se pokazalo da menadžerske sposobnosti i organizacija posla zapravo jeste jača strana nežnijeg pola. Raduje me činjenica da procenat ženskog preduzetništva konstantno raste ali on nije dovoljan sam po sebi jer se nameće pitanje da li postoji razlika između veličine biznisa na čijem su čelu žene i onih koje vode muškarci. Istraživanje poslovnih prilika u Srbiji kaže da 99 odsto preduzetnica vode mikrobiznise do 10 radnika što ide u prilog mojoj tvrdnji da su se odlučile na ovaj korak iz nužde jer nisu mogle da nađu posao, te su osnovale male biznise da bi imale svoju nezavisnost i obezbedile dodatne prihode porodici – ukazuje naša sagovornica.
Na pitanje može li više, jasno odgovara:
– Ne bih to nazvala “više”, pre mislim da ima prostora za “bolje”. Negovanje i podizanje nivoa samosvesti kod mladih žena je temeljac ili osnova koja budi sve ostale kompetencije potrebne za preuzimanje uloge lidera.
Edukaciju smatra ključnim faktorom u osnaživanju i razvoju ženskog preduzetništva.
– Mislim da su najčešći razlozi zbog kojih mlade žene ne planiraju da se bave sopstvenim biznisom zapravo nedostatak početnog kapitala, znanja i veština u vođenju posla, neizvesnost uspeha i zarade, visoki rizici koje posao nosi, nepovoljan kulturološki ambijent i diskriminacija koja je još prisutna u pojedinim krajevima. Potrebno je osnaživati nove ideje u ženskom preduzetništvu kroz stabilizaciju privredne klime. Tu prevashodno mislim na podsticaj kroz različite fondove i projekte, uvezivanja poslovnih žena kroz aktivnosti Privredne komore Srbije i mnoge aktivne asocijacije.
Međusobna razmena iskustava, ideja i udruživanja će nam pomoći da budemo one koje učestvuju u pomeranju socio-kulturoloških barijera, ali i kreiranju i stabilizaciji ekonomije i poslovnog okruženja. Imam utisak da su istoriju do sada pisali muškarci i da je vreme da se i mi žene uključimo.
Zanimljivo je kako se Tatjana Mićić odlučila da započne sopstveni biznis.
– Naša porodična kompanija je nastala početkom devedesetih, a sada broji više od 100 radnika i jedna je od vodećih na Balkanu u proizvodnji mehanizama za potrebe fabrika nameštaja širom Evrope.
Kasnije su delatnot proširili na hotelijerstvo.
– Od 2009. godine delatnost smo proširili na hotelijerstvo na čijem sam čelu od osnivanja. Danas se možemo pohvaliti sportsko-kongresnim kompleksom sa dva hotela koji se nalaze u srcu Niša.
Teško svima zbog korone
Da li je teško biti žena preduzetnik u Srbiji?
– Da, teško je ali je u ovom trenutku podjednako je teško svim preduzetnicima koji su pogođeni koronom. Kao što često pomenem u šali, dosadašnji svet je krojen po meri muškaraca i potrebno je puno truda i umeća da se sruše predrasude. Žene u proseku imaju znatno manje poslovnih kontakata od muškaraca, koji, pogotovo kako oba pola napreduju u karijeri, postaju sve važniji.
