Odavno je prošlo vreme kada je žena bila vezana isključivo za kuću, a domaćice su postale moćne direktorke i gazdarice. Put nije bio lak, a trasiranje za buduće poslovne titule tek predstoji. Ono što je sigurno jeste da na tom putu neće pokleknuti, jer su do sada izvojevale najznačajnu pobedu, a to je da se ne plaše da preuzmu poslovno liderstvo, poručuje Violeta Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
Istraživanje PKS-a pokazalo je da su žene vlasnice četvrtine firmi u Srbiji. Da li je ovaj procenat dobar ili bi moglo i bolje?
– Pošto žene čine obrazovaniji deo našeg društva, očekivalo bi se da taj procenat bude viši. Ovakvu statistiku uzrokuje nedostatak sistemske podrške institucija za zaposlene majke, ali i porodice oko podele poslova i zajedničkog roditeljstva, pa se mnoge žene odriču profesionalnog uspeha u korist porodice i majčinstva. Zato je važno raditi na afirmaciji žena kroz uvođenje politika koje podjednako vrednuju muškarce i žene i programa mentorstva i osnaživanja koji će im podići samopouzdanje ali i veštine za pokretanje biznisa.
Kako država može da pomogne?
– Država može da pomogne kroz povećanje broja državnih vrtića, fleksibilno radno vreme za podršku roditeljstvu, i kampanje za uklanjanje rodnih stereotipa i jačanje rodne jednakosti. Konkretnim merama i tolerantnijim stavom društva, aktivirali bismo ovaj zanemaren društveni i privredni kapital, i sigurno podstakli više žena da se uz podršku okoline odvaže da pokrenu sopstveni biznis i zauzmu rukovodeće pozicije u društvu.
Koja je delatnost najzastupljenija kojom se žene bave?
– Izveštaj koji je tokom 2019. godine NALED izradio za potrebe Kancelarije UN NjOMEN
, pokazao je da se žene najvećim delom, više od 40 odsto, opredeljuju za osnivanje preduzetničke radnje kao oblik samozapošljavanja i mikropreduzeća u uslužnim delatnostima poput računovodstva, konsaltinga, salona lepote, dizajna. U nedostatku obrtnog kapitala manji procenat se odlučuje za proizvodne delatnosti koje obično zahtevaju veća ulaganja, opremu, objekte i radnike, da se biznis pokrene i postane uspešan. Oko deset odsto preduzetnica koje su se opredele za proizvodnju, uglavnom deluju u sektoru poljoprivrede i to u proizvodnji hrane, vina i cveća. Posebno je interesantno da se oko 20 odsto preduzetnica, najčešće iz unutrašnjosti, bavi zanatstvom kroz izradu rukotvorina i hrane sa geografskom oznakom i obeležjima porekla.
To je veliki potencijal?
– Ove žene predstavljaju poseban privredni potencijal koji se brzo razvija kad ima podršku u podizanju kvaliteta, pakovanju i brendiranju jer su njihovi proizvodi autentični i traženi na tržištu. Etno-mreža okuplja lokalna zanatska udruženja i pomaže u plasmanu rukotvorina kao poslovnih i protokolarnih poklona naših institucija i diplomatsko-konzularnih predstavništva.
Koliko nedostatak novca, ali i samopuzdanja koči žene da otvaraju svoje firme?
– Žene u našem društvu, a pogotovo one na selu, neretko su opterećene tradicionalnim vaspitanjem i očekivanjima društva koje im kao glavni prioritet nameće brigu o deci i neplaćene kućne poslove. Iako najčešće samostalno vode domaćinstvo i kućne finansije, većina njih nema dovoljno samopouzdanja ni ekonomsku nezavisnost da pokrene sopstvenu firmu. Za taj korak nedostaje i snažnija podrška države i programi koji su uslovima i obimom prilagođeni ženama. Interesantno je pomenuti da je izvešaj NALED-a pokazao da je na šest republičkih konkursa u periodu od 2016. do 2018. dodeljeno nešto više od milijardu dinara (8,5 miliona evra) bespovratnih sredstava od čega je samo 17,9 odsto pripalo preduzetnicama.
Teže do zaloga
– Novac se češće dodeljuju privrednim društvima dok su žene sklonije da otvaraju preduzetničke radnje, jer tu lakše mogu da servisiraju finansijske i administrativne obaveze. Takođe, često se kao uslov za dobijanje podsticaja nameće i posedovanje nekretnine kao zaloge. Uzmemo li u obzir da je u vlasništvu žena tek 24 odsto nepokretnosti u Srbiji, ovo značajno otežava većini preduzetnica jer nemaju sredstvo obezbeđenja za dobijanje podsticajnih sredstava.
Govor matematike
– Na svaki dinar dodeljen ženama, 4,6 dinara otišlo je suprotnom polu. Tek svaka peta firma koja je dobila novac je bila u vlasništvu žena. Razlog tome nije samo manjak preduzeća i radnji u njihovom vlasništvu, već i kriterijumi koji su naklonjeniji velikim preduzećima prerađivačke i izvozne orijentacije, a gde su žene manje zastupljene.
