Borba žena za ravnopravnost traje vekovima, a poslednjih decenija ta bitka se preselila u sferu biznisa. Pokazalo se da su dame uspešne kako u vođenju firmi, tako i u započinjanju sopstvenog posla. Istraživanje Privredne komore Srbije govori da su žene vlasnice četvrtine firmi u našoj zemlji. Ali budući da su dame brojnije i obrazovanije jasno je da bi ova brojka trebalo da bude viša. Danilo Šuković, ekonomista, smatra da je njihov potencijal mnogo veći, ali da je potrebna podrška, ali i dublji izvori finansiranja.
– Potrebna je podrška celokupne zajednice, ali i da se poveća mogućnost da žene dobijaju kredite za pokretanje sopstvenih firmi. Bez para nema ni biznisa – kaže dr Šuković.
Prema istraživanjima, svaka peta žena u Srbiji poseduje poljoprivredno gazdinstvo, dok samo 12 procenata poseduje kuću, a 16 odsto zemlju. Više od polovine pripadnica nežnijeg pola u ruralnim područjima je formalno nezaposleno.
Žene obavljaju većinu neplaćenih poslova u kući i van nje, dok su posledice pandemije dovele i do povećanja obima neplaćenog rada. Prelaskom na onlajn poslovanje i nastavu, roditelji još više pomažu deci i taj teret uglavnom pada na majke. Prema najnovijim istraživanjima, žene na svetskom nivou od ukupnog rada obavljaju 75 odsto neplaćenog rada u kući. Neplaćene poslove u kući rade u proseku četiri sata duže od muškaraca.
Najsvežiji podaci govore da se 32 odsto žena trenutno nalazi na rukovodećim funkcijama u kompanijama u Srbiji, a prema istraživanjima Eurostata žene imaju udeo od 34 odsto na rukovodećim pozicijama u Evropskoj uniji. Žene u Srbiji su obrazovanije od muškaraca, ali imaju manje plate.
Rodna neravnopravnost se ističe i u domenu zarada. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa zaposlenosti žena iznosi 41,9 odsto a prema zanimanju i polu, najveći broj zaposlenih žena (60 odsto) u odnosu na muškarce (40 odsto) je u “administrativnim službenicima” kao i u “uslužnim i trgovačkim zanimanjima” (57 odsto žene, 43 odsto muškarci).
Takođe, platni jaz između žena i muškaraca za 2018. godinu iznosio je 8,8 odsto , što znači da su žene bile manje plaćene od muškaraca za toliko procenata. Ovaj podatak svrstava Srbiju među zemlje sa najnižim platnim jazom u Evropi. Međutim, ako se zarade posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanjima, razlike u zaradama između žena i muškaraca su znatno veće od prosečnog platnog jaza, najčešće u korist muškaraca.
Žene čine više od polovine zaposlenih u obrazovanju, zdravstvu, umetnosti, prirodnim naukama, dok su muškarci dominantni u sektoru informacione i komunikacione tehnologije, inženjerstva, proizvodnje i građevinarstva. Dama je više u poslovima koji su vezani za uslužnu delatnost, proizvodnju, a kada i dođu do viših pozicija u firmama, to su najčešće ljudski resursi, marketing, i jednim delom finansijski sektor i edukacija.
I dan-danas postoji podela na muška i ženska zanimanja. Tako se smatra da su za pripadnice nežnijeg pola uglavnom poslovi učiteljice, šalterske službenice ili pak vaspitačice.
Ali, dame se snalaze i u tvz. muškim zanimanjima. U Srbiji je svaki jedanaesti pripadnik oružanih snaga žena. Žene na Balkanu najmanje su zastupljene u mornarici, u vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani. Ima ih najviše na najnižim pozicijama u hijerarhiji. Što se tiče šoferskog posla, skoro svuda u svetu je isto – žena koja vozi šleper često mora da se suoči s podsmesima i neslanim šalama. Radi se o zanimanju koje žene retko izaberu ili ne razmatraju. Statistika kaže da je minimalna plata vozača kamiona bar hiljadu evra, pogotovo za one koji voze izvan zemlje, ali život na točkovima nije za svakoga. Još jedno zanimanje o kom se uglavnom misli kao o “muškom” je rudarstvo. Situacija u srpskim rudnicima nije laka i svima je teško, bez obzira na pol, ali i tu ima dama. Žene osvajaju “muška” zanimanja, sedaju za volan, stavljaju kacige i postaju ravnopravne sa muškim svetom. Ali ipak je država morala da umeša svoje prste i “propiše” da žene zakonski osvoje nadzorne odbore moćnih kompanija.
Odredbama do ravnopravnosti
U Nemačkoj od 2016. godine u nadzornim odborima 100 najvećih firmi na nemačkoj berzi mora da bude najmanje 30 odsto žena. Učinak ove odredbe jeste da četiri godine kasnije, žene čine 36 odsto u nadzornim odborima u velikim kompanijama, pokazuju podaci iz Evropskog instituta za ravnopravnost polova.
Belgija, Italija i Holandija uvele su obavezne kvote od 30 odsto za učešće žena u odborima u velikim kompanijama koje posluju na berzi. U Sjedinjenim Američkim Državama u 500 velikih kompanija 27 odsto mesta u upravnim odborima pripada ženama, prenosi “Forbs”.
Norveški recept
U Norveškoj je 2005. godine usvojen zakon po kojem se firme obavezuju da do 2008. godine najmanje 40 odsto članova upravnih odbora moraju da budu žene. U suprotnom, kompanije su se suočavale sa opasnošću od zatvaranja. Ovo je prvi zakon ove vrste u svetu. Španija, Francuska i Island imaju kvotu po ugledu na Norvešku.
