Dok sve veći broj Australijanca oseća pritisak inflacije, da li je za utehu ili ne, tek u pojedinim delovima sveta stopa je skoro 11 puta veća, što je izazvalo ogroman skok cena roba.
Prema Australijskom birou za statistiku, stopa inflacije u zemlji je nešto iznad pet odsto. Poređenja radi, Turska se suočava sa jednom od najviših stopa u svetu, koja trenutno iznosi oko 54 odsto, kazao je Fariborz Moširijan, direktor instituta za globalne finansije Univerziteta NSW.
Šri Lanka, gde su protesti zbog nestašice hrane i goriva naterali predsednika da pobegne iz zemlje, ima nivo inflacije od skoro 55 odsto.
Inflacija u Brazilu je oko 12 odsto, a u Rusiji se kreće između deset i 14 odsto.
– Postoje delovi sveta u kojima nemate nužno tačne podatke o inflaciji, ali tu morate biti više zabrinuti, poput Afrike – istakao je profesor Moširijan.
Stopa inflacije u Argentini je iznad 60 odsto i očekuje se da će do kraja godine dostići 70 odsto.
Godinama se ova južnoamerička zemlja bori s visokom inflacijom, ali s malim uspehom. Situacija se pogoršala kako su globalne cene roba porasle, tokom 2021, što je pogoršano i ratom u Ukrajini.
Prema profesoru Moširijanu, većina evropskih zemalja ima inflaciju u rasponu od pet do 7,5 odsto. Istakao je Grčku i Italiju, sa visokim stopama od 12 odsto, odnosno oko sedam odsto.
Skandinavske zemlje su uspele da zadrže inflaciju između 2,5 i pet odsto.
Uticaj za zdravlje ljudi
Profesor je rekao da će inflacija najviše uticati na ljude u zemljama sa niskim prihodima, koji neće moći da namire osnovne potrebe.
On je upozorio da bi rast stope inflacije imao posledice i izvan neposredne ekonomije.
Prema njegovim rečima, inflacija može da utiče na porodice, dovede do povećanja tenzije i utiče na fizičko i mentalno zdravlje ljudi, posebno kada roditelji ne mogu da obezbede adekvatnu hranu za decu.
Zemlje u razvoju su izloženije eksternim šokovima. A zbog problema sa lancem snabdevanja i rata u Ukrajini, cene brzo rastu.
– To je veoma žalosno, jer bi centralne banke mogle prebrzo da povećaju kamatne stope i da ih postave previsoke – istakao je profesor.
Pored toga, Moširijanu naglašava da bi sve to moglo dovesti do recesije.
Dr Jišao Džo iz Krofordove škole javnih politika Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU) potvrđuje da će zemlje u razvoju biti najteže pogođene, i navodi primer Šri Lanke.
– Njihova ekonomija može mnogo više da pretrpi od razvijenih nacija. To bi moglo da izazove finansijski stres i krizu – istakla je dr Džo, dodajući da bi to uticalo i na pogoršanje deviznih kurseva i problema sa servisiranjem spoljnog duga.
Koje zemlje stoje bolje?
Razvijene zemlje sa pažljivim centralnim bankama najbolje su prošle.
– Kojoj zemlji ide bolje zavisi od toga u kojoj meri je centralna banka usklađena sa stvarnom, realnom ekonomijom – objašnjava Moširijan.
Naime, centralne banke koje efikasno upravljaju inflacijom ne moraju da idu u recesiju. Kao primere, profesor navodi Australiju, Evropu, Japan i Kanadu.
Ujedno je upozorio da će sve zavisiti od budućeg razvoja događaja i načina na koji će se države nositi sa inflacijom u narednih šest do 12 meseci.
Dr Džou je rekla da je teško identifikovati zemlje koje su imale bolje rezultate, ali je ukazala na Japan i Kinu, kao izuzetke.
– Makro-ekonomsko stanje Kine prilično se razlikuje od drugih zemalja. U Kini trenutno uopšte nema inflacionog pritiska – istakla je ona.
Prema njenim rečima, situacija u Australiji je uobičajena za razvijene zemlje, kao što su SAD, Južna Koreja, Nemačka i druge evropske zemlje.
Profesor Moširijan kaže da je situacija u ovom trenutku veoma promenljiva i da su potrebni podaci za još oko tri meseca kako bi se dala potpunija slika.
– Sve centralne banke u zapadnom svetu efektivno povećavaju kamatne stope u pokušaju da odgovore na rast inflacije. Još par meseci nećemo biti sigurni kako je ova mera funkcionisala – naglasio je Moširijan.
U Kanadi slična situacija
Profesor Moširijan je ukazao da Kanada ima slične okolnosti kao i Australija.
– U suštini imaju iste probleme kao i mi, a to je problem snabdevanja, cena nafte je porasla, što sve vrši pritisak na inflaciju. Njihova centralna banka je takođe, morala da reaguje. Morali su da sustignu rastuću inflaciju povećanjem kamata – rekao je profesor.
