Zemljaci, družimo se!

0

 

Ovako izgleda mesto Moe

U mestu Moe, za koji su mnogi čuli u vreme velikih šumskih požara u februaru ili po održavanju konjskih trka, za sada ne postoji klub ili organizacija namenjena ljudima sa prostora nekadašnje Jugoslavije.

 

 

Milan Petković, koji se tu nedavno doselio, poziva zemljake da osnuju jedno društvo u kojem neće biti mesta za politiku, već isključivo za druženje, razonodu i međusobno ispomaganje.

 

Petković, rodom iz multikulturne Omoljice kod Pančeva, koji se u Australiju doselio pre skoro četiri decenije, nedavno se s porodicom preselio u Latrob veli, u jugoistočnoj Viktoriji. Tamo je vlasnik prodavnice za prodaju antičkih predmeta. A, iznad svega mu nedostaje druženje sa zemljacima.

 

"Ovde živim već šest meseci, i vidim da se ništa ne organizuje za naše ljude. Nemamo mesto gde da se družimo i razonodimo. Mislim da je bilo vreme da nešto promenimo", kaže Milan Petković, inicijator novog društva.

Među oko 18.000 stanovnika mesta Moe, živi i određen broj članova bivših jugoslovenskih zajednica koji su počeli da se naseljavaju tokom velikih radova na površinskim kopovima rude. Danas ih je ostao manji broj, a većina njih je u godinama.

"Na području obližnjih gradića kao što su Voragal, Trafalgar, Morvel i Tralagon, ima naših ljudi. Udaljeni smo na oko dva sata vožnje od Melburna. Nažalost, nemamo nijedan klub gde bismo mogli da se okupljamo ili družimo. Odrastao sam u nekadašnjoj multikuturnoj sredini gde je svima bilo lepo, postojala je neka ravnopravnost. Takav sam i danas ostao", kaže naš sagovornik.

Dok mladi stanovnici Latrob Vejlija mogu svojim kolima da se upute u Melburn i posete aktivnosti u svojim etničkim zajednicama, Petković posebno ukazuje na tamošnji problem starijih ljudi.

"Nemam nikakvih problema što se naša zemlja podelila, već imam problem što ljudi međusobno ne komuniciraju. Tako razdvojeni ljudi se usamljuju, ostaju izolovani. Nemaju gde, ili ne znaju gde da odu, zbog njihove loše komunikacije na engleskom jeziku. Dešava se da ljudi tako sami umru u svojim kućama, a da danima niko ništa ne zna o njima. Penzije su male, pa neki kojima zdravlje i dozvoljava, ne mogu da odu nigde", upozorava Petković.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here