Profesor na Fakultetu bezbednosti i vojno-politički analitičar Zoran Dragišić smatra da Srbija neće još dugo moći da ima izbalansiran stav uskoro povodom ukrajinske krize. On ističe da to jeste pametna politika, ali vreme ističe i podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine više neće biti dovoljna, već ćemo uskoro morati da se opredelimo.
x Šta Srbija, prema vašem mišljenju, treba da uradi?
– Da prestane da vodi politiku nekadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, da ne koštunjavi već da podnese zahtev za ulazak u NATO i kraj priče. Siguran sam da u alijansu nećemo ući, jer će nas Albanija blokirati zahtevom da Srbija prizna državnost Kosova. Biće tvrda u takvom stavu zbog svojih građana i nećemo moći u punopravno članstvo NATO-a, ali treba da apliciramo i da to bude naš izraz dobre volje.
Albanci velike sile
Doktor za bezbednost |
x Zašto smatrate da nam je bitan ulazak u NATO?
– Pre pristupanja alijansi nećemo moći da uđemo u Evropsku uniju. Takav zahtev se državi ne postavlja kao formalni uslov, ali je praksa pokazala da nijedna bivša komunistička zemlja nije postala deo EU, a da pre toga nije ušla u NATO. Politika Koštunice koji je propustio priliku kada je Albanija prišla NATO-u, puno nas je koštala.
x Zbog čega nas je koštala?
– Da smo ušli kada i Tirana i taj glas u Briselu bi bio jako važan, jer taj vojni savez donosi odluke konsenzusom. Članica NATO je uvek u prednosti u odnosu na onu koja to nije, a nama je to bitno i zbog Republike Srpske koja je sada najvažnije nacionalno pitanje u momentu kada se sve više govori o reviziji Dejtonskog sporazuma. Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Turska će kao članica NATO-a, vršiti pritisak, a mi tamo nemamo glas. Može se reći da bez jakog advokata nećemo uraditi ništa, pošto naši odnosi sa SAD nisu dovoljno dobri zbog stava prema Rusiji povodom krize u Ukrajini.
x Hoćete da kažete da Rusija, koja je pod sankcijama EU zbog ukrajinske krize, ne može da nam pomogne?
– Bojim se da ove ruske akumulatore za avione koji su nam stigli, kao i pumpe iz Rusije kada je voda od poplava bila isušena, ne platimo znatnim slabljenjem našeg međunarodnog položaja. Onda ćemo opet iza sebe imati međunarodno pravo, uzdržanu Moskvu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, sede mudre glave koje plaču nad sudbinom Srba i priče o svetskoj zaveri. Mislim da je bolje sprečiti takav tok i politički rešavati probleme. Verujem da će premijer Aleksandar Vučić kao i do sada umeti pametno da povuče pravi potez u pravom momentu.
x Čujemo od naših vlasti da pritisaka da uvedemo sankcije Rusiji nema.
– Tačno je da ih u ovom trenutku nema. Možemo da uradimo šta hoćemo po tom gorućem pitanju oko kojeg se Rusija konfrontirala sa Vašingtonom i Briselom, ali će se ta odluka, kakva god bila, odraziti na Srbiju. Bojim se da ne stanemo na pogrešnu istorijsku stranu i da nas zbog toga EU i NATO tretiraju kao neprijatelje. Zato ne treba nikom gurati prst u oko, a to je nekoliko meseci unazad, dobra politika naše Vlade.
x Na koju stranu treba krenuti?
– Premijer Aleksandar Vučić je izneo podatak da je 60 do 70 odsto našeg izvoza u EU, a manje od deset odsto u Rusiju. Osim ove važne činjenice, poznato je gde su centri svetskog odlučivanja. To nije Moskva, već Vašington i Brisel. Od tih centara će zavisiti rešenja za Kosovo i Republiku Srpsku. Vlada je do sada išla dobrim putem, ušla u pregovore sa Evropskom unijom i stekla dobar status, a strahujem da se to ne promeni i da zbog Rusije Srbija ne uđe u ozbiljne probleme.
x Na kakve bi probleme Beograd mogao da naiđe ako se prikloni istoku?
– Ima naznaka da bi se mogao odigrati brži proces izmene Dejtonskog sporazuma na kojem se temelji BiH i zato je najveći problem Srbije sada Republika Srpska. Ako Beograd ne igra pametno to bi moglo da krene na štetu Srba. Izbalansirani državni stav prema ukrajinsko-ruskom problemu ne pomaže nam, jer Rusija nije u poziciji onog koji odlučuje. Uostalom ne treba smetnuti s uma da Moskva uvek pokušava da odradi svoj interes na naš račun. Nadam se pameti naše vlasti.
x Mogu li najave Srbije da će ubuduće oštrije reagovati na upade kosovskih Albanaca šumokradica proizvesti nove trzavice Beograda i Prištine?
– Ne verujem, jer je reč o klasičnom kriminalu, kojem političari sa kosovske strane neće držati stranu. Albanci su pripucali i nažalost stradao je pripadnik žandarmerije, a to nije ni politika, ni državna represija. To je krađa velikih razmera i udar kriminalaca na policiju, pa nijedan Albanac ne bi mogao da kaže da se njihova prava krše. Ta situacija se ne može ispolitizovati, ali možda mogu da nastave s nekakvim akcijama.
x Kako komentarišete hapšenja srpskih političara na severu Kosova?
– Nečuveno je hapšenje Olivera Ivanovića i držanje u pritvoru pola godine, jer se čekaju nekakvi dokazi protiv njega. Ne mislim da iko treba da bude zaštićen ako je kriv, ali u Ivanovićevom slučaju sam gotovo siguran da je reč o nedopustivom političkom pritisku pod vidom sudskog procesa i strahujem da će ga procesuirati bez valjanih dokaza.
x Da li bi se takav sled događaja odrazio na prilike na severu Kosova?
– Ako se hapšenja Srba bez osnova nastave, destabilizovaće tamošnje prilike. Pokazalo se da je Haški tribunal koji je trebalo da utvrdi individualne krivice i donese pomirenje posle sukoba, u stvari doneo još više nevolja i ogorčenost što se za zločine najviše sudilo Srbima. Na slučaju hrvatskog generala Ante Gotovine se pokazalo da je bolje bilo da mu Tribunal nije ni sudio. Oslobođen je optužbi i ispalo je da u Hrvatskoj Srbi nisu ubijani, već su izvršavali samoubistvo i nije bilo ni etničkog čišćenja, a kolone izbeglica nisu krenule ka Srbiji da sačuvaju glavu, već su dobrovoljno otšetali sa vekovnih ognjišta.
x Kako gledate na najave o formiranju suda za albanske zločine počinjene na Kosovu?
– To je dobra ideja, mada smo videli farsu u Haškom tribunalu, gde se albanskim vođama sudilo pošto je proteklo mnogo vremena od zločina, a svedoci su u međuvremenu zastrašeni ili pobijeni, pa su zločini nad Srbima i drugim nealbancima ostali nekažnjeni. Iako ratni zločin ne zastareva, nisam siguran da na valjan način taj sud može da ih osudi. Bolje je da nema presuda nego da budu oslobađajuće.